Naslovna strana izveštaja „Spirala nasilja nad novinarima – dugotrajna kriza slobode medija u Srbiji“. Izvor: MFRR i Platforma Saveta Evrope za bezbednost novinara; fotografija: Gavrilo Andrić
Sloboda medija u Srbiji nalazi se u sve ozbiljnijoj krizi, dok su fizički napadi, pretnje smrću, kampanje blaćenja i različiti oblici pritisaka na novinare dostigli rekordan nivo, ocenjuje se u novom izveštaju međunarodnih organizacija za zaštitu medijskih sloboda.
U izveštaju pod nazivom „Spirala nasilja nad novinarima – dugotrajna kriza slobode medija u Srbiji“ navodi se da je tokom 2025. godine zabeleženo 209 slučajeva kršenja slobode medija, više nego dvostruko u odnosu na 84 slučaja evidentirana godinu dana ranije. Incidentima je bilo pogođeno 359 novinara, medijskih radnika i medijskih organizacija.
Od početka 2026. do 16. juna zabeleženo je još 100 slučajeva, koji su pogodili oko 170 medijskih radnika.
Izveštaj su pripremili partneri Platforme Saveta Evrope za bezbednost novinara i inicijative Media Freedom Rapid Response, nakon međunarodne misije koja je 26. i 27. marta boravila u Beogradu. U delegaciji su bili predstavnici Evropske federacije novinara, Reportera bez granica, Međunarodnog instituta za štampu, Komiteta za zaštitu novinara i drugih organizacija, dok je lokalni partner bilo Nezavisno udruženje novinara Srbije.
Najmanje 38 napada policije na novinare
Međunarodne organizacije ocenjuju da se bezbednost novinara naglo pogoršala nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine i početka masovnih protesta širom Srbije.
Novinari koji su izveštavali sa protesta bili su izloženi fizičkim napadima, zastrašivanju, oduzimanju opreme i ometanju u radu. Od početka 2025. dokumentovano je najmanje 38 slučajeva u kojima su policijski službenici napali novinare, pri čemu je najmanje pet novinara povređeno.
NUNS je od marta do decembra 2025. zabeležio 77 slučajeva u kojima policija nije adekvatno reagovala na napade ili ometanje novinara tokom demonstracija. U ovaj broj uključeni su i slučajevi u kojima su policajci bili neposredni počinioci nasilja, kao i proizvoljna privođenja i legitimisanja novinara.
Istovremeno, uprkos povećanju broja fizičkih napada za 367 odsto, prema podacima Vrhovnog javnog tužilaštva, tokom 2025. godine donete su samo tri osuđujuće presude za napade na novinare. Nijedna se nije odnosila na policijske službenike.
Autori izveštaja ocenjuju da je nekažnjivost postala pravilo, dok institucije zadužene za zaštitu novinara ne uspevaju da pruže delotvoran odgovor.
Pretnje smrću, botovski napadi i špijunski softver
Pored fizičkog nasilja, novinari su izloženi pretnjama smrću, seksualizovanim pretnjama, kampanjama blaćenja i koordinisanim napadima na društvenim mrežama.
Od početka 2026. nadležni su evidentirali najmanje 24 slučaja pretnji putem interneta, među kojima je bilo 20 pretnji smrću i deset slučajeva seksualnog uznemiravanja novinara ili članova njihovih porodica.
U izveštaju se navodi i da su početkom godine koordinisani botovski napadi bili usmereni na naloge oko 30 novinara i medija. Lažni profili masovno su pratili njihove stranice i prijavljivali sadržaj, što je u pojedinim slučajevima dovelo do privremenog blokiranja naloga.
Nekoliko medija bilo je izloženo i DDoS napadima, zbog kojih njihovi sajtovi nisu bili dostupni čitaocima.
Posebnu zabrinutost izazivaju navodi o korišćenju špijunskih programa Pegasus i NoviSpy protiv novinara i aktivista. Većina predstavnika nezavisnih medija sa kojima je delegacija razgovarala rekla je da sumnja da je bila izložena nekom obliku nadzora.
Lokalni novinari posebno izloženi pritiscima
Strateške tužbe protiv učešća javnosti, poznate kao SLAPP tužbe, označene su kao jedan od najvažnijih mehanizama za zastrašivanje i ućutkivanje novinara koji izveštavaju o temama od javnog interesa.
Prema podacima Koalicije protiv SLAPP tužbi u Evropi, Srbija je tokom 2025. godine bila treća evropska zemlja po broju ovakvih postupaka.
Od 2020. godine nacionalna radna grupa evidentirala je 73 slučaja, od kojih je 48 bilo usmereno protiv novinara, urednika, izdavača i medija. Međutim, procenjuje se da je stvarni broj veći, jer mnoge pretnje tužbama nikada ne stignu do suda, ali ipak proizvode zastrašujući efekat.
Kao posebno ugrožene izdvojene su dve grupe – mladi novinari i novinari koji rade u lokalnim medijima van velikih gradova.
Lokalni novinari često nemaju dovoljno novca za pravnu zaštitu, slabije su povezani sa međunarodnim mrežama podrške, a zbog rada u manjim sredinama svakodnevno se susreću sa ljudima i predstavnicima institucija o kojima izveštavaju. Zbog toga je i rizik od neposrednih pritisaka i odmazde veći.
U izveštaju se upozorava da strah od tužbi već dovodi do samocenzure, menjanja načina pisanja i odustajanja od pojedinih tema.
Politička kontrola i slabljenje medijskog pluralizma
Međunarodna misija ocenjuje da se medijski prostor u Srbiji nalazi pod snažnim političkim uticajem, dok nezavisni mediji rade pod pritiscima, tužbama, digitalnim napadima i pokušajima ekonomskog slabljenja.
Kao jedan od ključnih problema navodi se širenje medijskog vlasništva većinski državnog Telekoma Srbija, koje, prema zaključcima izveštaja, dodatno smanjuje medijski pluralizam i jača provladine narative.
Ukazuje se i na dugotrajnu blokadu izbora Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, kao i na činjenicu da su raniji pokušaji njegovog formiranja bili praćeni sporovima, povlačenjem kandidata i optužbama za politički uticaj.
Autori izveštaja zaključuju da se evropski propisi formalno prenose u domaće zakonodavstvo, dok se u praksi istovremeno nastavlja politička i ekonomska kontrola nad medijima.
Poziv vlastima i Evropskoj uniji
Međunarodne organizacije pozvale su državne funkcionere da obustave zapaljivu retoriku, javno ponižavanje i označavanje novinara, kao i da osude sve napade i pretnje.
Od policije i tužilaštva traži se da brzo i temeljno istraže napade, uključujući slučajeve u kojima su osumnjičeni policijski službenici, kao i da javnosti dostave podatke o disciplinskim postupcima.
Zatraženo je i da uvreda bude dekriminalizovana, da postupak izbora članova Saveta REM-a bude zakonit i transparentan i da se obezbedi veća nezavisnost javnih medijskih servisa.
Evropska unija pozvana je da jasnije i javno reaguje na napade na novinare u Srbiji, kao i da finansijsku podršku u pojedinim oblastima uslovi merljivim poboljšanjima u zaštiti novinara, vladavini prava i slobodi medija.
U zaključku izveštaja navodi se da će, bez jasne političke volje, kažnjavanja napadača i smanjivanja pritisaka na nezavisno novinarstvo, kriza slobode medija u Srbiji nastaviti da se produbljuje.
Izvor: izveštaj partnera Platforme Saveta Evrope za bezbednost novinara i inicijative Media Freedom Rapid Response; saopštenje i prevod NUNS-a.
