Čak 70 odsto dece ima neki problem u razvoju govora i jezika, pokazuju rezultati sistematskih pregleda budućih prvaka. Nedovoljno razvijen govor utiče na slabije učenje, a deca koja nisu u mogućnosti da iskažu svoje želje i potrebe i da shvate pročitano konfliktne situacije najčešće rešavaju agresijom.
U Beogradu ima samo oko 70 zaposlenih logopeda, u vrtićima se u poslednje dve godine zaposlilo oko pedesetak, što je kap u moru stručnjaka koji mogu jedva da pregledaju decu koja imaju poremećaje u govoru, a kamoli da sa njima rade kontinuirano na rešavanju problema, piše "Blic".
Među brojnim uzrocima koji dovode do ovih poremećaja je i prekomerno gledanje televizije, posebno kada deca to čine pasivno, bez interaktivne uloge roditelja, koji treba da odabere sadržaje i da ih tumači zajedno sa detetom.
Posledice preteranog gledanja televizije je neprogovaranje, kasno progovaranje, selektivno slušanje, siromašan rečnik, razvoj specifičnih oblika ponašanja, kao što su preterana motorna aktivnost, nedostatak pažnje i socijalne interakcije.
"Pedesetih godina imali smo osam odsto dece sa poremećajima u govoru, a danas taj procenat prelazi 70 odsto. Proteklih mesec dana idemo po školama u Beogradu i okolini i dobili smo podatak da 97 odsto dece ima neki govorno-jezički poremećaj u prvom razredu. U laičkom razgovoru s roditeljima shvatamo da oni sami uviđaju da sa govornim razvojem njihove dece nešto nije u redu, ali da reaguju kasno, jer jedan od osnovnih problema jeste minimalizacija ovih problema i od strane roditelja i od strane stručnjaka", objašnjava za "Blic" direktorka Instituta za eksperimantalnu fonetiku i patologiju govora dr Mirjana Sovilj.
Dete bi sa tri godine trebalo da ima fond od oko 1.000 reči, razvijenu rečenicu i oko 70 odsto izgovorenih glasova. Nažalost, rečnik većine dece tog uzrasta koja stignu u Institut ne prelazi 20 ili 50 reči, izostaje upotreba rečenice, a ponašanje poprima elemente hiperaktivnog.
Najčešća odstupanja javljaju se u uzrastu od tri do šest godina u vidu artikulacionih poremećaja akustički sličnih glasova poput /l/, /lj/, /č/, /ć/. Takođe, zabeleženo je i nepravilno držanje olovke, alii poremećaji težeg stepena poput disfuzije, mucanja, poremećaja komunikacije i razumevanja govora.
"Jedan ili dva logopeda u domovima zdravlja nemaju vremena da prime svako dete, a kamoli da ga uključe u tretman. Deca su agramatična, nisu razvila analizu i sintezu da bi mogla da uđu u obuku čitanja i pisanja, imaju problem u izražavanju, u razumevanju pročitanog teksta. Kod samo četiri odsto dece problem prepoznaju stručnjaci na vreme, u ostalih 96 odsto slučajeva poremećaj primeti roditelj", kaže dr Sovilj.
(MONDO)
