Ilustraciju kreirala veštačka inteligencija
Lažne fotografije nisu nova pojava, ali sada, sa veštačkom inteligencijom, postale su sofisticiranije i, što je najopasnije, svima lako dostupne za kreiranje. Nekada je za obmanjujuću sliku bio potreban Fotošop, malo talenta i puno vremena. Danas su dovoljna dva klika, jedna sekunda, i — eto ga! Slika je tu, spremna da zapali širu javnost.
A vi, dragi čitaoci, dok gledate te slike, zapitajte se: šta stvarno vidite? Da li gledate sliku, ili algoritam diktira šta treba da vidite? Mislite da je to istina? Ma ne, istina je danas stvar percepcije, a percepcija se prodaje kao na rasprodaji. Nije više pitanje istine ili laži — pitanje je kako nas laž oblikuje, i koliko ćemo dugo trčati za istinom koja uvek kasni.
Lažno Trampovo „hapšenje” — primer AI manipulacije
Primer AI-generisane slike Donalda Trampa u navodnom sukobu sa policijom pokazuje koliko lako slike postaju viralne i utiču na percepciju. Na prvi pogled, scena deluje uverljivo. Ali, zagledajte se malo dublje. Ruke policajaca? Prsti? Izduženi. Izraz lica? Ne prati osvetljenje. Sve su to tragovi veštačke inteligencije koja pokušava da nam proda laž kao istinu. Koliko je takvih slika plasirano i ostalo nerazotkriveno? Ko to zna.
Inače, ova slika se prvi put pojavila u martu 2023. godine, brzo se proširila društvenim mrežama, a razotkrili su je istraživači iz kolektiva Bellingcat, zajedno sa analitičarima digitalne forenzike, koji su ukazali na očigledne nepravilnosti u njenom sastavu.
Ratne slike koje menjaju tok istorije?
Setimo se devedesetih, ratnih scena iz Bosne, Vukovara, Kosova. Svaka slika nosila je težinu — težinu smrti, patnje, razaranja. Ali danas, kako da verujemo da je išta stvarno? Kako da verujemo slikama iz Sirije, Ukrajine ili Gaze? Te slike, možda su samo savršene kreacije veštačke inteligencije, algoritmi programirani da izazovu ono što već osećate dok ih gledate — strah, bes, sažaljenje.
Dezinformacija na steroidima
Veštačka inteligencija stvorila je svet u kojem slike postaju oružje bez metka, ali sa nesagledivim posledicama. Jedna lažna slika može destabilizovati ceo region pre nego što iko stigne da kaže: „Čekaj, je li ovo stvarno?“ I, naravno, da li je ta slika ikada bila stvarna? To više nije važno. Već je odigrala svoju ulogu. Mediji su se zapalili, društvene mreže usijale, a istina je, kao i obično, stigla prekasno, ako je i stigla.
Danas, prosečan čovek neće primetiti da su prsti na slici izobličeni ili da znak u pozadini ima nelogičan crtež, a osoba sa strane četiri prsta. Nema vremena za to, vreme je skupo. Vidiš sliku, poveruješ, krećeš dalje.
I evo nas, u svetu gde je svaka slika potencijalna laž, a svaka reč sumnjiva. U svetu gde su slike nekada govorile hiljadu reči, sada govore hiljadu laži...
