Četrnaesta sednica Skupštine opštine (SO) Bečej, održana 24. novembra 2025. godine, trajala je više od tri i po sata i rezultirala je usvajanjem svih 13 tačaka dnevnog reda. Sednicu su obeležile intenzivne polemike, pre svega između predsednika opštine Vuka Radojevića i odbornika Milana Bokuna iz udruženja građana „Samo Lokalno“. Sednicom je predsedavao Igor Kiš.
Na početku je konstatovano prisustvo 30 od ukupno 36 odbornika, usvojen je zapisnik sa prethodne, 13. sednice, a dnevni red, koji je prvobitno imao 11 tačaka, dopunjen je sa dve tačke vezane za JP „Toplana Bečej“, čime je ukupan broj tačaka porastao na 13.
Drugi rebalans budžeta: tehnički deficit i optužbe za „skrivanje“
Najveća rasprava vođena je o drugom rebalansu budžeta Opštine Bečej za 2025. godinu.
Izlaganje Sandre Popov (načelnica za finansije)
Načelnica Odeljenja za finansije Sandra Popov iznela je ključne finansijske podatke: planirani prihodi i primanja, kao i rashodi i izdaci budžeta Opštine Bečej za 2025. godinu, iznose 2.120.251.934 dinara. Istakla je da budžetski deficit u drugom rebalansu iznosi „9,09%, što je ispod zakonom definisanog maksimuma, koji iznosi 10%“. Objasnila je i da su određena sredstva namerno preneta u narednu godinu.
„Deo prenetih neutrošenih sredstava od viših nivoa vlasti preneli smo u narednu godinu, jer se iz objektivnih razloga neće moći utrošiti do kraja ove godine – rekonstrukcija škole ‘Bratstvo’, transfer stanice i zamena prozora na zgradi opštine.“
Kasnije je govorila o razlici u ciframa prenetih sredstava u odnosu na početak godine.
„U ovom slučaju, mi smo imali više para na računu, a planirali smo da ćemo potrošiti manje. Iz kog razloga? Upravo što je predsednik rekao – da bismo mogli budžetski deficit da spustimo ispod 10%.“
Navela je i da je rast rashoda pre svega posledica povećanja masa zarada nakon dvostrukog povećanja minimalne cene rada i koeficijenata, pri čemu je u Predškolskoj ustanovi „Labud Pejović“ zabeležen rast od 13.165.555 dinara zbog otvaranja nove grupe za mlađi uzrast.
Kritike Milana Bokuna (Samo Lokalno)
Odbornik Milan Bokun kritikovao je rukovođenje finansijama, fokusirajući se na prebacivanje sredstava i kašnjenje kapitalnih projekata, posebno škole „Bratstvo“. Ukazao je na primer sredstava za uređenje sportskih terena.
„Šetaju šest miliona dinara za uređenje i sređivanje terena… na budžetsku rezervu, pa se sad ponovo vraća nazad. Zašto to rade? Pa to ćemo da vidimo. Da li nešto skrivaju, da li nešto mućkaju, da li se nečim drugim bave.“
Govoreći o školi „Bratstvo“, podsetio je da je prvobitno vrednost projekta iznosila 144.940.000 dinara (141,44 miliona iz viših nivoa vlasti i 3,5 miliona iz lokalnog budžeta), da je u prvom rebalansu ta cifra smanjena na 114.630.000 dinara, uz povećanje lokalnog učešća, a da se sada ponovo vraća na prvobitnu vrednost.
Dodao je i da je, prema do sada prikazanim podacima, na projektu škole realizovano svega „sedam posto“, dok deca pohađaju nastavu u tri smene u drugoj školi. Postavio je i pitanje zašto je iz budžeta nestao projekat novog groblja. Popov je odgovorila.
„To pitanje zaista ne bih da komentarišem, iz razloga što mi, kada radimo odluku o budžetu i rebalans budžeta, radimo na bazi planova koja nam dostavljaju odeljenja nadležna za realizaciju tih projekata. Tako da to pitanje morate uputiti Odeljenju za urbanizam.“
Odgovor predsednika opštine Vuka Radojevića
Predsednik opštine Vuk Radojević na izlaganje je reagovao pozivom na pristojan ton i osporavanjem terminologije koju koristi opozicija.
„Spominjati stalno neke mahinacije, skrivanja… ja ne znam na osnovu čega pojedinac može sebi da da za pravo… Ja uvek pozivam na jedan razuman, racionalan, pristojan dijalog.“
Istakao je da je optužbe o „muljanju“ i „skrivanju“ nemoguće dokazati.
„I tu vi dajete sebi za pravo da mi nešto, kako vi kažete, muljamo, skrivamo, pravimo mahinacije… Zaista je diletantski. Jer to nije moguće. Vi dovodite u zabludu celokupnu javnost.“
Objašnjavajući tehnički karakter deficita, Radojević je naglasio da u obračun ulaze i preneta neutrošena sredstva od viših nivoa vlasti, posebno za školu „Bratstvo“.
„Za školu ‘Bratstvo’ dobili smo od Pokrajine oko 190 miliona dinara. Pa samo je to više od 10%. I to utiče da je deficit veći od deset posto.“
Naglasio je da su ta sredstva strogo namenski opredeljena i ne mogu da budu potrošena za drugu svrhu, te da se plan prenetih sredstava koriguje u skladu sa dinamikom izvođenja radova kako bi formalni deficit ostao ispod dozvoljenog maksimuma.
Porez na imovinu za 2026. godinu
Druga tačka dnevnog reda odnosila se na utvrđivanje prosečne cene kvadratnog metra nepokretnosti za porez na imovinu za 2026. godinu.
Milan Bokun je kod ove tačke dnevnog reda ukazao na problem primene istog poreskog tretmana u različitim delovima opštine.
„Stvarno je nelogično da ulice koje nisu asfaltirane plaćaju istu poresku stopu kao i one koje su asfaltirane.“
Ocenio je da kupovna moć većine građana nije porasla u meri u kojoj raste porez.
„Većina ljudi ne može da plati poreze koji su sada, a ne one koji će biti sledeće godine.“ Posebno je potegao pitanje inicijative građana iz naselja Sever Đurkić, koji traže povoljniji tretman, ističući da je teško pravdati to da neasfaltirane ulice plaćaju iste iznose kao opremljenije zone.
Vuk Radojević je naveo da se nivo poreza ne određuje politički, već na osnovu metodologije koju propisuju državni organi.
„Lokalna poreska administracija cene po metru kvadratnom generalno određuje na osnovu prosečnih prometovanih cena na teritoriji opštine Bečej.“
Naglasio je i da lokalna skupština „nije ovlašćena da utvrđuje različite stope poreza“ za različite delatnosti, već da je ključna promenljiva – kretanje tržišnih cena nekretnina.
„Nova gradnja je i preko hiljadu i po evra. I to je jedan od pokazatelja i parametara podizanja kvaliteta života.“
Izveštaj o izvršenju budžeta i kapitalni projekti
U okviru treće tačke razmatran je Izveštaj o izvršenju budžeta za period 1. 1. – 30. 9. 2025. godine.
Načelnica Sandra Popov navela je da su prihodi ostvareni sa 73%, a rashodi sa 60% od planiranih, uz fiskalni suficit od 145.569.795 dinara i stanje na računu od 352.929.811 dinara na dan 30. septembar 2025. godine.
Milan Bokun je ponovo kritikovao strukturu izvršenja, ističući da je kod niza krupnih stavki realizacija 0% - Izgradnja terase u Goranskom parku (planirano 10 miliona dinara – realizacija 0%). Opremljanje komunalnim otpadom i transfer stanica (sredstva obezbeđena od Pokrajine – realizacija 0%). Održavanje putne infrastrukture (realizacija 11% za devet meseci).
Upozorio je da se budžet puni prvenstveno podizanjem fiskalnih opterećenja.
„Gde god su takse, porezi i naknade… vi ste tu ostvarili preko 500–600% od plana.“ Time je, kako je naveo, teret punjenja budžeta prebačen na građane.
Radojević je odgovorio da je za Goranski park pokrenuta javna nabavka, a kašnjenje izgradnje transfer stanice objasnio je višegodišnjim rešavanjem imovinsko-pravnih odnosa sa susednim parcelama.
„Ta sredstva nisu utrošena zato što smo prethodne dve godine rešavali imovinsko-pravno pitanje parcele koja se naslanja na deponiju. Sada je to rešeno zamenom parcela, a ne kupovinom.“
U nastavku je govorio i o dugogodišnjim problemima JP „Toplana Bečej“, podsećajući da je 2012. godine dug iznosio preko 120 miliona dinara, dok danas iznosi oko 80 miliona. Kao ključni uzrok naveo je uvođenje paralelnog toplovoda (Gas DOO Bečej) početkom 2000-ih, što je, prema njegovim rečima, dugoročno narušilo održivost sistema daljinskog grejanja. Rešenje vidi u prelasku na geotermalnu vodu, kroz projekat vredan oko 7 miliona evra.
Energetska sanacija: novi pravilnik i stare dileme
Foto: Viđenko Vujinović
U okviru tačke o merama energetske sanacije, Viđenko Vujinović, predsednik Komisije za realizaciju mera energetske sanacije, predstavio je novi Pravilnik i javni poziv.
Najavio je dve grupe korisnika: Socijalno ugroženi – do 90% sufinansiranja, pri čemu Ministarstvo energetike obezbeđuje celokupan iznos. Ostali građani – do 50% sufinansiranja, uz ograničenje od 10 miliona dinara za 2025. godinu.
Kritike Ive Hromiš
Odbornica Iva Hromiš ocenila je da je novi Pravilnik „skoro identičan starom“, uz primedbu da je „loše prepisan“. Posebno je osporila formiranje nove komisije.
„Smatram da je to komisija za trošenje budžetskog novca, to jeste izvlačenje para.“
Podsetila je da je prethodni konkurs trajao samo nekoliko sati, što je, prema njenoj oceni, omogućilo da informisani i bliski ljudi brže podnesu prijave.
„Svega pet lica u statusu energetski ugroženih kupaca steklo je pravo na naknadu za energetsku sanaciju domaćinstva, naspram 98 neugroženih. To je po meni katastrofalan rezultat.“
Vujinović je naveo da nova komisija neće biti finansijski opterećenje.
„Ova komisija koja se uvodi… se takođe ne plaća.“
Radojević je termin „komisija za izvlačenje para“ okarakterisao kao politikantski i naglasio je da su kriterijume i dinamiku konkursa definisali Ministarstvo energetike i nadležni državni organi, uključujući i vremensko ograničenje prijava.
Predškolska ustanova „Labud Pejović“: ishrana dece i ponuđena ostavka
Foto: Goran Strajnić
U okviru razmatranja izveštaja o radu Predškolske ustanove „Labud Pejović“, v. d. direktora Goran Strajnić izložio je plan za povećanje broja grupa sa 55 na 56 u školskoj 2025/2026. godini, kako bi se izašlo u susret roditeljima trogodišnjaka.
Rasprava je kulminirala kada je odbornica Iva Hromiš iznela alarmantne podatke o ishrani dece, pozivajući se na izveštaje Instituta za javno zdravlje.
Prema njenom navodu: „Dnevna vrednost unosa soli za decu uzrasta od 1 do 3 godine je 2 grama, a Institut je u svojim analizama u jednom obroku ustanovio postojanje 4,96 grama soli, što je za 248% više od preporučenog dnevnog unosa.“ Dodala je da su obroci „nutritivno osiromašeni, energetski znatno ispod normativnih vrednosti i više nego prezasoljeni“ – navodeći primere doručka i užina koje, po energetskom sadržaju, značajno zaostaju za standardima.
V. D. direktora Goran Strajnić je rekao da je „zatečen“ iznetim navodima i tražio da dobije uvid u dokumentaciju.
„Morao bih da priznam da sam zatečen ovim izlaganjem odbornice Hromiš, iz razloga što ja zaista nemam te izveštaje od strane Instituta koje vi imate.“
Naglasio je da se u vrtiću vodi računa da hrana bude neslana.
„Svako jelo, i svi ovde u sali, kada bi došli da probaju bilo koje jelo u vrtiću, rekli bi da je bljutavo. Isključivo zato što se pravi za decu.“
Istakao je i da paštete i salame nisu deo redovnog jelovnika, osim čajne kobasice. U jednom trenutku Strajnić je ponudio ostavku.
„Ako je to tako, ja prvi neću više biti na dužnosti direktora predškolske ustanove, zato što smatram da onda ne radim svoj posao.“
Foto: Iva Hromiš
Dokumentacija koju je pokazao Milan Bokun
Nakon Strajnićevog izlaganja, Bokun je izneo dokumentaciju za koju je naveo da je reč o izveštajima Zavoda za javno zdravlje Vojvodine, navodeći da se u njima pominju i obroci tipa „varivo, grašak, pečena kobasica“.
„Evo ovde izveštaj koji ste tražili. Rekli ste – ako izveštaj postoji i to piše – da ćete podneti ostavku. Izveštaj postoji, pa sada uradite tako kako ste rekli.“
Odbornička pitanja i tenzije oko „Zida Smrti“ i prevoda na mađarski
Na kraju sednice usledila su odbornička pitanja.
Pitanja Milana Bokuna
Bokun je tražio usmene odgovore na svoja pitanja; Raskrsnica kod pravoslavnog groblja – kada će biti rešeno pitanje bezbednog prelaska pešaka (kružni tok ili drugo rešenje)? Biciklistička staza u Bačkom Gradištu – zašto je staza propala, da li su nedostaci prijavljeni izvođaču i dokle traje garantni rok? Seča drveća – kada će biti uklonjena suva i trula stabla u Bečeju? Radovi na kanalizaciji – da li se vraćanje u prvobitno stanje odnosi na sve građane i prilaze isto i da li nadzorni organi rade svoj posao?
Pitanje Gabrijele Kozme o prevodima na mađarski
Odbornica Gabriela Kozma uputila je pisano pitanje u vezi sa prevođenjem materijala za sednice na mađarski jezik.
„Kada može da se očekuje prevod na mađarski jezik celokupnog materijala za sednice?“ Podsetila je da je ranije dobijen odgovor kako „prevođenje celokupne dokumentacije previše košta“, ocenjujući to neprihvatljivim, budući da je reč o zakonskom pravu i kulturnom nasleđu mađarske zajednice.
Sekretar SO Žolt Lovaš Latinčić odmah je odbornici Kozma uputio usmeni odgovor.
„Apsolutno svaki akt i svaku stranicu materijala, onog koji zvanično objavljujemo, skupštinska služba prevela na mađarski jezik.“ Dodao je da se izveštaji javnih preduzeća i ustanova, koji ulaze u materijal za sednicu, ne prevode u samoj Skupštinskoj službi, da to iziskuje dodatna finansijska izdavanja, već da je to obaveza tih ustanova.
Odgovori predsednika opštine na pitanja Milana Bokuna sa prethodne sednice
Vuk Radojević je dao i nekoliko odgovora na ranije postavljena pitanja.
Parcela za akvapark/banju (Knežev grupa)
Objasnio je da postupak raskida ugovora sa investitorom nije pokrenut:Dodao je da je moguće produženje roka, uz pozivanje na globalne okolnosti (pandemija, rat u Ukrajini). „Nije pokrenuta, zato što rok za privođenje nameni ističe ove godine.“
„Zid Smrti“
Naveo je da opština ima nedvosmislenu nameru da pribavi u javnu svojinu deo parcele na kojoj se nalazi spomenik, koji je trenutno u privatnom vlasništvu. Istovremeno je oštro kritikovao opoziciju zbog izostanka sa obeležavanja Dana primirja 11. novembra na toj lokaciji.
