Foto: Obaveštenje sudije Danijela Hromiša istaknuto na vratima sudnice u Osnovnom sudu u Bečeju
Sudija Danijel Hromiš iz Osnovnog suda u Bečeju obavestio je parnične stranke i njihove punomoćnike da 4. februara 2026. godine neće održavati suđenja, navodeći da je reč o protestu zbog načina na koji je usvojen novi set pravosudnih zakona.
U obaveštenju koje je istaknuto na vratima sudnice sudije Danijela Hromiša, navodi se:
„Obaveštavam parnične stranke i njihove punomoćnike da dana 04.02.2026. godine neću održavati suđenja u znak protesta zbog kršenja Zakonom propisane procedure od strane organa Republike Srbije prilikom donošenja seta pravosudnih zakona 28.01.2026. godine koji su doneti po hitnom postupku, bez javne rasprave i pribavljanja mišljenja Visokog Saveta Sudstva i Visokog Saveta Tužilaštva, na koji se način ozbiljno narušava nezavisnost sudske vlasti, samostalnost tužilaštva i urušava Ustavni poredak RS. O terminu narednog ročišta stranke i punomoćnici će biti naknadno blagovremeno obavešteni.“
Obaveštenje je potpisano imenom Sudija Hromiš Danijel.
Prema saznanjima portala Webinfo, Osnovni sud u Bečeju ima ukupno sedam sudija – šest u sudskoj jedinici u Bečeju i jednog u sudskoj jedinici u Novom Bečeju. Za sada je samo sudija Danijel Hromiš javno istakao ovakav vid protesta, dok nema informacija da su se ostali sudije tog suda odlučili na istu formu reagovanja.
Istovremeno, reakcije protiv novog seta pravosudnih zakona zabeležene su i u drugim delovima Srbije. Sindikat sudske vlasti prethodnih dana pozvao je sudije i tužioce da razmotre obustavu ili ograničavanje rada kao vid protesta zbog načina na koji su zakoni usvojeni. U pojedinim gradovima sudije, tužioci i advokati reagovali su protestima ili su najavili da postupaju isključivo u hitnim predmetima. Međutim, ne postoji zvaničan, objedinjeni podatak o broju sudija koji su u potpunosti obustavili rad, jer se odluke donose individualno ili na nivou pojedinih sudova.
Set pravosudnih zakona na koji se sudija Hromiš poziva usvojen je 28. januara 2026. godine po hitnom postupku, bez sprovedene javne rasprave i bez pribavljanja mišljenja Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva. Ovi zakoni u javnosti se često nazivaju „Mrdićevim zakonima“, po ministru pravde u čijem je mandatu predložena njihova izmena, ali se to ime ne pominje u obaveštenju sudije Hromiša.
Prema tumačenjima pravne struke, novi zakoni menjaju način funkcionisanja pravosudnih institucija, uključujući položaj sudija i tužilaca, nadležnosti i ovlašćenja saveta pravosuđa, kao i procedure odlučivanja, što je izazvalo bojazan da se povećava uticaj izvršne vlasti na sudsku vlast. Upravo zbog načina donošenja i sadržine zakona, deo stručne javnosti ocenjuje da je reč o merama koje mogu imati dugoročne posledice po nezavisnost pravosuđa.
Na ove proceduralne i suštinske manjkavosti prethodnih dana ukazivali su i YUCOM (Komitet pravnika za ljudska prava) i CEPRIS (Centar za pravosudna istraživanja), navodeći da donošenje zakona bez javne rasprave i bez učešća nadležnih saveta predstavlja odstupanje od demokratskih i ustavnih standarda, kao i od evropskih principa vladavine prava. Slične stavove iznosila su i strukovna udruženja sudija, koja su naglasila da zakoni koji se tiču pravosuđa ne bi smeli da se usvajaju po hitnom postupku.
U pojedinim gradovima u Srbiji sudije, tužioci i advokati reagovali su protestima ili ograničavanjem rada, postupajući samo u hitnim predmetima, kao vid izražavanja nezadovoljstva načinom na koji je zakonodavni postupak sproveden.
Potez sudije Hromiša tako predstavlja pojedinačni, ali institucionalno obrazložen protest, zasnovan isključivo na pozivanju na zakonom propisanu proceduru, ustavne principe i nezavisnost sudske vlasti, u trenutku kada se u stručnoj javnosti i dalje vodi rasprava o posledicama novog seta pravosudnih zakona.
