Foto: Webinfo / Garajevac-zapad, 21. jul 2026. godine – ono što su Novobečejci zvali „Banja“
Policija i veterinarska inspekcija obišle su lokalitet 22. jula, ali javnosti još nije saopšteno šta su utvrdile, da li su uzeti uzorci i koje su mere naložene. Voda nije nestala zbog suše ili isparavanja – Polet je potvrdio da je ispumpava radi pripreme istražnih radova.
Na gotovo potpuno ispražnjenom lokalitetu Garajevac-zapad u Novom Bečeju u sredu, 22. jula, počelo je prikupljanje i odvoženje uginule ribe.
Tome je prethodio izlazak ovlašćenih službenih lica Policijske stanice Novi Bečej i veterinarske inspekcije, potvrdila je za Webinfo Policijska uprava Zrenjanin.
Redakcija, međutim, do objavljivanja ovog teksta nije dobila informacije šta je prilikom obilaska utvrđeno, da li su uzeti uzorci ribe, vode i mulja, da li je procenjena količina uginulih jedinki i koje su konkretne mere naložene.
Nakon obilaska, nekoliko ljudi počelo je da sakuplja ribu meredovima, dok su pojedine jedinke podizane i rukama, a zatim utovarivane radi odvoženja.
Nije poznato koliko je ribe danas uklonjeno. Na osnovu onoga što je redakcija mogla da vidi, ne može se zaključiti da li je za nekoliko časova prikupljena čitava količina koja se vidi na snimcima iz vazduha, niti koliko je ribe ostalo u vodi, mulju i teže dostupnim delovima kopa.
Webinfo je nezvanično dobio informaciju da se riba odvozi prema Žitištu. Nismo, međutim, dobili naziv tačnog odredišta, pravnog lica koje je preuzima, dokumenta koja prate transport niti podatak na koji će način biti konačno zbrinuta.
Poletu smo uputili pitanja po čijem nalogu je uklanjanje počelo, ko obavlja prikupljanje i transport, gde se riba odvozi, koliko je do sada uklonjeno i da li kompanija ima procenu ukupne količine i nastale štete.
Odgovor do zaključenja teksta nije stigao.
Nije suša niti „isparavanje“ – Polet je potvrdio ispumpavanje
Foto: Webinfo / Garajevac-zapad, 21. jul 2026. godine – velika količina uginule ribe u preostaloj vodi i na muljevitim delovima gotovo ispražnjenog glinokopa, snimljena dronom. Prema navodima volontera koji su učestvovali u spasavanju ribe, na površini se vidi samo prvi sloj uginulih jedinki, dok se ispod njih nalaze dodatni slojevi ribe
Na društvenim mrežama pojavili su se komentari da je voda nestala zbog suše ili prirodnog isparavanja, kao i tvrdnje da je neko u vodu „pustio struju“ ili je namerno trovao.
Za nestanak vodene površine objašnjenje je, međutim, poznato: Polet je sam potvrdio Webinfo-u da vodu ispumpava kako bi stvorio preduslove za istražne radove i proveru kvaliteta glinene sirovine.
Voda, dakle, nije nestala usled promene rečnog vodostaja, suše ili više sile, već tokom planskog ispumpavanja.
Masovno uginuće ribe zabeleženo je nakon što je vodena površina gotovo potpuno ispražnjena, a preostala riba ostala sabijena u sve manjoj količini zagrejane vode i mulja. Da li su, osim naglog smanjenja vode i mogućeg manjka kiseonika, postojali i drugi uzroci uginuća, nije moguće pouzdano utvrditi bez stručnog uzorkovanja i laboratorijskih analiza.
Kada su primetili da se vodena površina ubrzano smanjuje, nekolicina članova Udruženja sportskih ribolovaca „Tisa“ i drugih dobrovoljaca počela je, koristeći sopstvene čamce, meredove, pumpe za aeraciju, agregate i rasvetu, da spasava ribu koja je ostajala zarobljena u sve plićoj vodi i mulju.
Zoran Trifunac je za Webinfo tada rekao da je tokom akcije izvučeno oko 1.200 živih riba, čija se ukupna masa okvirno procenjuje na dve i po tone. Navedeni podaci predstavljaju procenu ribolovaca i dobrovoljaca, a ne rezultat zvaničnog popisa ili merenja nadležne ustanove.
Akcija je prekinuta kada je nivo vode toliko opao, a teren postao toliko muljevit i nestabilan, da dalji rad više nije bio bezbedan.
Trifunac, jedan od učesnika akcije, sada procenjuje da je na lokalitetu moglo ostati oko deset tona uginule ribe. To je njegova procena zasnovana na višednevnom boravku na terenu, a ne zvanično merenje.
Fotografije smo dostavili kompaniji Energozelena sa molbom za vizuelnu procenu. Iz ove kompanije odgovorili su:
„Nemoguće je proceniti okvirnu količinu sa slika, ali snimci jasno pokazuju da je količina uginule ribe zaista ogromna.“
Video-prilog pogledajte u nastavku.
Inspekcija bila na terenu, javnost i dalje ne zna šta je utvrđeno
Za sada nije poznato da li je veterinarska inspekcija pre početka uklanjanja uzela uzorke uginule ribe, vode i sedimenta, procenila ili izmerila količinu ribljih ostataka, utvrdila ko je odgovoran za organizovanje njihovog zbrinjavanja, odredila objekat u koji moraju biti odvezeni ili izdala nalog, rešenje ili zapisnik sa merama i rokovima.
Moguće je da su pojedine od ovih radnji sprovedene, ali redakcija do objavljivanja teksta nije dobila nalaz niti informaciju o preduzetim merama. Javnosti tako ostaje nepoznato šta je inspekcija zatekla i da li su pre uklanjanja sačuvani uzorci važni za utvrđivanje uzroka i eventualne odgovornosti.
Ovi podaci nisu važni samo zbog uzroka uginuća, već i zbog sledljivosti uklonjene ribe.
Zakon o veterinarstvu propisuje da sporedni proizvodi životinjskog porekla moraju biti sakupljeni, prerađeni ili uništeni u za to namenjenim objektima, uz evidenciju i veterinarsko-sanitarnu kontrolu. Propisano je i da lice kod kojeg takav materijal nastane mora obezbediti njegovo upućivanje u odgovarajući objekat za sakupljanje, preradu ili neškodljivo uništavanje.
Zbog toga nije dovoljno nezvanično navesti da se riba „negde odvozi“. Javnost ima opravdan interes da zna ko je preuzima, po čijem nalogu, uz koju dokumentaciju, u koji objekat i kojim postupkom će biti zbrinuta.
Voda se i dalje odvodi, građani prijavljuju smrad
Prema zapažanjima Webinfo-a, voda sa lokaliteta se i dalje ispumpava kroz kanal atmosferske odvodnje koji prolazi u blizini kuća na Bašaidskom putu.
Stanovnici ovog područja već danima prijavljuju sve intenzivniji neprijatan miris.
Za sada nema laboratorijskih podataka na osnovu kojih bi se moglo tvrditi da su ugroženi podzemne vode, bunari ili voda za piće. Isto tako, bez merenja se ne može tvrditi ni da rizika nema.
Razgradnja velike količine ribe predstavlja veliko organsko opterećenje. Tokom razlaganja mikroorganizmi troše kiseonik, dok u vodi mogu rasti koncentracije amonijaka i drugih produkata raspadanja. Američka Agencija za zaštitu životne sredine navodi da je amonijak toksičan za vodene organizme, pri čemu njegova štetnost zavisi i od temperature i pH vrednosti vode.
U uslovima manjka kiseonika, bakterijska razgradnja organskog materijala može stvarati i sumporovodonik, gas prepoznatljivog neprijatnog mirisa. Sam miris nije dovoljan da se utvrdi koncentracija niti zdravstveni rizik; za to su potrebna merenja vazduha. I na nivoima koji nisu ocenjeni kao opasni, intenzivni neprijatni mirisi kod osetljivih ljudi mogu izazvati mučninu, glavobolju i nelagodnost.
Na terenu su zabeleženi galebovi, čaplje, rode i druge ptice koje sleću među riblje ostatke, kao i veliki broj muva.
To nije dokaz da se već širi neka zarazna bolest. Međutim, Svetska zdravstvena organizacija upozorava da muve mogu mehanički prenositi mikroorganizme tako što sleću na kontaminirani materijal, a zatim na hranu ili druge površine – pod uslovom da su patogeni u materijalu prisutni.
Zbog toga bi bilo neodgovorno širiti paniku i tvrditi da „zaraza već preti“, ali je podjednako neodgovorno ignorisati tone životinjskih ostataka koje se danima raspadaju na letnjim temperaturama bez javno dostupnih rezultata analiza.
Garajevac nije bio samo slučajno nastala bara
Idejni projekat rekultivacije „Ekološko jezero Garajevac“, predstavljen 2006. godine / Izvor: „NEXE Novosti“, godina IV, broj 10, str. 12–13
Garajevac-zapad u dokumentima samog Poleta nije označen samo kao napuštena depresija ispunjena vodom, već kao zatvoreni površinski kop za koji je sprovođen projekat rekultivacije.
U glasilu NEXE Grupe iz aprila 2006. godine predstavljen je idejni projekat Rudarsko-geološkog fakulteta prema kojem je nekadašnji kop trebalo urediti kao „Ekološko jezero Garajevac“.
Planirani su vodena površina, pošumljavanje, uređena obala, sportski ribolov, kupanje, veslanje, pešačke i biciklističke staze i prostori namenjeni pticama močvaricama. Predstavljeno je jezero površine oko 79 hektara, dubine između četiri i šest metara.
Godišnji izveštaj Poleta za 2012. godinu navodi da su bespovratna sredstva od četiri miliona dinara namenski potrošena za rekultivaciju zatvorenog kopa Garajevac-zapad – za iskop i transport mulja i korenja sa približno devet hektara dna, radi stvaranja uslova za punjenje jezera vodom.
U istom dokumentu Polet je naveo da planira da se ponovo prijavi na pokrajinski konkurs radi finansiranja naredne faze rekultivacije.
Da se radilo o konkretnom projektu, a ne samo neformalnoj zamisli meštana, pokazuje i stručni rad Rudarsko-geološkog fakulteta iz 2012. godine pod naslovom „Rekultivacija zatvorenog površinskog kopa Garajevac-zapad, IGK Polet Novi Bečej“.
Ono što još nije utvrđeno jeste:
-šta je bilo predviđeno kao konačni rezultat odobrenog projekta;
-da li je rekultivacija formalno završena i prihvaćena;
-da li je jezero bilo konačno rešenje ili samo jedna faza;
-ko je kontrolisao namensko trošenje javnog novca;
-da li su naredne faze sprovedene, promenjene ili napuštene;
-kojim aktom je omogućena sadašnja promena stanja lokaliteta.
Polet na ova pitanja nije odgovorio, iako smo ih više puta precizno postavili.
Trifunac: Uz pomoć pokrajinskog sekretara obezbeđeno 2.000 sadnica, kopan kanal i pripremana plaža
Zoran Trifunac navodi da je još 2003. godine učestvovao u aktivnostima na uređenju prostora koji stanovnici Novog Bečeja nazivaju „Banja“.
Prema njegovim rečima, koristeći mogućnost da pomogne u tom trenutku, obezbedio je oko 2.000 sadnica sibirskog bresta, dobijenih uz podršku tadašnjeg pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Igora Kurjačkog. Kurjački je u tom periodu zaista obavljao funkciju pokrajinskog sekretara nadležnog za poljoprivredu.
Trifunac kaže da su sadnice posađene na potezu od Banje prema naselju i Novom Selu. Navodi i da je prokopan kanal kojim je prostor trebalo da se puni vodom iz kanala Dunav–Tisa–Dunav.
Prema njegovom svedočenju, nabavljene su i filcane podloge, verovatno površine od nekoliko hiljada kvadratnih metara, koje je trebalo postaviti na prethodno profilisano dno. Preko njih su, kako kaže, bila planirana dva sloja kamenog materijala, kako bi se uredio prostor za plažu.
Trifunac navodi da je plan obuhvatao gradsku plažu, marinu i terene za sportski ribolov, što se podudara sa ranije javno predstavljenom idejom da se zatvoreni glinokop pretvori u uređeno ekološko jezero sa rekreativnim sadržajima.
– Banja je za nas bila naše more – rekao je Trifunac, podsećajući da su se na tom prostoru generacije stanovnika kupale, pecale i provodile slobodno vreme.
Izvod iz Godišnjeg izveštaja Poleta za 2012. godinu o rekultivaciji zatvorenog kopa Garajevac-zapad
Njegovi navodi o sadnicama, iskopanom kanalu, nabavljenim podlogama i planiranoj plaži predstavljaju neposredno svedočenje učesnika tadašnjih aktivnosti. Webinfo još nije dobio originalne ugovore, račune, zapisnike i kompletnu projektnu dokumentaciju kojima bi se utvrdilo ko je finansirao pojedine radove, šta je zaista izvedeno i šta je bilo predviđeno kao konačan rezultat rekultivacije.
Upravo zbog toga ostaje ključno pitanje: da li je uređenje jezera bilo samo najavljena ideja ili obavezujući deo projekta rekultivacije u koji su ulagani javni novac, materijal i rad lokalne zajednice.
Više od 30 mejlova, malo odgovora
Webinfo je tokom prethodnih dana poslao više od 30 mejlova različitim veterinarskim, ekološkim, vodnim i rudarskim inspekcijama, pokrajinskim sekretarijatima, lokalnim organima, javnim preduzećima, stručnim ustanovama, organizacijama i ekspertima.
Većina nije odgovorila.
Policijska uprava Zrenjanin potvrdila je izlazak policije i veterinarske inspekcije na teren.
Polet je odgovorio na dva ranija upita, navodeći da vodu ispumpava radi stvaranja preduslova za istražne radove, da poseduje dozvolu „Voda Vojvodine“ i da će postupati u skladu sa propisima. Nije odgovorio na ključna pitanja o rekultivaciji, statusu kopa, istražnim odobrenjima, količini uginule ribe, merama sanacije i odredištu transporta.
Energozelena je jedina dala stručnu, mada ograničenu procenu fotografija – da se količina ne može izračunati sa snimaka, ali da je očigledno ogromna.
Privatni posed nije prostor bez odgovornosti
Garajevac-zapad nalazi se na zemljištu Poleta. To, međutim, ne zatvara pitanja od javnog interesa.
Privatna svojina nije granica iza koje prestaju propisi o zaštiti životne sredine, veterinarstvu, vodama i rudarstvu. Posledice aktivnosti na privatnom zemljištu ne zaustavljaju se nužno na katastarskoj međi.
Kada se neprijatan miris širi prema kućama, kada se voda odvodi van lokaliteta, kada ptice i insekti dolaze u kontakt sa životinjskim ostacima, kada je u raniju rekultivaciju uložen javni novac i kada postoji mogućnost posledica po vodu, zemljište i okolinu, više nije reč samo o tome šta vlasnik radi „u svom dvorištu“.
Kao što vlasništvo nad dvorištem ne bi davalo pravo da se dim, otrovna materija ili zagađena voda prenose prema susedima, tako ni privatno vlasništvo nad glinokopom samo po sebi ne odgovara na pitanje da li su sve obaveze prema okolini ispunjene. Zakon o zaštiti životne sredine počiva, između ostalog, na odgovornosti zagađivača i načelu da korisnik prirodnih vrednosti snosi troškove njihovog korišćenja i zaštite.
A činjenice su sledeće: kompanija je potvrdila plansko ispumpavanje, vodeno stanište je gotovo nestalo, spaseno je oko 1.200 riba, snimci pokazuju ogromnu količinu uginulih jedinki, građani prijavljuju smrad, a javnosti još nisu dostupni nalazi inspekcije, rezultati analiza niti podatak gde završava uklonjena riba.
Javnost ima pravo da zna koliko je ribe uginulo, koliko je uklonjeno, gde se odvozi, šta su policija i inspekcija utvrdile, da li je nastala šteta po vodu i zemljište i šta će se dalje događati sa prostorom koji je godinama predstavljan kao rekultivisano ekološko jezero.
