Posle kraće šetnje, sednem danas na bedem kod „crnog“ spomenika na dolmi i vidim da mi je nešto čudno i to baš čudno. Na kraju shvatim i šta! Sa bedema se vidi zgrada Osnovne škole i to kroz drva posađena ili bolje reći preostala u parku.
"E Bog' te", pa to nikad nije bilo!
Na brzinu prebrojim po sećanju, ali i po zaostalim panjevima, koliko je drva posečeno, a koliko posađeno zadnjih godina i rezultat je sledeći:
- Posečeno preko 10, posađeno 0!
Definitivno loš rezultat za poklonike sađenja, a ovim tempom ćemo uskoro moći praviti dane sahare na mestu bivšeg parka u Novom Bečeju.
Baš me kopka, koje su to škole koje treba završiti da bi neko mogao odlučiti, a nikoga ne pitati, koliko je drva i hladovine u parku nama dovoljno.
Evo mog doprinosa idejnom rešenju parka, a nisu mi potrebni crteži jer moje rešenje je verbalno.
"Daaaj posadite jedno 20 drva, ništa ne pipajte i park će biti savršen." Mada, ima tu i drugih rešenja, recimo, da se proglasimo opet za monarhiju pa eto za neki monarhov rođendan posadimo koje...
Kako je govorio Jovan Jovanović Zmaj:
"Gde god nađeš zgodna mesta,
tu drvo posadi!
A drvo je blagodarno
pa će da nagradi,
nagradiće izobiljem
hlada, ploda svog,
nagradiće bilo tebe
bilo brata tvog."
{fshare}
Baš razočaran, veoma razočaran!
