Foto: Više krupnih insekata zabeleženo je u Ulici Nikole Tesle u Bečeju
Građani u Bečeju obratili su se portalu Webinfo uz zabrinutost da se u blizini jedne kuće u Ulici Nikole Tesle broj 12 pojavio roj stršljena, procenjujući da se na tom mestu ima između 20 i 30 jedinki.
Kako navode građani sa kojima smo razgovarali, insekti su primećeni ispred kuće na adresi Nikole Tesle 12, u blizini suvih drva, gde se, prema njihovim zapažanjima, i zadržavaju. Prvo su uočena svega nekoliko primeraka, ali se njihov broj u proteklim danima povećao.
„Veliki su, par centimetara, tamni, sa dve žućkaste šare na donjem delu tela. Deluju opasno, a mesto nije obeleženo, pa ljudi ne znaju o čemu se radi“, navode građani.
Na osnovu fotografija koje su dostavljene redakciji, kao i mišljenja više pčelara, procena je da se najverovatnije ne radi o stršljenima, već o pčelama drvaricama (rod Xylocopa), koje se često pogrešno identifikuju zbog svoje veličine i tamnije boje.
Šta su pčele drvarice i da li su opasne?
Pčele drvarice (tesarice) su krupni insekti koji se često pogrešno mešaju sa stršljenima zbog svoje veličine i zujanja. U stvarnosti, reč je o pčelama koje su uglavnom bezopasne za ljude.
Dugačke su oko 2 do 3 centimetra, imaju zdepasto telo i mogu biti crne, ali i braonkaste, kao u slučaju primeraka zabeleženih u Bečeju.
Iako imaju žaoku, retko ubadaju, i to uglavnom samo ako se direktno uznemire ili uhvate. Ubod je po jačini sličan ubodu pčele – neprijatan, ali za većinu ljudi nije opasan.
Kao i kod drugih insekata, alergijska reakcija je moguća, ali je retka i javlja se kod osoba koje su već osetljive na ubode.
Pčele drvarice se hrane nektarom i polenom i imaju važnu ulogu u prirodi kao oprašivači biljaka.
Rasprostranjenost i poreklo:
Pčele drvarice su prirodno rasprostranjene u južnoj i srednjoj Evropi, uključujući i Srbiju, gde su prisutne dugi niz godina i ne predstavljaju novu ili invazivnu vrstu. Najčešće se sreću u toplijim krajevima i tokom proleća i leta.
U poslednjim godinama njihova pojava u naseljenim mestima je uočljivija, pre svega zbog klimatskih uslova i većeg broja pogodnih mesta za gnežđenje, ali se ne radi o „novoj pojavi“, već o vrsti koja je odavno deo lokalnog ekosistema.
Gde se pojavljuju i zašto ih ima više?
Ove pčele prave rupe u suvom drvetu – u ogrevu, starim gredama, ogradama ili šupama. Drvo ne jedu, već ga koriste kao mesto za gnezdo.
Zbog toga se često dešava da se na jednom mestu pojavi više jedinki, posebno ako postoji odgovarajući materijal.
Za razliku od osa i stršljena, ne formiraju velike rojeve, već žive pojedinačno ili u manjim grupama.
Šta su stršljeni i koliko su opasni?
Stršljen (Vespa crabro) je najveća vrsta ose u Evropi i za razliku od drvarica, može predstavljati realnu opasnost.
Prepoznatljiv je po:
- žuto-crnim prugama
- izduženom telu
- izraženom „osa-struku“
Stršljeni žive u velikim zajednicama, često prave gnezda na tavanima, drveću ili u šupljinama objekata.
Za razliku od pčela drvarica:
- mogu biti agresivni u blizini gnezda
- ubod je bolniji i jači
- mogu ubosti više puta
Za većinu ljudi ubod nije opasan, ali:
- može izazvati jaču reakciju
- kod alergičnih osoba može biti ozbiljan
- opasnost raste kod većeg broja uboda
Važna napomena o „zaštićenosti“ stršljena
U javnosti se često može čuti dezinformacija da su stršljeni zaštićeni i da se ne smeju uklanjati. Međutim, prema važećem pravilniku koji se primenjuje na osnovu stručnih podloga Zavoda za zaštitu prirode Srbije, stršljen nije na listi zaštićenih vrsta u Srbiji.
Iako imaju svoju ulogu u ekosistemu kao predatori drugih insekata, stršljeni u neposrednoj blizini ljudi mogu predstavljati ozbiljan problem. Njihova gnezda se često nalaze na tavanima, u šupljinama objekata ili u dvorištima, a jedinke mogu biti agresivne, naročito u blizini gnezda.
Ubod stršljena je znatno bolniji od uboda pčele, a za razliku od pčela, stršljen može ubosti više puta. Kod osetljivih i alergičnih osoba, kao i u slučajevima većeg broja uboda, mogu nastati ozbiljne zdravstvene komplikacije.
Zbog toga se prisustvo većeg broja stršljena u naseljenim sredinama ne smatra bezazlenim i u takvim situacijama preporučuje se oprez i, po potrebi, uključivanje nadležnih službi za njihovo uklanjanje.
Kako reagovati ako naiđete na stršljene ili slične insekte?
Ukoliko se građani nađu u blizini stršljena ili drugih krupnih letećih insekata:
- ne treba mahati rukama niti pokušavati da ih oteraju naglim pokretima
- preporučuje se mirno udaljavanje sa tog mesta
- izbegavati uznemiravanje gnezda ili mesta gde se insekti zadržavaju
U slučaju veće koncentracije insekata u naseljenom području, preporuka je da građani situaciju prijave nadležnima, poput komunalne inspekcije, ili redakciji našeg portala, kako bi se informacije proverile i pravovremeno reagovalo.
Redakcija poziva na dostavljanje relevantnih informacija i mišljenja
Iako na prvi pogled deluju zastrašujuće, insekti zabeleženi u Ulici Nikole Tesle 12 najverovatnije su pčele drvarice, koje nisu agresivne i imaju značajnu ulogu u prirodi.
Portal Webinfo ostaje otvoren za dodatne informacije – ukoliko građani ili stručnjaci imaju drugačije mišljenje ili preciznije podatke, mogu se obratiti redakciji.
