Foto: Webinfo
Odbornici Skupštine opštine Bečej usvojili su na XVIII sednici svih šest tačaka dnevnog reda, među kojima su završni račun budžeta za 2025. godinu i prvi rebalans budžeta opštine za 2026. godinu. Sednica je, zajedno sa odborničkim pitanjima, trajala puna tri sata, a najveći deo rasprave odnosio se na budžetska dokumenta, nalaz Državne revizorske institucije, preneta neutrošena sredstva, realizaciju investicija i dinamiku radova na pojedinim projektima.
Dnevni red je na početku sednice dopunjen tačkom o prvom rebalansu budžeta za 2026. godinu.
Potvrđen mandat Nađi Gavrić
Prva tačka dnevnog reda bilo je potvrđivanje mandata odbornika Skupštine opštine Bečej. Skupština je potvrdila mandat Nađi Gavrić, studentkinji iz Bečeja, sa izborne liste „SAMO LOKALNO – Milan Bokun“.
Mandat joj je potvrđen nakon što je odborniku Stevanu Kosanoviću sa iste izborne liste prestao mandat pre isteka vremena na koje je izabran.
Završni račun: vlast ističe stabilnost, opozicija pita šta nije realizovano
Foto: Webinfo / Načelnica Odeljenja za finansije i LPA Sandra Popov
Najviše vremena u prvom delu sednice zauzela je rasprava o završnom računu budžeta opštine Bečej za 2025. godinu.
Načelnica Odeljenja za finansije i LPA Sandra Popov obrazložila je završni račun, navodeći da se on sastoji od konsolidovanih završnih računa direktnih i indirektnih budžetskih korisnika i da predstavlja jedan od najznačajnijih godišnjih finansijskih dokumenata lokalne samouprave.
Ona je rekla da završni račun ne govori o planovima i očekivanjima, već o rezultatima ostvarenim tokom prethodne godine: o tome kako su ostvareni prihodi, kako su korišćena budžetska sredstva, u kojoj meri su realizovani programi i kakvo je finansijsko stanje opštine na kraju godine.
Prema podacima koje je iznela, ukupno ostvareni tekući prihodi i primanja u 2025. godini iznosili su 2.001.886.041 dinar, dok su ukupno izvršeni rashodi i izdaci iznosili 1.816.812.669 dinara. Budžetski suficit iznosio je 202.620.796 dinara, a nakon korekcije za otplatu kredita od 17.547.425 dinara utvrđen je korigovani suficit od 185.073.371 dinar.
Sandra Popov je navela da taj suficit nije novac „bez namene“, već da je namenski opredeljen za 2026. godinu i da će ga direktni i indirektni korisnici, kao i korisnici namenskih podračuna, koristiti za namene za koje je opredeljen. Prema njenim rečima, ukupna novčana sredstva na računima na dan 31. decembra 2025. godine iznosila su 417.969.560 dinara, a najveći deo tih prenetih sredstava odnosi se na višegodišnje projekte čija realizacija traje duže od jedne budžetske godine.
Ona je istakla i da opština tokom 2025. godine nije imala problema sa likvidnošću, da su obaveze prema zaposlenima, dobavljačima, ustanovama, izvođačima radova i drugim korisnicima izmirivane u rokovima, kao i da nije bilo novog dugoročnog zaduživanja.
U delu koji se odnosio na Državnu revizorsku instituciju, Popov je navela da je DRI dala mišljenje sa rezervom, ali je naglasila da to, prema njenom tumačenju, ne predstavlja negativno mišljenje i ne znači da su budžetska sredstva nezakonito trošena. Ona je rekla da se najveći deo nalaza odnosi na evidentiranje i vođenje poslovnih knjiga, a ne na zakonitost rashoda, kao i da su preporuke DRI svrstane po prioritetima, sa rokovima za postupanje.
Odbornik opozicije Milan Bokun iz odborničke grupe „Samo lokalno“ rekao je da je važno što je završni račun obrazložen pred odbornicima i građanima, ali je ocenio da se ovaj dokument ne može posmatrati samo kao zbir prihoda i rashoda.
Prema njegovoj oceni, završni račun pokazuje i kako je lokalna vlast vodila opštinu tokom prethodne godine. Bokun je rekao da suficit ne mora sam po sebi da bude dokaz dobrog upravljanja, već može da znači i da deo planiranih poslova nije urađen.
On je otvorio pitanje zašto nije realizovano sve što je planirano u 2025. godini, posebno ako su, kako je navela načelnica, obaveze plaćane na vreme. Pitao je zbog čega kasne radovi na školi „Bratstvo“ i Gimnaziji, ako nema kašnjenja u plaćanjima, i ocenio da u tom slučaju postoji drugi problem: ili izvođači ne rade planiranom dinamikom, ili postoje dodatni problemi koje lokalna vlast mora jasnije da objasni.
Bokun je ukazao i na, kako je naveo, velike razlike između planova i završnog računa. Prema njegovom mišljenju, to pokazuje da se budžet ne planira dovoljno realno. Posebno je problematizovao stavke koje se odnose na rekonstrukciju škole „Bratstvo“, različite izvore finansiranja i iznose koji se pojavljuju u materijalu, tražeći jasnije objašnjenje koliko je sredstava zaista potrošeno, koliko je ostalo neutrošeno i iz kojih izvora.
Sandra Popov je odgovorila da budžetski suficit predstavlja razliku između prihoda i primanja, sa jedne strane, i rashoda i izdataka, sa druge strane, kao i da se najvećim delom radi o prenetim neutrošenim sredstvima za projekte čija realizacija traje više godina. Govoreći o školi „Bratstvo“, rekla je da su sredstva preneta upravo zato što projekat nije mogao biti završen u jednoj budžetskoj godini. Navela je da su sve pristigle privremene situacije za taj projekat plaćene i da opština trenutno nema neizmirenih obaveza prema dobavljačima po tom osnovu.
U raspravu se uključio i predsednik opštine Bečej Vuk Radojević, koji je rekao da se u javnosti često pogrešno tumače pojmovi suficita, deficita i prenetih neutrošenih sredstava. On je ocenio da se ne sme olako govoriti o šteti ili falsifikatu i poručio da svako ko smatra da postoji nezakonitost može da se obrati nadležnim organima.
Govoreći o školi „Bratstvo“, Radojević je naveo da je za rekonstrukciju obezbeđeno oko 190 miliona dinara i da je reč o značajnom projektu. Prema njegovim rečima, tokom izvođenja radova došlo je do izmena projektne dokumentacije, između ostalog i zbog potreba škole, odnosno ideje da se u okviru objekta obezbedi prostor za pekaru, što je povuklo izmene u delu elektro-radova i pribavljanja saglasnosti.
Radojević je rekao da opština plaća izvedene radove nakon što izvođač dostavi privremenu situaciju, a nadzorni organ potvrdi da su radovi izvedeni. Naglasio je da predsednik opštine i opštinska uprava nisu nadzorni organi, već da za to postoje stručna i licencirana lica koja potvrđuju šta je urađeno.
Bokun je u nastavku rasprave rekao da ne spori ulaganja u školu, niti sredstva koja dolaze sa viših nivoa vlasti, ali je ocenio da opozicija ima obavezu da postavlja pitanja o ceni, kvalitetu i dinamici radova. Prema njegovim rečima, pitanje nije samo da li je nešto urađeno, već koliko je plaćeno, šta je za taj novac moglo da se uradi i ko kontroliše kvalitet izvedenih radova.
LAP za rodnu ravnopravnost usvojen, otvoreno pitanje rokova
Foto: Webinfo / Milan Bokun iz odborničke grupe „Samo lokalno“
Skupština je usvojila i Odluku o pristupanju izradi Lokalnog akcionog plana za rodnu ravnopravnost u opštini Bečej za period od 2026. do 2028. godine.
U raspravi je ukazano da je prethodni lokalni akcioni plan obuhvatao period od 2023. do 2025. godine i da novi dokument treba da obezbedi kontinuitet lokalne politike u oblasti rodne ravnopravnosti.
Milan Bokun je problematizovao rokove i realizaciju sredstava za izradu plana. On je, između ostalog, ukazao na ugovor sa Zavodom za ravnopravnost polova, navodeći da je potpisan u novembru 2025. godine i da je, prema njegovom razumevanju, rok za realizaciju bio pet meseci. Pitao je da li je taj rok istekao, da li postoji rizik da se sredstva vrate i na šta su sredstva, ukoliko su već trošena, utrošena.
Otuđenje nepokretnosti i pitanje registra javne imovine
Četvrta tačka dnevnog reda odnosila se na otuđenje nepokretnosti iz javne svojine opštine Bečej, katastarska parcela broj 6341 KO Bečej.
U raspravi je ponovo otvoreno pitanje evidencije javne imovine opštine. Bokun je ocenio da javnost mora jasnije da zna šta opština poseduje, šta prodaje i zašto, kao i da je potreban precizan registar javne imovine. Prema njegovom stavu, lokalna samouprava ne bi trebalo olako da se odriče imovine, jer i buduće generacije treba da imaju jasnu sliku šta opština ima i čime raspolaže.
Radojević je odgovorio da je pitanje javne svojine složeno i da deo problema potiče iz višedecenijskog neuređenog stanja. Naveo je da postoje objekti u koje su ljudi useljavani još tokom osamdesetih, devedesetih i kasnije, kao i da je potrebno napraviti tačnu evidenciju i bazu svih nepokretnosti u javnoj svojini opštine. Istakao je, međutim, da će taj proces biti zahtevan, posebno tamo gde ljudi decenijama žive u objektima koji su i dalje u javnoj svojini.
Promena u školskom odboru OŠ „Sever Đurkić“
Skupština je usvojila i rešenje o razrešenju i imenovanju člana školskog odbora Osnovne škole „Sever Đurkić“ Bečej.
Prema skupštinskom materijalu, Jelena Prodanov razrešena je članstva u školskom odboru iz reda roditelja, jer njeno dete više nije učenik škole, dok je za novog člana školskog odbora imenovana Jelena Malić iz Bečeja.
I ova tačka otvorila je raspravu o nadležnostima škole, Saveta roditelja i Skupštine opštine. Radojević je rekao da proceduru izbora predstavnika roditelja ne sprovodi Skupština, već škola, dok je posao Skupštine da, po dostavljenom predlogu, odlučuje o razrešenju i imenovanju člana školskog odbora.
Prvi rebalans: deficit povećan, opozicija pitala o realnosti planiranja
Foto: Webinfo / Predsednik opštine Bečej, Vuk Radojević
Kao šesta tačka dnevnog reda usvojen je prvi rebalans budžeta opštine Bečej za 2026. godinu.
Sandra Popov je obrazložila da je predlog rebalansa izrađen u skladu sa smernicama Ministarstva finansija, procenom ostvarenja prihoda do kraja godine i novim okolnostima koje zahtevaju drugačiji raspored sredstava.
Predlogom prvog rebalansa prihodi i primanja opštine Bečej za 2026. godinu planirani su u iznosu od 1.880.005.127,52 dinara, dok su rashodi i izdaci planirani u iznosu od 2.272.224.693,36 dinara. Budžetski deficit iznosi 392.219.565,84 dinara, a sa otplatom glavnice kredita od 13.650.000 dinara finansiraće se iz prenetih neutrošenih sredstava iz prethodne godine, u ukupnom iznosu od 405.869.565,84 dinara.
Ukupan obim budžeta nakon rebalansa iznosi 2.285.874.693,36 dinara.
Popov je navela da rebalansom nisu obuhvaćeni svi projekti za koje je opština u međuvremenu potpisala ugovore o finansiranju, jer će za njih, prema njenom obrazloženju, biti urađeno posebno uvećanje aproprijacija po dobijanju saglasnosti Ministarstva finansija.
Među projektima za koje su pomenuti ugovori o finansiranju nalaze se dvojezične table, investiciono održavanje partera, rehabilitacija ulica, objekat u Bačkom Gradištu, dodatna sredstva za kuće na selu, sredstva za ličnog pratioca i sredstva za energetsku sanaciju kuća i stanova.
Milan Bokun je u raspravi o rebalansu ocenio da smanjenje prihoda i povećanje rashoda dodatno otvara pitanje realnosti planiranja budžeta. On je ukazao da se deficit značajno povećava i da je potrebno jasnije objasniti prioritete, dinamiku projekata i efekte ulaganja.
U raspravi je opozicija otvorila i pitanja komunalne infrastrukture, stanja pojedinih projekata, kamera, Vodokanala, radova u naseljenim mestima, kao i finansiranja maturskih večeri. Bokun je ocenio da nije dovoljno reći da sredstva dolaze sa viših nivoa vlasti, jer su i ta sredstva novac građana, zbog čega se mora postavljati pitanje njihove racionalne upotrebe.
Radojević je odgovorio da opština obezbeđuje značajna sredstva iz republičkih, pokrajinskih i drugih izvora i da se kroz rebalans nastavlja finansiranje više projekata i usluga. Govoreći o maturskim večerima, naveo je da je opština donela odluku da pokrije troškove maturskih večeri za maturante, na osnovu spiskova i ponuda koje su dostavile škole. Prema njegovom objašnjenju, škole su dostavile broj učenika i nastavnika, odabrale ponude i restorane, a opština plaća troškove na osnovu te dokumentacije.
Odbornička pitanja: klupe u naselju Sever Đurkić
Na kraju sednice, tokom odborničkih pitanja, Milan Bokun je pokrenuo pitanje klupa u naselju Sever Đurkić. Naveo je da su građani koji su ih donirali imali dobru nameru, iako je, prema njegovim rečima, način na koji je to urađeno kasnije otežao uklapanje u proceduru.
Bokun je rekao da opozicija ne može sama da reši taj problem i pozvao lokalnu vlast da pronađe način da se pitanje klupa reši što pre.
Radojević je taj nastup ocenio kao konstruktivan pristup opozicije i rekao da opština podržava rešavanje tog pitanja. Naveo je da su, prepoznajući dobru nameru građana koji su donirali klupe, sredstva za isti broj klupa opredeljena preko javnog preduzeća „Komunalac“.
