Psihologija ima dosta objašnjenja u vezi s tim zašto ljudi sreću smatraju tako primamljivom... Ipak, samu "sreću" ne može da objasni.
Kada se baci kockica i ona padne na neki broj, to ne može da se nazove srećom već silom Zemljine teže. Ipak, proračunati tačno na koju će stranu kockica da padne na tlo, odnosno koja će njena strana biti okrenuta naviše, zahteva poznavanje svih sila koje učestvuju u tom procesu, kretanje molekula vazduha i mnogo drugih činilaca.
Sve to je preteško obračunati tokom kratkog vremena koje je potrebno kockici da padne na podlogu i zaustavi se, tako da se o zaustavljanju kockice prilikom bacanja u određenom položaju obično govori o verovatnoći da ona dospe u određeni položaj.
"Sreća" je dakle reč koja se koristi da bi se opisao određeni ishod nekog slučajnog događaja. Ako kockica pokaže stranu sa brojem šest, možemo to da zovemo "dobrom srećom", a ako pokaže stranu sa brojem jedan, "lošom srećom". Ali, ukoliko je kockica napravljena tako da postoji podjednaka verovatnoća da se zaustavi na bilo kojoj od šest strana, onda "sreća" nije ništa više od puke priče kojom pokušavamo da unesemo smisao u ishod događaja koji se odigrao, piše "Zabavnik".
Ljudi su bića koja vole da pričaju priče i da posmatraju svet kroz pripovedanje u čijem se središtu obično nalaze sami ljudi. Psihologija ima dosta objašnjenja u vezi s tim zašto ljudi sreću smatraju tako primamljivom, a matematika može da objasni zašto do nekih događaja dolazi češće nego što mi intuitivno smatramo da bi trebalo. Ipak, psiholozi ne mogu da objasne samu "sreću" jer je to nešto što su ljudi sami izmislili.
(MONDO)
