BEOGRAD – Srbija je u potpunosti ispunila samo jednu od ukupno 32 preporuke Komiteta Ujedinjenih nacija za prava osoba sa invaliditetom, pokazuje najnoviji godišnji izveštaj Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom (MDRI-S) za 2025. godinu.
Iako domaći propisi u velikoj meri prate međunarodne standarde, ključni problem ostaje njihova primena u praksi. Izveštaj ukazuje da se osobe sa invaliditetom i dalje često posmatraju kao „objekti zaštite“, a ne kao ravnopravni nosioci prava, što je suprotno principima Konvencije UN, koja podrazumeva punu jednakost i uključenost u društvo.
Sporni podaci: gde je „nestalo“ više od 200.000 ljudi
Jedan od najupečatljivijih nalaza odnosi se na podatke iz Popisa stanovništva 2022. godine. Prema zvaničnim rezultatima, u Srbiji je evidentirano 356.404 osoba sa invaliditetom, što je značajan pad u odnosu na više od 570.000 iz 2011. godine.
Autori izveštaja upozoravaju da ovakav pad ne znači poboljšanje položaja, već je verovatno posledica promenjene metodologije, uključujući oslanjanje na administrativne izvore i ograničeno prikupljanje podataka za pojedine kategorije stanovništva. Takvi podaci, navodi se, otežavaju planiranje javnih politika i usluga podrške.
Lišavanje poslovne sposobnosti i dalje bez reforme
Izveštaj posebno ukazuje na problem lišavanja poslovne sposobnosti, koji i dalje ostaje jedno od ključnih pitanja ljudskih prava u Srbiji. Osobe kojima je oduzeta poslovna sposobnost ne mogu samostalno da odlučuju o osnovnim životnim pitanjima – od lečenja i mesta stanovanja do raspolaganja imovinom.
Iako postoje strateški dokumenti koji predviđaju reformu ovog sistema, izmene Porodičnog zakona se godinama odlažu, a praksa starateljstva i dalje dominira.
Ulaganja u institucije, umesto u život u zajednici
Uprkos preporukama međunarodnih tela o deinstitucionalizaciji, država i dalje značajna sredstva ulaže u ustanove socijalne zaštite. Prema podacima iz izveštaja, u 2024. godini u takvim ustanovama boravilo je više od 23.000 korisnika, među kojima dominiraju osobe sa invaliditetom.
Posebno zabrinjava podatak da deca sa invaliditetom čine većinu dece u institucijama, uključujući i najmlađe uzraste, što ukazuje na spor napredak u razvoju usluga podrške u zajednici.
Diskriminacija široko rasprostranjena, pristupačnost i dalje problem
Invaliditet se i dalje nalazi među najčešćim osnovima diskriminacije u Srbiji – tako smatra 54 odsto građana, prema istraživanjima na koja se izveštaj poziva.
Iako postoje propisani standardi pristupačnosti, praksa pokazuje drugačije. Javni objekti, prevoz i digitalne usluge često nisu prilagođeni osobama sa invaliditetom, a dodatno zabrinjava podatak da u periodu 2024–2025. godine nije izrečena nijedna kazna zbog kršenja ovih standarda.
Rad, zdravlje i svakodnevne prepreke
Osobe sa invaliditetom suočavaju se sa visokom stopom ekonomske neaktivnosti, dok poslodavci često radije plaćaju penale nego što zapošljavaju ovu kategoriju stanovništva. U sistemu zdravstvene zaštite, prepreke se kreću od fizičke nepristupačnosti do nedovoljne obučenosti medicinskog osoblja.
Prekinut dijalog sa državom
Izveštaj beleži i da je početkom 2025. godine veći broj organizacija civilnog društva, uključujući MDRI-S, obustavio saradnju sa državnim institucijama. Kao razlozi navode se dugogodišnji pritisci, formalno uključivanje bez stvarnog uticaja i neprimenjivanje usvojenih politika u praksi .
Zakoni postoje, primena izostaje
Zaključak izveštaja je jasan – Srbija ima razvijen pravni okvir, ali nedostatak dosledne primene, ograničena ulaganja u usluge u zajednici i zadržavanje sistema institucionalizacije i dalje ostavljaju veliki broj građana na margini društva.
Upravo taj jaz između propisa i stvarnog života, kako se navodi, predstavlja najveći izazov za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom u Srbiji.
