U drugoj polovini XIX veka dolazi do razvoja industrije u Bečeju. Prvо se počela razvijati mlinska zatim mašinska. Jačanjem privrede dolazi do osnivanja banaka i štedionica. U njima preovladava domaći i strani kapaital, a u poslednje tri decenije XIX veka bilo je osnovano 10 banaka ili kako su ih tada nazivli “novčani zavodi“.U to vreme Bečej broji 18.000 stanovnika.
Bačka potiska štedionica je osnovana krajem 1872. godine sa osnivačkim kapitalom od 100 000 kruna. Početkom sledeće, 1873. godine štedionica je u listu “Zastava” raspisala konkurus za knjigovođu i blagajnika. Knjigovođa je morao da ima bogato radno iskustvo, a godišnja plata bi bila 1.400 forinti. Za blagajnika je predviđena plata od 600 forinti. Prednost su imali oni kandidati koji su radili u bankama kao i oni koji su govorili i pisali srpski, mađarski i nemački jezik. Sve knjige su vođene na nemačkom jeziku.
Tokom devedestih godina XIX veka Bačko potisku štedionicu vodio je Milan Popović mlađi. Za sebe je govrio da je veliki rodoljub, da obožava pozorište a pogotovo je bio slab prema „slabijem polu“. Sugrađani su govorili o njemu sve najlpše: obrazovan, lepo vaspitan, vredan.Na poslu se nametnuo kao sposoban direktor. Pored vođenja štedionice bavio se i berzanskim poslovima. Zahvaljujući dobrim procenam na berzi došao je do velikog bogatstva. Sreća je kratko trajala. Neuspesi na berzi su se iz dana u dan povećavali. Mnogi njegovi bliski saradnici a i prijatelji su znali da ima velike gubitke. Da bi pokrio manjak na berzi, novac je uzimao iz bančine blagajane.
Početkom decembra 1894. godine došla je kontrola u banku. Ustanovljen je manjak u kasi od 33.000 forinti. Priznao je da je uzimao novac ali i obećao da će ga vrlo brzo vratiti. Međutim, novac nije vraćao. Uprava banke je svakodnevo vršila pritisak na mladog Popovća da vrati novac. Uvidevši da je pod stalnom prismotrom, u noć pred svetog Nikolu napisao je pismo dvojici članova uprave u kojima ih obaveštava da će za dva dana novac vratiti. Pismo je poslao preko svog sluge a potom je pobegao. Posle tri dana uprava je prijavila nestanak svog direktora. Iz Novog Sada je došao upravitelj Centralnog kreditnog zavoda sa istražnim sudijom da ispita ceo slučaj.
Detaljnom kontrolom ustavnoljeno je da nedostaje 50.000 forinti i da ima dosta lažnih menica. Saznavši za situaciju u štedionici mnogi Bečejci su došli da traže svoje uloge a pravoslavna crkvena opština je morala da vrati svoje uloge. Policija je krenula da traži odbeglog direktora a sudska vlast mu je oduzela svu imovinu dok se ne reši slučaj. Pronela se priča kako se Popovićev prijatelj, izvesni Isa hvalio po bircuzima da je dobio pismo u kojem direktor, hvaleći svoje potčinjene u zavodu, najposle sve teši; da se ne bacaju mnogo u grdnu žalost i brigu za njim; jer ako postoji pronevera, otud će štetu podneti samo deoničari jer će oni, kao, biti malo „uštinuti“.
Upravni odbor štedionice je u cilju smirivanja stanja objavio saopštenje:
„Fakat je to, da je ovaj zavod usljed manipulacije bivšeg upravitelja jako oštećen, ali pored svega toga društvo i na dalje može postojati,jer štetu prevazilazi deonična glavnica i rezervni fond k tome dolazi uzapćeno imanje bivšeg upravitelja; iz ovoga se viditi može, da niko od zainteresovanih oštećen biti neće; treba pak još i to uzeti u obzir da imanja odbornih članova blizu po milioma iznosi , te tako zainteresovani mogu biti umireni. Podpisana uprava najenergičnije odbacuje od sebe ona sumnjičenja koja se na šogoršag, kumstvo i sporazum odnose“.
U St. Bečeju 13(25) decembra 1894.g dr Ivan Vlaović, Aleksandar Popović, Sima Milovanov, Toša Mihajlov, dr Aron pl. Vojnović, Pavle Simović i Joca Horvacki, Kosta Medurić.
Dok je vršena kontrola štedionice, policija je polako ulazila u trag beguncu. Milan Popović je kolima otišao do Novog Sada, a potom se vozom uputio u Kruševac kod rodbine. Međutim, policija mu ni tamo nije dala mira pa je on ponovo pobegao. Stigao je do jagodinskog groblja gde je izvršio samoubistvo. U džepovima je policija pronašla 100 forinti namenjenih za njegovu sahranu.
Dragiša Slavić
