Mičik Bela je prvi muzički instrument napravio pre dvadesetak godina, a znanje je “ukrao” od oca i dede. Nasledio je radionicu i danas pored brojnih obaveza, sa ljubavlju se posvećuje izradi citre.
Novobečejac, Mičik Bela od 1993-te godine izrađuje i održava muzičke instrumente u stolarsko-kolarskoj radionici koju je nasledio od dede. On je poznati majstor za izradu i održavanje instrumeta, naročito onih tradicionalnih, pomalo zaboravljenih, ali pak karakterističnih za vojvođansko nasleđe. Godišnje uradi oko 10 instrumenata, čijom prodajom dopunjava kućni budžet. Kaže da citre prodaje uglavnom po Vojvodini, a da su kupci mahom Vojvođanski mađari. Zbog ovoga, citru naziva baštinom njegovog naroda.
Bela se kao dete zainteresovao za ovaj zanat, jer je želeo da napravi dobar instrument za sebe. Sam se snalazio, a znanje koje je “ukrao“ od oca i dede počeo je da primenjuje na delu: “Deda mi je govorio da iskustvo pravi majstora kada sam ispečeš svoj zanat”. On u svom gradu proda oko tri četvrtine citri, a ostalo u Mađarskoj i u drugim zemljama: “Do sada sam napravio oko 350 citri. Na početku kada sam počeo da izrađujem instrumente, izlagao sam ih na raznim festivalima narodnog stvaralaštva. Međutim u zadnje vreme nema potrebe za tim, jer me ljudi sada i sami zovu.”
Mičik Bela pored posla u radionici, radi kao nastavnik veronauke, a bavi se i pčelarstvom. Nema velikih porudžbina kao nekada, ali razume situaciju u kojoj se nalaze ljubitelji muzike: “Nije isto vreme kao što je to bilo pre 6-7 godina, ali ja sve to razumem. Nije ovo slanina i hleb pa da je potrebno svaki dan, ovo je ipak luksuzna roba”. On kaže da je za izradu jedne citre potrebno najmanje nedelju dana rada i dodaje: “Izrada nije komplikovana nego sastvljanje instrumenta. Svaki deo mora posebno da se izrađuje, da se šmirgla, renda, suši... Ja citre ne farbam u bilo koju boju, nego samo prelakiram drvo, da ima natarnu boju daske”.
izvor: novibecej.rs