U savremenom društvu, upotreba reči i izraza nije bez posledica, posebno kada je reč o terminima koji mogu odražavati stereotipe, predrasude i stigmatizaciju. Jedan od izraza koji se često koristi na način koji može biti uvredljiv i ponižavajući jeste „kepec“, upućen ka osobama niskog rasta.
Ovo uvredljivo označavanje može imati ozbiljne posledice po samopouzdanje i doživljaj ličnog identiteta osoba izrazito niskog rasta. Izrazi poput „kepec“ i „patuljak“ ne samo što redukuju kompleksnost ljudskog identiteta na jednu karakteristiku, već i potiru njihovu jedinstvenost i ličnost.
Značajno je naglasiti da je važno razumeti posebnosti i izazove s kojima se suočavaju osobe niskog rasta, naročito u društvu koje je često prilagođeno potrebama osoba tipične visine. Osobe niskog rasta suočavaju se sa nedostatkom adekvatne podrške i sistemima prilagođenim specifičnim potrebama.
Kroz ovo sagledavanje izazova, postaje jasno da je nužno promeniti rečnik kojim se koristimo kako bismo stvorili inkluzivnije okruženje. Ovakvi izrazi ne doprinose samo stigmatizaciji, već i otežavaju borbu za pravednije i inkluzivnije društvo.
Govoriti sa i o osobama niskog rasta s poštovanjem nije samo moralna obaveza, već i korak ka stvaranju društva koje ceni različitosti i pruža podršku svakom pojedincu, nezavisno od fizičkih ili intelektualnih karakteristika.
Uzimanje u obzir moći reči i pažljiv izbor rečnika predstavljaju ključne elemente u stvaranju inkluzivnog okruženja u kojem svako može osećati poštovanje, prihvatanje i podršku. Ovo nije samo pitanje terminologije, već i ključni korak ka izgradnji društva koje neguje jednakost i raznolikost u punom smislu te reči.
Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije - Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.