Stručnjaci kažu da je ignorisanje ili tretman ćutanjem vid indirektne agresije nad drugom osobom. Svako odbijanje da se problem reši razgovorom, na kraju se završi destruktivno. Ovakav negativni postupak dovodi do toga da ni jedna strana ne izlazi kao pobednik. Odnosno, onaj koji prvi zaćuti, odnosno ignoriše, samo je prividno dobio bitku. Zapravo, problem se produbljuje i samo je pitanje kada će se ponovo pojaviti. Sve ovo je samo uprošćeni psihološki prikaz jednog modela sukoba dve osobe. A, da li su takvi naizgled neagresivni modeli napada mogući u odnosima između vlasti i medija? Nažalost, ne samo da su mogući, već su i više nego očigledni.
Pravi primer ignorisanja ili indirektne agresije upravo ovih dana lokalna samouprava u Bečeju sprovodi prema pojedinim lokalnim medijima. Za one koji još nisu saznali, a mislim da vas je malo jer je vest pukla kao bomba, bečejska lokalna samouprava je raspisala Konkurs za dodelu sredstava za javno informisanje u kojem ne postoje ni radio ni internet portali. Javna je tajna da lokalna vlast iz lokalnog budžeta ne izdvaja ni jedan jedini dinar za informisanje, barem to ne čini kada je „Radio Aktiv“ u pitanju. A zašto? To nikome, zaista, još nije jasno. Potpuno ignorisanje da radio u Bečeju postoji i svesno urušavanje njegovog finansijskog stanja, je model koji lokalna vrhuška sprovodi prema ovoj medijskoj kući blizu godinu dana (mada ne mogu da kažem da su i njihovi prethodnici bili potpuno svesni značaja radija!).
Zapravo, možda razlog i postoji. Verujem da se svi sećate prošlogodišnjeg pokušaja lokalnih čelnika da osnuju nekakav svoj Medija centar, svoju radio stanicu, svoju televiziju, svoje novine. Samo im niko nije rekao da je takva rabota protivzakonita i nemoguća, ili smo svi mi iz medija možda krivi što smo na to ukazali, pa smo im pomrsili konce. Zamislite, usudili smo se da se zaštitimo,a to lokalna vlast ne može da nam oprosti. Dakle, para za medije ima, ali samo za one koje opština osnuje ili kojima opštinari direktno ili indirektno upravljaju. U ostalim slučajevima neće biti para.
Ipak, hajde da se vratimo na famozni Konkurs. Već rekoh da za dodelu sredstava nisu predviđeni radio i internet portali, već osnivači novina ili lokalnih televizijskih programa. Lokalne novine imamo i to nije sporno, dok lokalnu televiziju nemamo, već samo jedan kanal u okviru kablovskog sistema što se nigde ne vodi kao televizija. Zašto? Pa zato što to nije. Tek toliko da vas upoznam sa situacijom, na državnom konkursu za dobijanje radijskih i televizijskih frekvencija 2008.godine, na nivou opštine Bečej jedino je „Radio Aktiv“ dobio dozvolu, dok za tv frekvenciju niko nije ni konkurisao, te je svaka priča o legalnosti emitovanja dalje izlišna. Dakle, samo je „Radio Aktiv“ legalni emiter, koji je dobio dozvolu RRA za emitovanje na osnovu ozbiljnog projekta za programsku šemu (dvojezično, srpski i mađarski) koje se pridržava, redovno plaća tu istu frekvenciju, kao i sve ostale naknade SOKOJ-u i OFPS-u, jer je legalni emiter. Ali, takve reference izgleda nisu dovoljne lokalnoj vlasti, verovatno ne ispunjavamo njihove kriterijume.
I još jednom ću pomenuti ovaj famozni Konkurs, pa završavam. Pravo učešća imaju, citiram originalni tekst, „ustanove, privredna društva, fondovi, udruženja i agencije za propagandu iz oblasti javnog informisanja...“ Potrebno je da „imaju sedište ili organizovanu jedinicu na teritoriji opštine Bečej... da svoju delatnost obavljaju najmanje 5 godina od dana raspisivanja konkursa“. Izgleda da u našoj opštini iz lokalnog budžeta može da bude finansiran ama baš svako ko poželi da se bavi medijima. Uostalom, zaključite sami. Poprilično nejasan stav opštinara ili što bi Milojko Pantić rekao: „Joj, joj, kakav danak neiskustvu“.
Izvor: Radio Active
