Promocija knjige Kristijana Nađa, „U tami“ u sredu 17. jula u Narodnoj biblioteci Novi Bečej, okupila je poštovaoce rada ovog mladog autora.
Sala za promocije na spratu biblioteke bila je popunjena do zadnjeg mesta što zbog autora, što zbog neobične i večno intrigantne tematike postojanja zagrobnog života i vampira.
Gosti večeri Rudolf Weiss i dr.Zoran Glavaški predstavili su publici svoje viđenje romana. Rudolf Weiss je rekao da često svojim đacima za seminarske radove daje kao zadatak da prouče i analiziraju dela Kristijana Nađa jer se u njima radnja zasniva na preciznim istorijskim činjenicama. dr.Zoran Glavaški jedan od recenzenata knjige je rekao da očekuje da ovo interesantno štivo bude inspiracija holivudskim scenaristima za neki novi blokbaster jer je knjiga pored aktuelne i večito interesantne tematike zasnovana i na istinitom događaju što Holivud može zainteresovati za nju Promocija je i pored naslova koji nagoveštava mistiku i turobnu atmosferu prošla u izuzetno veseloj i dinamičnoj polemici.
Autor knjige „ U tami „ Kristijan Nađ je rekao da je mit o vampirolikim stvorenjima star gotovo koliko i samo čovečanstvo, i to od Dalekog istoka pa do Zapada, zvali se oni điang ši u Kini i kjukecuki u Japanu, vjedogonja, lampir i upir u slovenskim zemljama, ili nahcerer u Nemačkoj i baoban sit u Škotskoj, itd...
Priče o takvim stvorenjima su postojale i u Vavilonu (Krilati Ekimu), u starom Egiptu i u staroj Grčkoj, gde su takva stvorenja nazivana lamije, u starom Rimu je to bio krvoločni demon po imenu Strager, a čak se u nekim pričama dovode u vezu i sa biblijskim likovima Adamom, Kainom i njegovim bratom Aveljom koga je ubio.
Neki prvi pisani zvanični podaci na ovu temu potiču još iz davne 1342. godine, kad je srpski car Dušan Silni ukazom zabranio sveštenicima sudelovanje u iskopavanju i spaljivanju leševa za koje se pretpostavljalo da imaju čarobne moći.
U malo novije doba, 1443. godine, u Mađarskoj je postojao i naziv za živi leš – nosferatu, što doslovno znači „nemrtvi“ : „ Istražujući istoriju i prošlost ovih prostora za jednu od mojih knjiga, slučajno sam naišao na „Visum et Repertum“ (Viđeno i otkriveno), izveštaj iz januara 1732. godine koji je napisao regimentni hirurg Johan Flikinger, koji su uz njega potpisali još dvojica vojnih doktora, Johan Fridrih Baumgarten i Zigel, a i dvojica regimentnih starešina carske vojske, oberlajtnant Butner i fenrih Fon Lindenfels, kao garanciju da su se svojim očima lično uverili u tačnost iznetih podataka.
Ovaj izveštaj je nastao kao rezultat istrage koju je naredila Časna vrhovna komanda u vreme Karla VI Habsburškog, cara Svetog Rimskog Carstva, povodom događaja u mestu Medveđa (nije u pitanju današnje istoimeno naselje), u Kraljevstvu Srbiji koje je tada bilo deo Habsburške monarhije. Ovo istraga se bavila velikim brojem čudnih i neobjašnjivih smrti koje su se desile u ovom selu, dakle na vrlo malom prostoru, a treba imati u vidu i mali broj stanovnika koje je u to vreme činilo populaciju jednog sela, a koje je stanovništvo pripisalo vampirizmu. Među stanovništvom sela se verovalo da je za ove smrti bio odgovoran preminuli meštanin Arnaut Pavle, tj. Arnold Paole, koji je kao hajduk učestvovao u jednom od pohoda protiv Turaka i koji je kako je to sam tvrdio tada bio žrtva i preživeo napad vampira, a za koga su verovali da se povampirio posle smrti.Ovo je bio jedan od prvih slučajeva u svetu gde su vlasti sprovele zvaničnu istragu o vampirizmu, a o njenim nalazima i svemu što je bilo relevantno u vezi nje su ostavile detaljan i potpun izveštaj, sa svim jezivim pojedinostima. Sem u Beču, ovaj izveštaj su prenele i mnoge novine širom Evrope, pre svega one širom nemačkih zemalja i one u Londonu i Parizu, pa se tako o ovom slučaju raspravljalo kako među plemstvom tako i među inteligencijom, a svoje mišljenje o ovom slučaju su iznele i mnoge najmudrije glave Evrope toga doba.“
Nađ je dodao da je interesantno pomenuti da je tada, zahvaljujući ovom događaju i izveštaju „Visum et Repertum“, srpska reč „vampir“ ušla i odomaćila se i u engleskom jeziku. Vezano baš za ovaj slučaj, reč “vampir” je 1734. godine ušla i u Oksfordski engleski rečnik. Ne želeći da ulazi u tačnost i tumačenje svedočenja, podataka i dešavanja iz te davne prve polovine XVIII veka i kako ih tadašnja i današnja savremena medicina objašnjavaju, Kristija Nađ je smatrao da ovaj događaj, istorija, mitologija i folklor ovih prostora svakako vredi iščupati iz zagrljaja zaborava u koji su u današnje vreme zapali. Jer svaka priča, mit, legenda i verovanje stoje na nekim osnovama, verovatno iskrivljenim kroz godine, nekada i preuveličanim, ali su ipak na osnovu nečega nastale. Sve ovo da je motivisalo da to objedinim i napiše knjigu, priču zasnovanu na ovom događaju, koji je naše prostore tada stavio u fokus evropskog interesovanja.
izvor: opština Novi Bečej