Izvini je "najteža" reč. Odbijanjem da se izvinimo podsvesno jačamo samopouzdanje. Psiholozi kažu da osobe koje teško priznaju da nisu u pravu imaju snažniji osećaj sopstvene važnosti i moći.
Izvinjenje osobi koju smo povredili nekim svojim postupkom donosi nam izvesno olakšanje i umanjuje osećaj griže savesti, ali i odbijanje da se izvinimo ima ipozitivnih efekata.
Sudeći po rezultatima istraživanja sprovedenog u Australiji, odbijanje da se izvinimo dobro je za naše samopoštovanje, a u tome se verovatno krije i objašnjenje činjenice da je ponekad toliko teško izgovoriti tu reč na "i". Najteže je priznati da nismo u pravu.
Autor studije objavljene u Evropskom žurnalu socijalne psihologije, dr Tajler Okimoto sa Univerziteta u Kvinslendu kaže da je cilj ovog istraživanja bilo da se utvrdi zašto ljudi toliko često odbijaju da se izvine zbog svojih postupaka, uprkos činjenici da samo izvinjenje u principu doživljavamo kao "jeftin" način da se "izvučemo", da smanjimo osećaj krivice i eventualne posledice sopstvenih postupaka, piše "Dejli mejl".
Tim psihologa sproveo je dva eksperimenta. U prvom je učestvovalo 228 ispitanika starosti između 18 i 77 godina. Jedna grupa trebalo je da se seti situacije u kojoj su nekoga povredili, a zatim se izvinili zbog svojih postupaka, dok su ispitanici iz druge grupe zamoljeni da se prisete situacije u kojoj su odbili da se izvine zbog postupka koji je povredio drugu osobu. Od ispitanika iz obe grupe zatim se očekivalo da odrede kako su se osećali nakon toga.
Ispostavilo se da su oni koji su odbili da se izvine kasnije imali "snažniji osećaj moći" i "viši nivo samopouzdanja" od onih koji bi se izvinili zbog postupka kojim su nekoga povredili.
"Kada se izvinimo nekome zbog svojih postupaka, naše samopouzdanje raste. Ali, rezultati ovog istraživanja pokazuju da odbijanje da se izvinimo dovodi do još intenzivnijeg osećaja samopoštovanja", navodi se u studiji.
U drugom eksperimentu učestvovalo je 219 osoba starosti između 18 i 71 godine. Trećina ispitanika napisala je mejl u kojem se izvinjava nekome zbog postupka kojim su ga povredili u stvarnosti, trećina je pisala mejl kojim odbija da se izvini, a trećina je trebalo da razmisli o takvoj situaciji, ali se od njih nije tražilo da pišu mejl.
Nakon toga, osobe koje su u pisanoj formi odbile da se izvine nekome koga su povredile prijavile su veoma visoko su ocenile nivo samopouzdanja, viši čak i od onih koje uopšte nisu pisale mejl. Oni koji su se u pisanoj formi izvinili osećali su se "bolje", ali im samopouzdanje nije "poraslo".
"Rezultati oba ova eksperimenta pružaju 'dokaze' da pojedinci koji odbijaju da priznaju svoje greške i izvine se zbog sopstvenih ružnih postupaka od toga imaju izvesnu psihološku 'dobit'", navodi se u studiji.
(MONDO)
