Deset najčešćih medicinskih mitovaDr Rejčel Vriman napisala je nekoliko knjiga koje se bave medicinskim mitovima. Evo deset u koje se najviše veruje.
Vakcine mogu prouzrokovati grip i druge bolesti
Vakcina protiv gripa sadrži mrtve viruse gripa koji nikako ne mogu "uskrsnuti" i prouzrokovati bolest. Oni se koriste kako bi telo razvilo antitela kojima će se boriti protiv gripa. Postoji i mit da vakcina protiv gripa prouzrokuje autizam. Roditelji osmoro autistične dece jednom prilikom su izjavili kako veruju da su njihova deca obolela zbog vakcine. Međutim, studija koja je uključila 530 000 dece dokazala je da nema nikakve veze između vakcina i oboljenja od autizma.
Dodaci ishrani čuvaju naše zdravlje
Razni vitamini u obliku dodataka ishrani, na primer šumeće ili tablete za žvakanje, nisu samo beskorisni nego mogu biti i opasni. Ljudi koji u takvom obliku uzimaju velike količine vitamina C i E mogu oboleti od raka jer se od velikih doza tih antioksidansa stvaraju genetske abnormalnosti. Na glasu su kao bezopasni, pa ih institucije zadužene za proveravanje liekova ne analiziraju. Verovatno nećete dobiti rak od šumećih tableta, ali uvek je bolje vitamine dobijati iz hrane.
Razboljevamo se zbog hladnog vremena
Temperatura vazduha nema veze sa virusima kojima smo se zarazili. Kada smo prehlađeni, uglavnom nam je hladno pa uverimo sami sebe da smo se zbog toga i razboleli. Naučnici su dokazali kako nema razloga da ne izlazimo na hladan vazduh ako smo prehlađeni. Pretpostavljaju da smo češće bolesni preko zime jer više vremena provodimo u zatvorenim prostorima pa se onda bakterije i virusi lakše prenose.
Koristimo samo 10 odsto mozga
Lekari tvrde da ljudi vole da veruju ovom mitu jer se osećamo kao da nismo ispunili sve svoje potencijale. Ipak, nije istina da se koristimo samo malim delom mozga. Ne postoje velika "uspavana" područja mozga, na kom god snimku promatrali moždanu aktivnost, tvrde lekari.
Šećer pretvara decu u mala čudovišta
Gotovo svi roditelji veruju o ovaj mit, ali on zaista nije tačan. Šećer, odnosno velike količine slatkiša deci se uglavnom daju u posebnim prilikama, npr. na proslavama rođendana ili na odmoru. Zbog toga će neka deca možda biti aktivnija i neposlušnija.
Morate ostati budni ako imate potres mozga
Potres mozga vrlo retko je opasan po život. Verovanje da morate ostati budni ako ste pretrpeli potres mozga verovatno dolazi od nerazlikovanja dva tipa povreda glave. Naime, ako imate krvarenje mozga, nakon lucidnog razdoblja uglavnom sledi padanje u komu ili još gore. Međutim, ovakve povrede nisu česte, pogotovo ako imate dijagnozu potresa mozga.
Guma za žvakanje ostaje u stomaku sedam godina
Istina je da su neki sastojci žvakaćih guma neprobavljivi, ali to ne znači da će u probavnom sistemu ostati godinama ili čak zauvek. Mnogi sastojci koje često jedemo nisu probavljivi, na primer vlakna. Ali naš probavni sistem nije tako nepripremljen – sve što ne može da preradi jednostavno pošalje dalje.
Čitanje u mraku i sedenje blizu televizora uništavaju vid
Naravno da će vas oči boljti ako čitate u polumraku ili ako sedite preblizu televizora jer se moraju više naprezati nego inače. Ali nema dokaza da ćete zaista trajno pokvariti vid. Mit o televizoru verovatno je krenuo 60-ih godina, a tad je to još i bila istina jer su televizori emitovali velike količine radijacije, no danas je njihov kvalitet znatno veći.
Dnevno treba piti bar osam čaša vode
Ovaj mit se pojavio 1945. godine. Odeljenje američkog Nacionalnog istraživačkog centra za ishranu tada je objavio da bi odrasli trebalo da konzumiraju oko dvi i po litre tečnosti na dan. Mediji su odmah preneli tu informaciju, ali nisu rečenicu koja je sledila. Naime, u preporuci je stajalo da se većina tečnosti u telo unosi hranom, što znači da nije potrebno piti vodu ako niste žedni jer ste veći deo verojatno već uneli u organizam.
Nemojte plivati bar jedan sat posle jela
Ne postoji nijedan realan razlog zašto ne biste mogli plivati nakon jela. Istina, ako se stvarno najedete, bilo kakva fizička aktivnost biće vam teška. Ali, ako ste imali uobičajen obrok, nema razloga da ne uskočite u more ili bazen. Što se tiče grčeva, oni vas mogu uhvatiti uvek, bez obzira na to da li ste siti ili ne.
(Economy.rs)
