Foto: Webinfo / Kristina Demeter Filipčev i Iva Hromiš
Spor oko putnih troškova dve porodice u Bečeju prerastao je u pitanje od šireg javnog značaja – da li je lokalna samouprava dužna da sama obezbedi zakonom garantovano pravo dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ili ono zavisi od toga da li su roditelji na vreme podneli zahtev i uspeli da pronađu informaciju o njegovom ostvarivanju.
Upravo oko tog pitanja već mesecima vode spor Iva Hromiš i Kristina Demeter Filipčev, majke dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom iz Bečeja, koje su u četvrtak održale štrajk upozorenja ispred zgrade Opštine i najavile da će, ukoliko do 15. juna ne bude pomaka, stupiti u štrajk glađu.
Dva sata stajale su ispred zgrade Opštine sa zahtevom da im se refundiraju troškovi prevoza koje su godinama same snosile kako bi njihova deca mogla da pohađaju nastavu. Kada odgovora nije bilo, pokušale su da razgovaraju sa predsednikom opštine Vukom Radojevićem.
Portir ih je zaustavio uz obrazloženje da bez zakazanog sastanka ne mogu da uđu u zgradu. Ipak, odlučile su da pokušaju da dođu do nekog od nadležnih, čime je protest ispred zgrade prerastao u neposredan pokušaj razgovora sa predstavnicima lokalne samouprave.
Za Hromiš i Demeter Filipčev to nije bio početak, već kulminacija višemesečne pravne borbe koja bi, ukoliko do 15. juna ne bude pomaka, mogla da preraste u štrajk glađu, a potom i u upravni spor i druge pravne postupke.
Kako je počeo spor
Prema navodima Ive Hromiš, roditelji nisu podneli jedan, već dve grupe zahteva.
Prvi se odnosio na tekuću školsku godinu, dok se drugi odnosio na refundaciju troškova za prethodne tri godine.
Refundacija je odobrena za tekuću školsku godinu, dok su zahtevi za prethodne tri godine odbijeni.
Za prethodni period – odbijena.
Kako navodi Hromiš, usledila su dva žalbena postupka.
Nakon što su podnele žalbu na prvobitno rešenje, ono je izmenjeno zbog uočenih nedostataka, ali je zahtev ponovo odbijen. Negativnu odluku potom je potvrdilo i Opštinsko veće.
„Ispravili su svoje rešenje, ali je ishod ostao isti. Zahtev je ponovo odbijen“, kaže Hromiš.
Roditelji smatraju da se u obrazloženju insistira na formalnom pitanju blagovremenosti zahteva, dok se zanemaruje suština prava koje pokušavaju da ostvare.
Pravna dilema koja prevazilazi ovaj slučaj
Foto: Deo obrazloženja rešenja kojim su odbijeni zahtevi za retroaktivnu refundaciju troškova prevoza
Suština spora nije samo u tome da li dve porodice imaju pravo na refundaciju za prethodni period.
Ključno pitanje jeste da li je lokalna samouprava dužna da sama obezbedi ostvarivanje prava na prevoz dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ili ono nastaje tek kada roditelj podnese poseban zahtev.
Roditelji svoje zahteve zasnivaju na tumačenju člana 189 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, za koji smatraju da lokalnoj samoupravi nameće obavezu obezbeđivanja prevoza učenicima sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.
„Ne tražimo socijalnu pomoć. Tražimo poštovanje Ustava, zakona i međunarodnih konvencija koje je Srbija ratifikovala“, kaže Kristina Demeter Filipčev.
Po njenom tumačenju, obaveza lokalne samouprave da obezbedi prevoz postoji od trenutka kada dete započne školovanje i ne može zavisiti od toga da li je roditelj pronašao informaciju na sajtu opštine ili podneo poseban zahtev.
Sa druge strane, iz dosadašnjih odluka Opštine proizlazi stav da se pravo ne može ostvarivati retroaktivno.
Upravo će razlika između ova dva pravna tumačenja, po svemu sudeći, biti predmet upravnog spora koji roditelji najavljuju.
Paradoks školske i budžetske godine
Jedan od argumenata koje roditelji ističu odnosi se na odnos školske i budžetske godine.
Kako navodi Iva Hromiš, refundacija za tekuću školsku godinu odobrena je bez problema, iako školska godina obuhvata dve budžetske godine.
Istovremeno, zahtevi za prethodni period odbijeni su uz obrazloženje da budžet traje jednu godinu i da se pravo ne može ostvarivati unazad.
Da li ta okolnost ima pravni značaj i na koji način je tumačena u konkretnom postupku, WEBINFO je pitao nadležne, ali odgovor nije dobio.
Model postoji, odgovori izostali
Proveravajući navode roditelja, WEBINFO je pregledao zvanični sajt Opštine Bečej.
Na sajtu je, uz znatne teškoće, pronađen dokument pod nazivom „Model administrativnog postupka za naknadu troškova prevoza dece i učenika sa smetnjama u razvoju i njihovih pratilaca radi pohađanja nastave ili pružanja individualnih tretmana“.
Međutim, taj dokument nije odluka Opštine Bečej, već preporučeni model postupanja koji se na više mesta poziva na lokalnu odluku i pravilnik koje jedinica lokalne samouprave treba da donese.
Važeća odluka ili pravilnik kojim je uređeno ostvarivanje ovog prava nisu bili lako dostupni na zvaničnom sajtu Opštine.
Zbog toga je WEBINFO, uoči protesta, od Opštine Bečej zatražio dostavljanje važećeg akta kojim je uređena refundacija troškova prevoza dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, kao i odgovore na pitanja od kada se ovo pravo primenjuje, da li postoji mogućnost retroaktivne refundacije, koliko je zahteva prethodnih godina podneto i odobreno i na osnovu kog pravnog osnova su odbijeni zahtevi dve majke.
Do objavljivanja ovog teksta odgovori nisu dostavljeni.
I roditelji tvrde da su za postojanje ovog prava saznali tek prošle jeseni. Prema njihovim navodima, ni tokom prvih razgovora sa nadležnima nisu dobijali jednoznačne informacije o tome pod kojim uslovima se pravo ostvaruje i za koji period može biti priznato.
Svakodnevica iza pravnog spora
Iza pravnih argumenata krije se svakodnevica porodica koje godinama organizuju prevoz svoje dece.
Svako školsko jutro za porodicu Demeter Filipčev počinje isto – prebacivanjem deteta u automobil koji nije prilagođen osobama sa invaliditetom, vađenjem invalidskih kolica iz gepeka i odlaskom do škole. Po završetku nastave isti postupak ponavlja se u obrnutom smeru.
„Osnovna škola je obavezna. Mi nismo imali izbor nego da svoju decu vozimo o sopstvenom trošku“, kaže Kristina Demeter Filipčev.
Dodaje da Opština trenutno isplaćuje oko 6.600 dinara mesečno kao naknadu koja odgovara ceni autobuske karte za dete i pratioca.
Problem je, međutim, što gradski autobuski prevoz u Bečeju ne postoji.
Za dete sa cerebralnom paralizom, kaže, takav vid prevoza ne bi bio funkcionalan ni kada bi postojao.
„Naše dete svakodnevno prevozimo automobilom. Autobus kojim bi došao do kuće, prevezao ga do škole i vratio nazad jednostavno ne postoji“, navodi.
„Ne tražimo milostinju“
Za Ivu Hromiš ovo nije pitanje samo njene porodice.
„Ne tražimo ničiju milostinju niti dobru volju. Tražimo ono što naša deca imaju po zakonu“, kaže.
Navodi da je upravo zbog položaja dece sa smetnjama u razvoju odlučila da se politički angažuje i da na sednicama lokalnog parlamenta koristi svaku priliku da ukaže na njihove probleme.
Posebno ističe značaj inkluzije.
„Ta deca sutra postaju odrasli ljudi i moraju biti prihvaćena kao ravnopravni članovi društva“, kaže Hromiš.
Istovremeno ocenjuje da porodice dece sa smetnjama u razvoju često snose dodatne finansijske i organizacione terete, zbog čega smatra da ostvarivanje zakonom garantovanih prava ne sme zavisiti od toga koliko su roditelji pravno informisani ili administrativno vešti.
Od protesta do razgovora sa predstavnicima Opštine
Nakon gotovo dva sata provedenih ispred zgrade Opštine, dve majke pokušale su da razgovaraju sa nadležnima. Portir im je rekao da bez prethodno zakazanog sastanka ne mogu da uđu u zgradu. Uprkos tome, uputile su se ka kancelarijama na spratu, gde se u kabinetu predsednika opštine zatekao David Tufegdžić, dok im je zamenik predsednika opštine Dane Mandić rekao da su u toku sastanci povodom priprema manifestacije „Bečej noću“ i zamolio ih da sačekaju dok se sastanci ne završe. Nakon toga ih je primio na razgovor.
Po završetku sastanka, Kristina Demeter Filipčev izjavila je za WEBINFO da nije dobila precizan odgovor kada bi njihov zahtev mogao biti rešen.
„Rečeno nam je da će videti šta može da se uradi, ali nije precizirano ni kada ni na koji način. Ukoliko do ponedeljka ne bude pomaka, stupamo u štrajk glađu, a do 18. juna podnosimo tužbu Upravnom sudu“, rekla je Demeter Filipčev.
Pitanje koje prevazilazi dve porodice
Bez obzira na ishod konkretnog postupka, slučaj dve majke iz Bečeja otvara pitanje koje se tiče svih porodica dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.
Da li ostvarivanje zakonom garantovanog prava zavisi od toga da li je roditelj pronašao informaciju na internet stranici lokalne samouprave i blagovremeno podneo zahtev ili je obaveza institucija da, imajući saznanja o statusu deteta i njegovim potrebama, same obezbede ostvarivanje tog prava?
Odgovor na to pitanje mogao bi da bude značajan ne samo za spor dve porodice sa Opštinom Bečej, već i za druge porodice dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom koje se nađu u sličnoj ili istoj pravnoj situaciji.
Autor: Tijana Janković
