Šta je laž, a šta istina proverava se na poligrafu. Detektor laži meri telesne reakcije - kao što su znojenje, puls i krvni pritisak, ali sam po sebi, ne može da kaže da li lažete ili govorite istinu, već samo kako reagujete na različita pitanja koja su vam postavljena. Pošto poligraf može da se nadmudri, naučnici nastoje da pronađu mesto u mozgu na kome nastaje laž.
Poligraf će vam postavljati kontrolna pitanja, odnosno ona na koja vaš ispitivač zna prave odgovore, pomešana sa ključnim pitanjima o zločinu za koji ste, recimo, osumnjičeni. Pitanja su napravljena tako da vas podstaknu da lažete i da se to primeti. U SAD poligrafe koriste u kombinaciji sa tehnikom kontrolnih pitanja. Neke državne agencije koriste ih čak i da ocene nove kandidate za posao.
Međutim, taj metod veoma je problematičan i mnogi naučnici tvrde da je nepouzdan.
Uobičajeni detektor laži meri koliko je osoba uzbuđena. On ima visoku stopu pogodaka, ali ljudi mogu da nauče kako da nadmudre poligraf.
Naučnici su zato krenuli u misiju otkrivanja mesta gde nastaje laž. Snimanjem mozga može da se uoče laži tamo gde počinju, tvrde oni i dodaju da će tražiti delove mozga koji su aktivni dok osoba laže i one koji su mirni dok osoba govori istinu.
Tehnika funkcionalne magnetne rezonance (FMG) može da otkrije koje regije mozga troše najviše kiseonika u bilo koje doba i koji su samim tim najaktivniji.
Naučnici upozoravaju da nema regije ljudskog mozga koji je posebno povezana sa laganjem. To Međutim nije sprečilo neke kompanije, kao što je "Bez laži - MRI" da nude snimanja mozga za komercijalne potrebe.
- Ta tehnologija je prva i jedina direktna mera provere istinitosti i prepoznavanja laži u ljudskoj istoriji, piše na internet-stranici ove kompanije.
Ipak, naučnici ističu da trenutna snimanja mozga ne odgovaraju prepoznavanju laži, navodi "Dojče vele".
izvor: vesti-online.com
