Pravoslavni vernici i Srpska pravoslavna crkva obeležavaju Badnji dan i Badnje veče, koji najavljuju praznik rođenja Isusa Hrista. Ovaj dan se obeležava liturgijama u crkvama, paljenjem badnjaka i porodičnim okupljanjem za posnom večernjom trpezom.
Badnjak je po pravilu mlado cerovo ili hrastovo drvo i predstavlja simbol drveta koje su, kako kaže predanje, pastiri doneli Josifu i Mariji da založe vatru i zagreju pećinu u kojoj je rođen Isus.
Prema izvornom običaju, badnjak se pali uoči praznika i gori do Božića kada se objavljuje radost Hristovog rođenja. Dogorevanje badnjaka simbol je rastanka sa starim verovanjima i prihvatanje nove svetlosti koja dolazi sa verom u novorođenog Hrista.
Svi običaji imaju smisao hrišćanskog zajedništva, pa se smatra da se ljudi okupljeni oko badnjaka zagrevaju ljubavlju i slogom, a njegovu svetlost unose u mrak neznanja i praznoverja.
Porodični praznik
Najviše narodnih običaja u Srbiji vezuje se za Badnji dan i Božić, kojima se dočarava događaj rođenja u Vitlejemu.
Uoči Božića slamom se posipa pod i domovi se pretvaraju u vitlejemsku pećinu, u kojoj je rođen Isus Hrist, koji je povijen u slamu i kome su se najpre poklonili pastiri.
U seoskim kućama slama leži i po tri dana, dok se u gradovima u domove unosi svežanj slame koja se postavlja uz badnjak.
Postoji običaj da se kuće posipaju žitom i mnogi drugi rituali kojima se daje hrišćanski smisao, jer je Hrist došao da ljude zbliži i nahrani i napoji svojom naukom i ljubavlju.
"Ko je gladan neka dođe meni, ja ću ga nahraniti i ko je žedan neka dođe k meni da pije vode žive", zapisano je u Jevanđeljima.
U pravoslavnim kućama Badnje veče je porodični praznik kada se ukućani okupljaju oko posne trpeze.
Božić je uvek prvi mrsni dan, ma u koji dan pao, i dan kada se u crkvama pričešćuju oni koji su poštovali pravila posta.
Badnji dan i Badnje veče 6. januara, pored SPC, slave Ruska i Gruzijska pravoslavna crkva, beloruski i ukrajinski pravoslavci, Jerusalimska patrijaršija, Sveta Gora, starokalendarci u Grčkoj i egipatski Kopti.
