U Savate savezu Srbije i Vojvodine nije bilo mnogo dileme kada su za najuspešniju vojvođansku takmičarku, u seniorskoj konkurenciji, proglasili Sanju Radin (1991) iz Novog Bečeja
Ova izetno talentovana takmičarka novobečejskog Kluba borilačkih veština Jedinstvo je u prošloj godini, u kategodirji do 60 kg, dominirala u juniorskoj i seniorskoj konkurenciji i na domaćoj i na međunarodnoj sceni.
Na prvenstvima Srbije osvojila je 8 zlatnih i 4 srebrne, a na vojvođanskim takmičenjima sedam zlatnih i tri srebrne medalje. Da ponese epitet najuspešnije u Vojvodini presudili su uspesi na međunarodnoj sceni. Na juniorskom prvenstvu Evrope u Moskvi u uni fajtu je osvojila srebrnu medalju, a isto odličje i na evropskom Kupu u Tešnju (BiH), da bi nisku uspeha zaokružila zlatnom medaljom u kik boksu na Svetskom juniorskom prvenstvu u nemačkom gradu Hajdelbergu. Ovim uspesima treba dodati i to da je Sanja uspešan trener u matičnom klubu, a odnedavno i savate sudija.
- Zbog visine još u prvom razredu sam počela da treniram košarku, da bih, pošto sam naglo rasla i imala problema sa kostima, na preporuku lekara otišla u bokserski klub, koji je vodio naš proslavljeni as Branislav Davidović, osvajač bronzane medalje na prvenstvu Evrope u Pragu (1957). Pored mene u klubu je bila samo još jedna devojčica, pa smo sparingovale sa dečacima. Naši vršnjaci nisu bili ni malo nežni, u želji da dokažu svoju superiornost nemilosrdno su nas tukli, pa sam često kući dolazila uplakama i u modricama. Međutim, nisam želela da odustanem, želela sam da dokažem da i nežniji pol može da bije, možda nežnije od muškaraca, ali može. Bila sam uporna, nisam želala da mi kažu da sam kukavica. Posle četiri godine i pet medalja napustila sam boks i počela da treniram kik boks kod profesora Radenko Tadić - priča Sanja.
U novoj sredini nije teklo sve glatko?
- Nije bilo ni malo lako naviknuti se na nove discipline i novu sredinu, osvajala sam po koju medalju, ali nikako onu najsjajniju. Sa takmičenja sam se vraćala uplakana i stalno postavljala isto pitanje mojoj mami- Kada ću ja da osvojim zlato? Majka me je bodrila i govorila da budem strpljiva i uporna.
Prekretnica je bilo kadetsko prvenstvo Srbije?
- Da, neću to nikada da zaboravim. Posle uspeha na prvenstvu Vojvodine, na kadetskom prvenstvo Srbije u Beogradu, u kategoriji do 52 kg, pobedila sam sve rivalke i osvojila prvu zlatnu medalju. Tako sam, tek u 17. godini, upornim i mukotrpnim radom stigla do željenog cilja. Bila je to prekretnica u mojoj karijeri. Posle toga uspesi su se ređali kao na filmskoj traci, dve godine sam bila najbolja kadetkinja, a potom tri godine i najuspešnija juniorka.
Kao juniorka uspešna si i u seniorskoj konkurenciji?
- Moj napredak je bio evidentan, postalo mi je nezanimljivo u juniorskoj konkurenciji, gde tri godine nisam imala prave rivalke, pa sam prošle godine, mada još uvek juniorka, nastupala na seniorskim prvenstvima. Postala sam seniorska prvakinja Vojvodine, što je bilo odlučujuće da me proglase za najbolju seniorku u prošloj godini.
Kakvi su planovi za budućnost?
- Želja mi je , kao svih sportista, reprezentativni dres. Do njega se u savateu ne dolazi po pozivu, nego se moraš dokazati u ringu. Maksimalno se pripremam za prvenstva Vojvodine i Srbije, nastupiću u kategoriji do 60 kg, a ukoliko na ovim takmičenjima budem najbolja, što očekujem, uslediće poziv selektora Miodraga Rakića za Svetsko prvenstvo u kombat savateu, koje će se od 13. do 15. juna održati u Francuskoj.
Svi oni koji poznaju Sanju Radin uvereni su da će stići do cilja.
vest preuzeta sa: dnevnik.rs