U Privrednom sudu u Novom Sadu održano je još jedno ročište povodom plana reorganizacije PIK Bečej u stečaju. Iako banke, kao najveći poverioci, nisu bile zainteresovane za strateško partnerstvo, proglašenje bankrota je ponovo odloženo, a nova rasprava o planu reorganizacije zakazana je za 10. jul. To je ovom poljoprivrednom gigantu omogućilo dodatno vreme za konsolidaciju.
PIK Bečej je privatizovan 2007. godine, pa je privatizacija raskinuta, a od 2011. taj kombinat je u stečaju. Iako su dugovi narasli na čak 53 miliona evra, stečajni upravnik Pavel Severinji predložio je Privrednom sudu u Novom Sadu da odloži ročište za raspravljanje i glasanje o planu reorganizacije.
"U proces plana reorganizacije se aktivno uključila država Srbija, na čelu s Ministarstvom poljoprivrede. Iskazala je veliki interes da PIK Bečej ostane kao celina i da se preko plana reorganizacije rešava i ekonomski i socijalni aspekt kombinata", kazao je Severinji.
Država je zainteresovana da nađe strateškog partnera za PIK Bečej, koji bi preuzeo dug kombinata i postao većinski vlasnik.
Tako bi i Republika mogla da naplati svoja potraživanja od 11 miliona evra. Mnogo tvrđi stav oko restrukturiranja imaju banke, koje su i najveći poverioci PIK Bečeja.
Severinji kaže da bi odlaganje rasprave o restrukturiranju od dva meseca omekšalo stav banaka koje traže najbrže rešenje, a to je bankrot tog kombinata.
"U ovom momentu bio bih zadovoljan da to bude od 50 do 60 dana i da se sa bankarima, koji su najtvrđi u ovom planu reorganizacije, u smislu prihvatanja plana reorganizacije, sedne i dogovori. Napravi reprogram njihovih potraživanja, dok ostali poverioci koji su komercijalni i sarađuju sa PIK-om Bečej podržali su plan reorganizacije u pravcu da i dalje imaju partnera koji je solventno sposoban", objasnio je Severinji.
A da je PIK Bečej solventno sposoban potvrđuje i pomoćnik stečajnog upravnika za proizvodnju Petar Maksimović.
Iako u stečaju, tvrdi on, već dve godine posluju pozitivno, sa godišnjim bruto prihodom od bezmalo 40 miliona evra.
"U svom sastavu, dakle, ima biljnu proizvodnju na 8.000 hektara, od čega je 4.500 pod sistemom za navodnjavanje. Na toj površini se semenari na 40 odsto površine, sve ratarske kulture, a na 1.000 hektara je povrće. Najveći smo proizvođači prepoznatljivo kvalitetne svinje, 100.000 tovljenika na godišnjem nivou. PIK Bečej je danas drugi proizvođač mleka u Sbiji, sa 1.500 – 1.600 muznih krava, a ima u svom sastavu i jednu od najvećih i najnovijih fabrika za preradu povrća", rekao je Maksmović.
Ne treba zanemariti ni socijalnu dimenziju restrukturiranja kombinata. Na početku privatizacije taj kombinat je imao 2100 radnika, a danas 1500. Iako radnici dobijaju minimalac, retki su u bečejskoj opštini koji uopšte primaju platu, kaže Maksimović.
"I danas u Bečeju, nažalost, nemate osim PIK Bečej u stečaju, sojare i par manjih imate mnogo nezaposlenih. Kad se dobije plata u Bečeju i ta minimalna, onda je sve puno i radnje i pejace, iako to traje samo dva-tri dana", zaključio je Maksimović.
Lako je nakon bitke biti general, ali treba reći da je PIK Bečej pre privatizacije imao 18 miliona evra duga.
Najveći deo tog novca plasiran je u investicije. Bilo je promašaja i izvlačenja novca iz sistema u prethodnom periodu, dug je više nego udvostručen, pa je privatizacija raskinuta. Dve godine pozitivnog poslovanja, pokazuju da uz pravog domaćina PIK Bečej ima perspektivu.
Argumenti za njegov opstanak su najveći sistem za navodnjavanje na jednom mestu, najkompletniji kombinat za semensku proizvodnju što je od strateškog značaja za jednu zemlju, koncentrisana ogromna proizvodnja svinjskog mesa i mleka važni su za prehrambenu sigurnost svake zemlje.
vest u originalu procitajte OVDE, izvor: RTV
