Drugog dana bečejskog festivala "BE:FEMON", u petak 9. oktobra, na programu je Slobodan Beštić u monodrami "Šarlota".
Ulaznica: 150 dinara (komplet od 5 ulaznica je svega 500 dinara), a sve predstave su u velikoj sali Gradskog pozorišta.
POVEZANE VESTI: FESTIVAL MONODRAME OD OVE GODINE TAKMIČARSKOG KARAKTERA
O glumcu Slobodanu Beštiću:
Rođen je 1964. godine. Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti 1987. godine u klasi profesora Predraga Bajčetića. Radio je u Jugoslovenskom dramskom pozorištu od 1987. do 2001. godine, zatim prelazi u Narodno pozorište, gde je prvak Drame. Ostvario je niz veoma zapaženih uloga u pozorištu i na filmu. Bavio se i pedagoškim radom.
Nagrade (izbor):
Nagrada za najboljeg mladog glumca za ulogu Morica u “Buđenju proleća” (MES, Sarajevo, 1987), specijalna nagrada za najuspešnije istraživanje pozorišnog jezika na Malom Sterijinom pozorju za ulogu Nižinskog, debitantska nagrada na filmskom festivalu u Nišu za ulogu u filmu “Kuća pored pruge”, dobitnik evropske nagrade za glumu “Gordana Kosanović” koju dodeljuje Roberto Ćuli (Theater an der Ruhr), nagrada za najbolju mušku ulogu - Hamlet, Jugoslovenski pozorišni festival u Užicu 2004. godine, nagrada za najbolju mušku ulogu - Horvat, Festival klasike Vršac 2006. godine.
“Šarlota” – rekonstrukcija predstave „Sam sebi žena“ po tekstu Daga Rajta
Režija: Anđelka Nikolić
Izvođenje: Slobodan Beštić
Video: Stefan Demming, Jakov Munižaba, Sanvila Hadži-Nikolić
Dizajn zvuka (u originalnoj postavci i snimljenim sekvencama): Dobrivoje Milijanović
Kostim (u originalnoj postavci i snimljenim sekvencama): Dejan Došljak
Maska (u snimljenim sekvencama): Dragan Jeremić
Lektor: Andrijana Videnović
Saradnik za nemački jezik: Nena Perović
Produkcija: Hop.La!
Produkciju originalne postavke podržao je Švajcarski fond za kulturu Prohelvecija i Pozorište Ogledalo
O Dagu Rajtu i Šarloti fon Malsdorf:
Dag Rajt rođen je 1964. godine u Dalasu, SAD. Debitovao je 1997. dramom Pero, o životu Markiza de Sada, za koju je dobio nagrade Obi i Keserling. Film koji je snimljen po ovom komadu dobio je više značajnih nagrada kao i nominacije za Oskara i Zlatni globus. Najuspešnije Rajtovo delo je, ipak, komad o berlinskom transvestitu Šarloti fon Malsdorf, Sam sebi žena (2003), koji je ovenčan nagradama Pulicer i Toni, preveden na brojne jezike i igran širom sveta. Šarlota fon Malsdorf (1928-2002), rođena kao Lotar Berfelde, poznata je kao gej ikona i osnivač muzeja Grundercajt iz Berlina. O njoj je snimljen dokumentarni film i napisano više pozorišnih komada. Muzej Grundercajt i danas postoji, i u njemu je snimljen deo video materijala koji se koristi u našoj predstavi.
Reč rediteljke:
Predstava „Sam sebi žena“, po tekstu Daga Rajta, u izvođenju Slobodana Beštića i u mojoj režiji, premijerno je izvedena u januaru 2007. godine u Galeriji Progres u Beogradu. U njoj smo se bavili temom preispitivanja prošlosti na ličnom i kolektivnom planu. Istraživali smo sklonost ljudi ka zauzimanju emotivnog stava prema istoriji, ka fabrikovanju mitova, heroja i drugih vidova paralelne realnosti, u cilju izbegavanja svesti o sopstvenoj odgovornosti i krivici. Ispitivali smo tanku granicu između istine i laži i (neminovnu?) travestiju čoveka u travestiranom društvu. Skoro osam godina kasnije odlučili smo da predstavu obnovimo u Centru za kulturu Parobrod. U novom kreativnom procesu neke stvari videli smo drugačije i nastala je, zapravo, nova varijanta predstave. Umesto pokušaja da vizuelno i kroz način igre rekonstruišemo i čulno približimo gledaocima Šarlotin muzej, što je bila tendencija u originalnoj postavci, sada smo u prilici da samu predstavu i njene elemente (u prvom redu video i zvučne zapise, ali i samu glumačku igru ) tretiramo kao eksponate, koje publici izlažemo na punom svetlu, u praznom prostoru – beloj kocki. Osećamo da je nova predstava intimnija, direktnija i ličnija, pa je i nazivamo drugačije, a u tom duhu: „Šarlota“.
Anđelka Nikolić, oktobar 2014
Reč kritike o originalnoj postavci:
“Sam sebi žena” Daga Rajta monodrama je Šarlote fon Malsdorf, poznate gej ikone, transvestita, kolekcionara antikviteta iz istočnog Berlina, koja govori o dramatičnim iskustvima iz svog života, lucidno reflektujući društveno-političku istoriju druge polovine dvadesetog veka (nacizam, komunizam, postkomunizam). U predstavi rediteljke Anđelke Nikolić Šarlotu igra Slobodan Beštić, umereno, precizno i suptilno, i ni u jednom trenutku ne pravi od njega karikaturu, što je uobičajeniji način scenskog predstavljanja transvestita. Oblikujući ga kao osetljivu, požrtvovanu i hrabru osobu, autori afirmišu i podržavaju prava na različitost seksualnih opredeljenja. Osim Šarlote, Beštić igra i niz epizodnih likova sa kojima se Šarlota u životu susretao, pri čemu veoma glatko, efektno i verodostojno prelazi iz jednog u drugi lik. Glumac se često direktno obraća publici, postavlja joj pitanja, itd., redukujući na ovaj način iluziju igre, odnosno granicu između realnosti i pozorišta. U predstavi se često upotrebljava video-bim, u različitim funkcijama, a najzanimljivije je kada emituje različite televizijske emisije (dnevnike, intervjue, ankete), koje ironično predstavljaju ove forme, ali i javnost. Predstava “Sam sebi žena” je vredna zato što uspešno demaskira ideologije i brojne istorijske predrasude, u okviru prikaza uzbudljivih ličnih drama jedne ekscentrične osobe.
(Ana Tasić, „Politika“, januar 2007)
izvor: Gradsko pozorište Bečej