U Srbiji je lane usvojeno 112 dece, od kojih su dvanaest mališana udomile porodice iz inostranstva koje mahom već imaju decu.
Stranci često usvajaju decu koja imaju veće zdravstvene tegobe, a, za razliku od njih, parovi iz Srbije su "izbirljiviji" i traže uglavnom mlađu, zdravu decu ili onu koja imaju minimalne zdravstvene probleme, jer nemaju adekvatne uslove da im pruže odgovarajuću negu i pomoć.
Stručnjaci iz oblasti porodične i socijalne zaštite ukazuju da je dece za usvajanje manje u odnosu na broj parova koji su se prijavili sa željom da ih usvoje.
Načelnik Odeljenja za upravno-nadzorne poslove u oblasti porodične zaštite u Ministarstvu rada i socijalne politike Dragan Vulević rekao je Tanjugu da u registru tog ministarstva ima 730 parova koji su izrazili želju da usvoje dete i prošli odgovarajuće procedure, a da je dece koja se mogu usvojiti oko 70.
Polovina od njih je romskog porekla i imaju neke od zdravstvenih problema.
Kada su u pitanju parovi iz inostranstva, oni su mnogo tolerantniji, usvajaju decu sa ozbiljnim zdravstvenim problemima i uglavnom već imaju decu, dok parovi iz Srbije traže mlađu decu, koja su zdrava ili imaju minimalne zdravstvene probleme, kazao je Vulević.
U proteklih nekoliko godina usvojeno je godišnje više od 100 dece, a parovi iz inostranstva obično usvoje između dvanaest i četrnaest mališana.
Kada je u pitanju procedura, parovima se najpre utvrđuje takozvana "opšta podobnost " u Centru za socijalni rad na teritoriji opštine u kojoj žive.
Dokazuje se da nisu lišeni roditeljskog prava, poslovne sposobnosti, da se ne vodi krivični postupak protiv njih, a onda se prilaže i dokumentacija o zdravstvenom stanju i socijalno-ekonomskom statusu roditelja.
Kako je objasnio Vulević, svoje mišljenje o njihovoj podobnosti da usvoje dete daju psiholog, pravnik, pedagog, socijalni radnik, a na kraju se prilaže i mišljenje lekara.
Posle toga, parovi se upućuju na pripremu za usvajanje dece.
"Škola" za roditelje podrazumeva da sa stručnjacima "prolaze" kroz različite teme koje se odnose na razvojne probleme deteta, emocionalne odnose između roditelja i dece, a ako se po okončanju pripreme pokažu kako treba, onda im Centar za socijalni rad utvrđuje opštu podobnost i dosije potencijalnih usvojitelja dostavlja resornom ministarstvu.
"Kada se utvrdi da je procedura obavljena kako treba, unosimo ih u registar kao parove koji imaju opštu podobnost da usvoje dete", kazao je Vulević, navodeći da se pod izuzetnim uslovima to omogućuje i pojedincu koji ne živi u bračnoj zajednici, ali je za to neophona i posebna saglasnost ministra.
Ipak, u 99 odsto slučajeva decu usvajaju parovi, a ređi su slučajevi da to čine pojedinci.
Procedura utvrđivanja opšte podobnosti, priprema i unošenje u registar može da traje najduže do 60 dana, a do usvojenja deteta može da prođe od mesec dana do više godina.
Vulević je kazao da je to zbog toga što se traži bračni par koji na najbolji način može da odgovori na potrebe deteta.
"Oni iskazuju svoje želje kakvo dete žele, a uglavnom traže malo dete, potpuno zdravo ili eventualno s minimalnim zdravstvenim problemima i teže se odlucuju da usvoje romsku decu", kazao je Vulević.
On je rekao da se u Srbiji bračni parovi na usvajanje odlučuju kada u dužem vremenskom periodu iscrpe mogućnosti da prirodnim putem dobiju dete i da se uglavnom radi o ljudima starijim od 35 godina.
Govoreći o periodu prilagođavanja, on je naveo da taj period traje najduže do šest meseci, odnosno da otprilike toliko traje uspostavljanje dobrog odnosa među njima.
"Ponekad se desi da to bude neuspešno, ali su to, ipak, izuzetno retki slučajevi, jer je procedura takva da se prolazi kroz sve moguće faze", kazao je on.
Direktor Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine Zoran Milačić rekao je Tanjugu da kada Ministartsvo i centri za socijalni rad, kao i porodični smeštaj i usvajanje, usvojitelji stupaju u kontak sa Centrom, oni se najpre upoznaju sa navikama deteta i psihofizičkim karakteristikama.
"Dete i usvojitelji se prvi put susreću u Centru. Tu se upoznaju i neko vreme druže, uspostavljaju kontakt", naveo je Milačić i ukazao da taj proces kada je reč o usvojiteljima iz Srbije traje sedam do deset dana.
U tom periodu, kako je dodao, dete se navikava na usvojitelje.
Prema rečima Milačića, kada su usvojitelji iz inostranstva taj period navikavanja je nešto duži i traje oko mesec dana.
On je naveo da se veoma retko dešava da usvojitelji odustanu od usvajanja kada stupe u kontakt sa detetom, pre svega, jer su unapred dobili potrebne infromacije.
Međutim, i kada se to dogodi, usvojitelji uglavnom odustaju zbog zdravstvenih problema deteta, jer nemaju adekvatne uslove.
(Tanjug)