Kamate na deviznu štednju prepolovljene, a prihod od kredita stalno se povećava. Ponovo "na sceni" razna udruženja koje nude visoku dobit od zajmova
Banke smanjile kamate na deviznu štednju
KAMATE na deviznu štednju sve su manje i u poslednje četiri godine su gotovo prepolovljene, a u isto vreme cena kredita u evrima je kod nekih banaka i duplirana. Trenutno građani u bankama drže više od osam milijardi evra, a najviše je uloga oročenih na godinu dana. Dok su do izbijanja ekonomske krize kamate na depozite stanovništva dostizale i 11 odsto, sada se maksimalno može dobiti oko 5,50 odsto. Bankari kažu da više ne mogu da plaćaju visoke kamate, ali da zato garantuju sigurnost.
- Kamatna stopa tada je bila i do devet odsto u nekim bankama, što je bilo nesvakidašnje, i lepo za građane, ali veoma loše za banke jer je to za njih bio veliki trošak - kažu u Udruženju banaka Srbije. - S druge strane, visoke kamate na štednju poskupljivale su pozajmice građanima i privredi. Zbog toga je i Narodna banka Srbije pozivala banke da smanje kamatne stope na devizne uloge.
Osnovni kriterijum, kako kažu u UBS, kojim su se građani rukovodili pre nekoliko godina, visina kamatne stope, sada je promenjen i na prvom mestu je sigurnost, tako da imamo zanimljivu situaciju da dve banke koje su vodeće na našem tržištu imaju i najveću deviznu štednju, a tamo kamatne stope nisu najviše.
- Kamate u narednom periodu neće rasti, može da se očekuje čak i blagi pad - poručuju u UBS . - I pored toga, Srbija i dalje nudi najbolje uslove za štednju u regionu, ali i u Evropi.
Na sve ovo ipak reaguje "crno tržište". Nema piramidalnih štedionica kao što je bila na primer Dafiment banka, ali se na tržištu pojavljuju razne agencije koje nude veoma visoke kamate na devize koje "oplođuju" na određeni rok. Čim ih ima znači da postoje građani koji su spremni da rizikuju još jednom zarad dobre zarade, ako je dočekaju.
EVROPA I SUSEDI
Dok Nemac u proseku štedi 40.000 evra, Srbi u banci čuvaju svega - 1.000 evra. U Nemačkoj je prosečna kamata oko 1,5 odsto, u Srbiji tri puta veća, pet odsto.
U Hrvatskoj kamata ne prelazi 2,4 odsto, a u zemljama Evropske unije 2,7 odsto. Zbog toga mnoge štediše iz tih zemalja oročavaju i danas depozite u bankama u Srbiji.
izvor: novosti.rs
