Zagrevanje je stalo, a sve češće čuje se glas naučnika koji tvrde da promene klime na Zemlji nisu čovekovo delo već prirodna pojava.
Oko globalnog zagrevanja podigla se velika galama u redovima naučnika, pa i političara u poslednjih godinu, dve. Prevladavalo je mišljenje da se Zemlja pregreva zahvaljujući (ne)delima ljudske vrste–zagađivanju atmosfere koje je dovelo do efekta staklene bašte– to jest povećanja temperature na površini planete, piše Politika.
Ali, dogodilo se da je stvarnost počela da demantuje takav stav. Drugim rečima, zagrevanje je stalo, a sve češće čuje se drugi tabor istraživača koji tvrde da su promene klime na Zemlji evidentne, ali da one nisu čovekovo delo, već potpuno prirodna pojava!
U čudu su se našli zagovornici krivice ljudskog roda za globalne promene. Oni su za pauzu u globalnom zagrevanju okrivili jake pacifičke vetrove!
Moćni vetrovi na Pacifiku u velikoj su meri odgovorni za nedavno uočena usporavanja globalnog zagrevanja. Intenzivni vetrovi su podstakli toplotu da prosto nestaje u okeanima, zaključili su istraživači Univerziteta Novog Južnog Velsa u Sidneju, u Australiji, u februaru ove godine. Ali, čim vetrovi počnu da jenjavaju,toplota će se opet raširiti po atmosferi, uvereni su oni.
Tokom proteklih 20 godina, istočni vetrovi koji udaraju ka zapadu preko Pacifika vinuli su se do nebeskih visina. Nekada najjači vetrovi sada su duplo moćniji. Poremetili su sve što je predviđeno klimatskim modelima. Naučnici su odlučilida vide šta će se desiti kada stvarna jačina vetra bude uračunata u klimatske modele.
Oni su otkrili da su tokom pet godina moćni pacifički vetrovi bili tako snažni da su doprli do jakih morskih struja koje su “upile” toplu površinsku vodu, a ledenu “dovele” na površinu.To hlađenje površine mora dovelo je do zastoja posmatranog trenda globalnog zagrevanja.
“Poslednje dve do tri godine uočeno je prestrojavanje stručnjaka u tumačenju klimatskih promena. Donedavno su bili isključivi, čovek je emisijom gasova sa efektom staklene bašte glavni krivac za klimatske promene. U stvari, obični građani bili su zasipani medijskom presijom o neizbežnoj promeni klime, a nije se čulo drugačije mišljenje, to jest postojala je neka vrsta cenzure mišljenja koja se ne uklapaju u zacrtanu teoriju privilegovanih ’stručnjaka’. I šta bi! Vreme i klima neće na slušaju teoriju. Temperatura na globalnom nivou posustaje u porastu i poslednjih šesnaest godina nema statistički značajan porast”, komentariše zbivanja na svetskoj meteorološkoj sceni Nedeljko Todorović, meteorolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, koji se već desetak godina konstantno bavi proučavanjem klimatskih promena.
Todorović dodaje da zapravo postoje oscilacije, temperature malo opada pa malo raste, kao i većina meteoroloških parametara, što je uočeno otkada su počela redovna meteorološka merenja.
“Zapaženi su određeni periodi ponavljanja, periodičnosti, oscilacija meteoroloških parametara, pa su tako u stručnoj literaturi odavno prisutni pojmovi NAO (Severnoatlanska oscilacija), PDO (Pacifička dekadna oscilacija) i druge. Većina imaju period oscilacija od približno 60 godina. Na primer, temperatura je približno 30 godina iznad proseka, pa približno 30 godina ispod proseka. Ti periodi nisu strogo istog trajanja, ali se jasno uočavaju oscilacije, ritam prirode. Sada, kada klimatski stručnjaci uočavaju praznine (warming hiatus, padovi) u trendu porasta temperature, pokušavaju to da obrazlože na mnoge načine. Pa kažu da je jaka zima dokaz za globalno zagrevanje, te da je uočeno smanjenje temperature okeana doprinelo smanjenju trenda porasta globalne temperature vazduha, do najnovijeg – da su vetrovi nad okeanima dvostruko jači, što je neverovatna tvrdnja”, uveren je Todorović.
On kaže da pominjani procesi stvarno utiču na vremenske prilike, gledajući na duži period, i na varijacije nekih klimatskih parametara, mada ne baš i klime u celini. Ali najzanimljivije je da se sve te priče polako zamenjuju teoriju o antropogenom uticaju na klimu.
“Ne bi bilo čudno da za neku godinu neki klimatski stručnjaci saopšte da je zajedničkim sistemskim radom na smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte uspešno zaustavljeno globalno zagrevanje. Nažalost, sve je to rezultat preteranog mešanja politike u nauku”, zaključio je sagovornik Politike.
izvor: b92.net
