Screenshot zvanične stranice projekta „Prestonica mladih Republike Srbije“
Opština Bečej proglašena je danas u Palati „Srbija“ za Prestonicu mladih Republike Srbije za 2027. godinu, u okviru projekta koji prvi put organizuje Ministarstvo turizma i omladine.
Bečej je izabran u finalu u kojem su, pored ove opštine, bili Vranje, Leskovac, Kruševac i Zrenjanin. Nagradu je predsedniku opštine Bečej Vuku Radojeviću uručio ministar turizma i omladine Husein Memić.
Bečej među pet finalista
Prema saopštenju sa svečanosti, cilj projekta Prestonica mladih Republike Srbije je unapređenje omladinske politike, infrastrukture i participativnih mehanizama, kroz podršku lokalnim samoupravama i aktivno uključivanje mladih u društvene procese.
Ministar turizma i omladine Husein Memić izjavio je da su u okviru programa obišli 15 lokalnih samouprava i razgovarali sa više od hiljadu mladih o njihovim potrebama.
On je naveo da je budžet sektora za mlade u prethodne tri godine povećan sa oko 630 miliona na više od milijardu i 100 miliona dinara, kao i da se razmatraju dodatna ulaganja u mlade.
Predsednik opštine Bečej Vuk Radojević izjavio je da je za lokalnu samoupravu ovo poseban dan i da titula Prestonice mladih predstavlja potvrdu dugogodišnjeg rada, truda i zalaganja zajednice.
„Ovo je zajednički rezultat lokalne samouprave, kancelarije za mlade koju je lokalna samouprava osnovala, ali isto tako civilnog sektora, udruženja mladih, i pre svega svih mladih koji su učestvovali u unapređenju lokalne politike u Bečeju i poboljšanju položaja mladih“, rekao je Radojević.
On je dodao da titula za Bečej predstavlja početak novog poglavlja, u kojem će opština imati priliku da realizuje nove programske aktivnosti i dodatno unapredi položaj mladih.
Majke u štrajku glađu ispred opštine
Istog dana, ispred zgrade Opštine Bečej, Iva Hromiš i Kristina Demeter Filipčev, majke dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, štrajkuju glađu zbog zahteva za refundaciju troškova prevoza njihove dece od kuće do škole i nazad.
One tvrde da su godinama same snosile troškove prevoza kako bi njihova deca mogla da pohađaju nastavu, dok od lokalne samouprave traže da prizna i refundira te troškove.
Majke su ranije najavile štrajk glađu nakon što, kako su navele, njihovi zahtevi nisu rešeni. One smatraju da se ne radi samo o novcu, već o pravu dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom na obrazovanje i podršku lokalne zajednice.
Tokom dana pred njih je izašao predsednik opštine Bečej Vuk Radojević. On je majkama rekao da je, nakon što je čuo da su stupile u štrajk glađu, napustio svečanost u Palati „Srbija“, gde je Bečeju dodeljena titula Prestonice mladih, kako bi razgovarao sa njima.
Radojević je naveo i da planira da se potom vrati na nastavak skupa, gde je, kako je rekao, bilo predviđeno njegovo učešće i obraćanje.
„I naša deca su neki mladi ovde“, rekla je jedna od majki tokom razgovora.
„Tako je, apsolutno. I jednako važno“, odgovorio je Radojević.
Razgovor, međutim, nije doneo rešenje. U nastavku rasprave otvoreno je pitanje da li lokalna samouprava može retroaktivno da refundira troškove prevoza i da li su zahtevi morali biti podneti ranijih godina.
Radojević je, prema onome što je rekao tokom razgovora sa majkama, ukazao na Zakon o budžetskom sistemu i stav da opština ne može da postupa suprotno zakonskim pravilima o budžetu. Majke, sa druge strane, ostale su pri stavu da je lokalna samouprava imala obavezu da obezbedi podršku za prevoz dece do škole.
Omladinski prostor i pitanje dostupnosti
U širem kontekstu omladinske politike, Bečej je prošle godine dobio sredstva za adaptaciju omladinskog prostora u Glavnoj ulici 47. Prema ranijim javno dostupnim objavama, vrednost projekta je 40 miliona dinara, od čega je 36 miliona obezbeđeno iz Ministarstva turizma i omladine, a 4 miliona iz budžeta Opštine Bečej.
Prema javno dostupnim objavama i informacijama korisnici tog prostora su Bečejsko udruženje mladih – BUM, Društvo prijatelja dece opštine Bečej, Humanitarno udruženje „Đina“, kao i atelje akademske slikarke Tijane Grujić.
Budući da se prostor uređuje javnim sredstvima i u okviru omladinske politike, ostaje otvoreno pitanje ko su svi sadašnji korisnici prostora, po kom osnovu ga koriste, ko će njime upravljati nakon adaptacije i pod kojim uslovima će prostor biti dostupan drugim udruženjima, neformalnim grupama mladih, kao i deci i mladima iz osetljivih grupa.
Posebno pitanje je da li će budući programi u okviru titule Prestonice mladih obuhvatiti i decu i mlade sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, kao i porodice koje se svakodnevno suočavaju sa preprekama u ostvarivanju prava na obrazovanje, prevoz i podršku lokalne zajednice.
