Foto: Ilustracija je generisana uz pomoć veštačke inteligencije (ChatGPT)
Kabinet Zaštitnika građana, na čijem je čelu Zoran Pašalić, izradio je Nacrt izmena i dopuna Zakona o javnom redu i miru, kojim se predviđa da se prekršaji iz ove oblasti ubuduće ne odnose isključivo na ponašanje na ulici i drugim fizičkim javnim mestima, već i na ponašanje u digitalnom prostoru, uključujući komunikaciju putem interneta i društvenih mreža.
Prema dostupnim informacijama o nacrtu, uvrede, vređanje, omalovažavanje i drugi oblici narušavanja javnog reda i mira, ukoliko su učinjeni putem interneta, mogli bi biti sankcionisani novčanom kaznom u rasponu od 10.000 do 150.000 dinara, kao i radom u javnom interesu u trajanju od 80 do 360 časova. U slučajevima kada je prekršaj učinjen u grupi od tri ili više lica, predviđene su strože sankcije, uključujući duži rad u javnom interesu ili kaznu zatvora od 30 do 60 dana.
Na koje društvene mreže se odnosi nacrt?
U samom nacrtu ne navode se poimenično konkretne društvene mreže ili platforme. Umesto toga, koristi se opšti pojam „digitalni prostor“, koji obuhvata svaki vid javno dostupne komunikacije putem interneta. To u praksi može uključivati objave i komentare na društvenim mrežama, javne stranice i grupe, forume, kao i druge online platforme na kojima je sadržaj dostupan široj javnosti.
Privatna komunikacija između pojedinaca, poput direktnih poruka, ne bi bila obuhvaćena, osim u situacijama kada se takav sadržaj učini javnim ili se koristi kao sredstvo sistematskog uznemiravanja.
Zašto do sada internet nije bio jasno regulisan?
Važeći Zakon o javnom redu i miru zasniva se na tradicionalnom shvatanju javnog prostora – ulice, trgovi i javni objekti. Internet i društvene mreže nisu eksplicitno pomenuti, zbog čega je veliki broj uvreda, verbalnih napada i organizovanih kampanja na mrežama ostajao izvan prekršajnog okvira, osim u slučajevima kada su ispunjavali elemente krivičnih dela, poput pretnji, proganjanja ili ugrožavanja sigurnosti.
U obrazloženju nacrta navodi se da se upravo ta pravna praznina nastoji popuniti, polazeći od stava da je digitalni prostor danas faktički javni prostor, sa realnim i često dugotrajnim posledicama po dostojanstvo i bezbednost građana.
Ko bi utvrđivao prekršaje i kako bi se dokazivali?
Ukoliko bi izmene bile usvojene, postupci bi se vodili u okviru postojećeg prekršajnog sistema. To znači da sankcionisanje ne bi bilo automatsko, već bi se postupak pokretao po prijavi oštećenog lica ili po službenoj dužnosti, u skladu sa zakonom.
O eventualnom prekršaju odlučivali bi policija i prekršajni sud, a kao dokazi mogli bi se koristiti javno dostupni sadržaji, snimci ekrana, linkovi, svedočenja i drugi relevantni podaci. Ključni elementi u svakom pojedinačnom slučaju bili bi javnost sadržaja, kontekst, učestalost ponašanja i njegove posledice, a ne svaka pojedinačna ili izolovana uvreda.
Sloboda govora i granice sankcionisanja
U obrazloženju nacrta ističe se da cilj izmena nije ograničavanje slobode govora, kritike ili političkog izražavanja, već reagovanje na oblike digitalnog nasilja, javnog linča i dugotrajnog uznemiravanja koji mogu imati ozbiljne posledice po pojedince.
Kako će se granica između dozvoljenog izražavanja i prekršaja povlačiti u praksi, zavisiće od konačnog teksta zakona, buduće sudske prakse i načina njegove primene.
Potencijalni značaj za novinare, funkcionere i građane
Ukoliko bi ovakve izmene bile usvojene, mogle bi imati značajan, ali i osetljiv uticaj na novinare, javne funkcionere i građane. Za novinare bi zakon potencijalno mogao značiti dodatnu zaštitu od organizovanog vređanja i digitalnog linča, ali i potrebu za dodatnim oprezom u formulisanju javne kritike kako se legitimno novinarsko izveštavanje ne bi pogrešno tumačilo kao prekršaj. Javni funkcioneri morali bi da imaju u vidu da njihova komunikacija na društvenim mrežama podleže istim pravilima kao i ponašanje u fizičkom javnom prostoru, uz jasnu odgovornost za uvredljive ili zapaljive poruke. Za građane, izmene bi mogle doneti veću zaštitu od onlajn uznemiravanja, ali i jasnu poruku da internet više ne funkcioniše kao pravno „siva zona“, već kao prostor u kojem sloboda izražavanja nosi i odgovornost.
U kojoj je fazi nacrt i šta sledi?
Važno je naglasiti da je reč isključivo o nacrtu zakona, koji još nije upućen u skupštinsku proceduru niti je usvojen. Prema dostupnim informacijama, dokument se nalazi u fazi stručnih konsultacija i prikupljanja mišljenja, nakon čega bi, uz eventualne izmene, mogao biti prosleđen nadležnim institucijama i potom Narodnoj skupštini na razmatranje.
Do objavljivanja ovog teksta, nije objavljen poseban javni link niti rok za dostavljanje komentara na nacrt izmena Zakona o javnom redu i miru na zvaničnom sajtu Zaštitnika građana.
