Iako smatramo da se ljubav između mame i bebe rađa automatski, na prvi pogled, to nije baš tako jednostavan proces.
Većina budućih mama podleže opštim verovanjima i praksama u vezi sa porođajem - ne kupuj opremu za bebu pre porođaja, baksuzno je, smisli ime za bebu do porođaja, pripremi se za nesnosne bolove...
Jedno najčešćih verovanja jeste da će se ljubav između mame i novorođenčeta roditi na prvi pogled. Slično je i sa zabludom da će svaka mama odmah umeti da raspozna bebin plač i da će umeti da prepozna sve njene potrebe.
Ove romantične predstave uopšte ne moraju biti tačne. Mnoge mame će posvedočiti da im je bilo potrebno izvesno vreme da upoznaju svoju bebu, a sa tim upoznavanjem da je i prihvate. Tek kada su postale sigurnije u sebe, uspevale su da se lakše prepuste emocijama i prema bebi.
Zaista, prve nedelje sa bebom mogu biti veoma stresne, ispunjene brigom i strepnjom. U takvoj atmosferi, kod roditelja preovlađuje strah da li je sa detetom sve u redu, i da li oni čine sve što je potrebno. Uz nespavanje, nervozu, suočavanje sa potpuno novim izazovima - emocije ljubavi nisu toliko izražene.
Takođe, u prvim mesecima, bebe ne reaguju onako kako mame ponekad očekuju. Naime, dok one ulažu maksimum svog znanja, vremena, truda... bebe se ponašaju uglavnom isto. Plaču, jedu, obavljaju fiziološke potrebe, spavaju. Odnosno, na samom početku, ni bebe ne pokazuju posebno oduševljenje kada ugledaju mamino lice. Zašto?
Beba najpre ne razaznaje lica, a zatim, oduševljenje izostaje - kako tumače brojni autori, i zbog toga što uglavnom mame ispunjavaju bebine potrebe, pa beba upravo to lice i očekuje. Odnosno, ona ne pokazuje svoje zadovoljstvo na neki vidljiv, očigledan način.
Smatra se da je za mamu dovoljna nagrada za trud ako beba lepo napreduje i ne plače. Ipak, to mnogim mamama nije dovoljno. Sve to doprinosi da se ponekad ljubav između mame i bebe dogodi naknadno, a ne na prvi pogled.
Žene koje posle porođaja dožive postporođajnu depresiju, takođe nemaju iskustvo ljubavi na prvi pogled. Kako se budu više upoznavale sa svojom bebom i osećale sve sigurnije u svojoj roditeljskoj ulozi, tako će se i emocije učvršćivati.
Činjenica je da sve one mame koje su očekivale da im se dogodi ljubav "na prvi pogled" sa bebom, pa se to nije dogodilo, treba samo malo da sačekaju. Sve te divne emocije, koje su toliko priželjkivale, u njihovom slučaju dolaze sigurno, samo sa malim zakašnjenjem. ljubavi pojačavati.
To što se u društvu o ženama sa postporođajnom depresijom ne priča dovoljno, ne znači da one ne postoje, niti da su one manje sposobne da budu divne mame. Jedna od teških, i potpuno neosnovanih predrasuda, jeste i ta da ove mame zapravo nisu želele dete, pa je to uzrok njihovog stanja.
Ipak, postporođajna depresija nije ništa sramotno niti neobično, već pojava koja je i medicinski objašnjiva.
Okružene ovakvim predrasudama, kod žena se javlja osećaj krivice, nesigurnosti i nezadovoljstva svojom roditeljskom ulogom. Odgovarajuća priprema za ovu vrstu problema, kao i edukacija koja bi iskrenije govorila o roditeljstvu i njegovim zabludama - u našem društvu, nažalost, još uvek ne postoji.
Jasno, svaka mama zna da, kada se jednom pojave, ove emocije ostaju trajne, i prate ih do kraja njihovog života. Tako, čak i one mame koje u samom startu nisu imale iskustvo ljubavi "na prvi pogled" sa svojom bebom, stekle su iskustvo ljubavi zauvek.
(MONDO/Yumama)
