Projekat očuvanja prirodnog i kulturnog nasleđa pograničnog regiona Srbija-Mađarska doprineće popularizaciji i promociji prirodnih i tradicionalnih resursa obe regije – Silvija Šimončik Novobečejci rade na popularizaciji Slanog Kopova, bisera među zaštićenim rezervatima prirode, na taj način, razvijaju eko turizam i formiraju baze podataka vezane za živi svet na Kopovu.
Ova opština je deo svojih kapaciteta angažovala kako bi u projektu prekogranične saradnje realizovala Eko-biološki kamp za studente Prirodno matematičkog fakulteta, univerziteta Novog Sada, smera biolgija i ekologija, a u cilju istraživanja potencijala Specijalnog rezervata prirode Slanog kopova.
Miljan Isakov, pomoćnik predsednika za za normativnu i upravnu delatnost:„ Opština Novi Bečej je već pre izvesnog broja godina prepoznala značaj koji ima Slano Kopovo, specijalni rezervat prirode. Kada nam se ukazala prilika da budem partneri na ovom projektu prekogranične saradnje, mi smo oberučke to prihvatili.
Pored poljoprivrede Novi Bečej svoj razvoj bazira upravo na turizmu i ovo je idealna prilika da afirmišemo eko turizam kao posebnu granu turizma, i ujedno da tako damo doprinos i za naučno-istraživački rad kroz istraživanja koja se i sada vrše na Slanom Kopovu. Nadamo se da ćemo tako opštinu Novi Bečej i širi region staviti na naučnu i turističku mapu Evrope.“
Dvadesetak studenata učestvuje u istraživanju Slanog kopova, kako bi se na kraju rezultati istraživanja objedinili u jedinstvenu monofrafiju o Slanom kopovu - koja će predstavljati značajno kapitalno izdanje prirodne baštine ovog dela Vojvodine. Andrea Rađelović, učesnica kampa kaže da se priključila kampu kako bi nastavila da istražuje život vilinog konjica: “Po struci sam ekolog-master, i više od 5 godina izučavam viline konjice. Za sada, registrovali smo ukupno 20 vrsta odnonata (vilinih konjica), a pronašli smo i vrstu koja je isključivo vezana za slatine. Zadovoljna sam organizacijom kampa, smeštajem i onim što su nam pružili organizatori. Drago mi je što će rezultati istraživanja ostati dokumentovana za naredne generacije u monografiji o Slanom kopovu”.
Eko-biološki kamp je deo aktivnosti projekta koji realizuje opština Novi Bečej sa opštinama u Mađarskoj. Milan Knežev, koordinator projekta ističe da je projekat zamišljen da promoviše Slano kopovo kao naše najveće prirodno bogatstvo, jer je ono zaštićeno svega 11 godina, a još uvek nije dovoljno istraženo, te nedostaje materijal za njegovu promociju i popularizaciju. Partnerske opštine iz Mađarske radiće na promociji ritskog krečnjaka - građevinskog materijala koji se koristio u XVIII veku za izgradnju objekata u pograničnom delu Mađarske i Vojvodine. Zato, deo projekta obuhvata i istraživanje nalazišta i upotrebu krečnjaka u Vojvodini. “Projekat je iz više etapa.
Jedan od važnih delova projekta je sama promocija i popularizacija prirodnih i stvorenih vrednosti Slanog kopova i okoline. Organizovanjem eko-biološkog kampa doći će se do značajnih podataka vezanih za floru i faunu ovog područja, budući da ono nije dovoljno istraženo. Naš zadatak je da uradimo monitornig promena u donosu na klimatske promene lokanog okruženja. Ovaj kamp predstavlja naučni deo projekta, a drugi deo je festival ždralova i promocija lokalnih proizvoda. Nakon toga, predviđeno je da edukujemo omladinu i zainteresovanu javnost o značaju očuvanja Specijalnog rezervata” dodaje Knežev.
U okviru prijekta biće realizovan i foto safari, hidro-biološko istraživanje u okviru kojeg će se utvrditi šta se nalazi u mulju jezera. Interesantno je to što ovo do sada niko nije radio, a od izuzetnog je značaja kako za istraživače, tako i za širu naučnu zajednicu da otkriju iz kog razloga se ptice u velikom broju okupljaju baš na ovom mestu. Takođe, hidrobiologija je veoma važan parametar za određivanje promena u rezervatu.
Silvija Šimončik, deo tima koji implementira projekat kažeda je da radimo zajedno sa našim projektnim partnerima iz Mađarske nacionalnim parkom Kiškunšag i glavnim nosiocem opštinom Čojošpaloš : ” Kroz Specijalni rezervat ne prolazi veliki broj ljudi što se pozitivno odražava na biljke i životinje koje nastanjuju Kopovo. Međutim, ova situacija je i loša, jer se dovodi u pitanje održivost Kopova. Na ovaj način, kroz projektne aktivnosti radimo na popularizaciji ovakvog vida turizma. Učesnici eko-biološkog kampa smešteni su u marini Gradište pored reke Tise, a istraživanje obavljaju na Slanom kopovu. Tako da smo vezali više interesantnih stvari, a značaj istraživanja doprineće razvoju eko turizma i formiranju baze podataka vezane za živi stvet na Kopovu.
” Branko Miljanović, doktor bioloških nauka, profesor na PMF-u na predmetu hidrobiologija učestvuje u istraživanjima na Slanom Kopovu: „Slano Kopovo je jedan specifičan hidro eko sistem, jedna retkost uopšte, nažalost isuviše je malo istraženo do sad. Slano Kopovo ima status zaštićenog prirodnog dobra i mislim da mu je posvećeno jako malo pažnje u prošlosti, i da Slano Kopovo ima svoju perspektivu.“.
ANTRFILE: Na području Slanog Kopova se javljaju specifične slatinske zajednice Thero-Salicornietea koje su, ne samo u Srbiji, već i u celoj Panonskoj niziji u fazi iščezavanja. Pečat Slanom Kopovu daje dominantna halofitska (slatinska) vegetacija, koja je vezana za solončake i izgrađena od sukulentnih a u manjoj meri i polusukulentnih halofita, te pripada tipu izvornog biljnog pokrivača koji je već skoro nestao sa većeg dela panonskih prostora. Mnoge biljne vrste karakteristične za ovaj tip vegetacije predstavljaju danas prave raritete, pa su zakonom zaštićene kao što su Suaeda pannonica- Panonska jurčica koja je i Panonski endem, Salicornia europaea-Ceklenjača. Obe vrste se nalaze u Crvenoj knjizi flore Srbije kao kritično ugroženi taksoni i zaštićene su zakonom.
Prema navodima botaničke literature, caklenjača Salicornia europaea i jurčica Suaeda maritima se na terenu isključuju. Međutim, posebnu odliku vegetacije Slanog Kopova predstavlja baš njihova specifična kombinacija. Tako je 1988. godine prvi put za nauku opisana posebna zajednica Salicornieto – Suaedetum maritimae continentale.
Na Slanom kopovu se nalaze i Cirsium brachycephalum i Aster tripolium var.pannonicus, obe su panonske endemske biljke. Zabeležen je i predstavnik panonskih subendema Puccinellia limosa. Aster tripolim var. pannonicus Salicornia europaea Suaeda pannonica
izvor: opština Novi Bečej