Zbog sve više obaveza i nedostatka vremena da se usklade časovi, matura i prijemni ispiti, veliki broj đaka svoje maturske radove naručuje preko interneta. Cena po radu je oko 500 dinara, dok je za seminarske ili diplomske radove potrebno izdvojiti „čak” 3.000 dinara. Cena zavisi i od aktuelnosti teme.
Kako smo se i sami uverili, na svetskoj mreži postoji najmanje pet sajtova za prodaju đačkih i studentskih radova u Srbiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, a plaćanje je u valutama tih zemalja.
Mladi mogu da biraju da li žele rad na ekavici ili ijekavici. Kada maturant izabere odgovarajuću oblast, a zatim i naziv rada, novac se uplaćuje na žiro-račun i rad stiže u elektronskom obliku u roku od 12 časova.
Prodaja maturskih i seminarskih radova reklamira se i na „Fejsbuku”, a ova stranica ima gotovo 8.000 korisnika. Đaci i njihovi roditelji pravdaju ovakve postupke rečima da su u školi preopterećeni i da im ne ostaje vremena ni da spavaju, a kamoli da pišu radove, čitaju i spremaju prijemni, dok profesori odgovaraju da odrastaju čitave „kopi-pejst” generacije koje hoće odmah, sve i bez ikakve muke.
– Ima toga u svim školama, ali u kojoj meri, to niko ne može da kaže, jer niti može tačno da se utvrdi niti da se odgovarajuće kazni. Za jako malu sumu novca možete da naručiti rad na internetu i da ga dobijete u roku od 24 časa – kaže Milorad Antić, potpredsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije i predsednik Foruma stručnih škola Beograd.
Na naše pitanje odakle maturski radovi na internetu, on odgovara da to nažalost rade prosvetni radnici, što im ne služi na čast, a dodatni problem je što i sami profesori ne obraćaju mnogo pažnje jer je matura u školi danas „pro forme” i svi dobijaju dobre ocene.
– Ima nekoliko rešenja da se tome stane na put: da se, na primer, radovi javno objavljuju ili da se uz rad uvede i polaganje pred komisijom ili da se rad u skraćenom obliku piše istog dana u školi – predlaže ovaj profesor informatike.
Član Nacionalnog prosvetnog saveta, dr Radivoje Stojković, inače direktor novosadske gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj” u kojoj je održana prva matura u Srba daleke školske 1867/1868. godine, kaže da ispit zrelosti ovde ima dugu tradiciju, vrlo jasnu proceduru i da do sada nije bilo prevara.
– Đaci dobijaju teme maturskih radova u oktobru, profesor daje tačan spisak literature koju učenik mora da pročita, tu je i nekoliko konsultacija, prvo čitanje, drugo čitanje i svaka vrsta plagijata može vrlo brzo da se prepozna. A i profesori su na internetu – uz osmeh govori dr Stojković, koji je takođe ovde maturirao, i dodaje: „Naš cilj je da đaci pročitaju literaturu, da nauče samostalno da rade, da razmišljaju, istražuju, da to ne bude samo prepisivanje. Verujem da je to praksa i u drugim gimnazijama”.
Profesorka Filozofskog fakulteta dr Dragica Pavlović-Babić kaže da se nije susretala sa plagijatima na nivou diplomskog ili doktorskog rada, ali da prepisivanja i to čitavih blokova, ima u seminarskim radovima.
– Profesori to mogu da prepoznaju, jer nekada je vrlo očigledno: imali smo slučajeve kada ostave ijekavicu u radu, ne srede one kvačice iznad č i ć, ima dosta nekorektnog citiranja… Ja u takvim slučajevima studentu vratim rad i kažem zašto vraćam – priča ova profesorka sa odeljenja za psihologiju.
Ona dodaje da, za razliku od univerziteta u svetu, mi nemamo poseban program zaštite protiv ovakvih zloupotreba, ali da profesori uvek mogu da iskoriste „Gugl”.
– Mi se borimo tako što im dajemo specifične teme kako ne bi mogli da prepisuju. Ovo je vrlo važno, jer će u suprotnom propustiti da nauče važnu akademsku veštinu pisanja naučnog rada i neće naučiti da cene tuđi rad – navodi dr Dragica Pavlović-Babić.
Jedan od asistenata sa beogradskog društvenog fakulteta kaže da kopi-pejst radova ima mnogo, da su imali čak i slučaj kada je student predao diplomski rad pisan u ženskom rodu i da je očigledno za njega bio napor čak i da pročita to što je kupio.
izvor: politika.rs
