Ilustracija: Webinfo / AI
Dete od deset godina iz naše sredine zna početak pesme „Žig zveri“, uključujući i stih „liži me k’o med“.
Ne mora da znači da je pogledalo ceo spot, da razume poruke pesme ili da je samo tražilo taj sadržaj. Moglo je da ga čuje od vršnjaka, u kratkom snimku na društvenim mrežama, na tuđem telefonu ili u videu koji mu je automatski preporučen. Ipak, taj primer pokazuje koliko brzo sadržaj namenjen odraslima može da stigne i do dece koja još nisu ni tinejdžeri.
Upravo zato slučaj jutjubera i korisnika društvenih mreža poznatog kao „Faraon“ nije samo tema za crnu hroniku. On otvara mnogo šire pitanje: mogu li roditelji zaista sprečiti da dete vidi seksualizovane, nasilne ili druge neprimerene snimke?
Policija je M. R. iz Sremske Mitrovice identifikovala kao korisnika naloga „Faraon“ i dovela ga u policiju nakon što su na društvenim mrežama uočeni video-zapisi za koje MUP navodi da promovišu pedofiliju i zloupotrebu maloletnih lica u pornografske svrhe. Pretresene su prostorije koje koristi, a elektronski uređaji privremeno su oduzeti radi veštačenja.
Međutim, činjenica da je sporni spot i dalje dostupan pokazuje da postupanje protiv jednog naloga ne rešava osnovni problem. Slični sadržaji mogu biti isečeni, ponovo objavljeni, pretvoreni u zvuk koji se koristi u drugim snimcima ili poslati detetu preko privatne poruke.
TikTok je namenjen korisnicima starijim od 13 godina
TikTok propisuje da korisnik mora imati najmanje 13 godina za otvaranje naloga. Problem je što dete prilikom registracije može jednostavno uneti lažnu godinu rođenja i predstaviti se kao starije.
Kada desetogodišnjak napravi nalog kao da ima 16, 18 ili više godina, platforma nema tačan podatak na osnovu kojeg bi uključila zaštitu primerenu njegovom stvarnom uzrastu. Dete tada može dobiti pristup sadržajima i funkcijama koje mu inače ne bi bile dostupne.
Zbog toga roditelj ne bi trebalo samo da pita dete ima li neku aplikaciju, već da proveri:
- pod kojim datumom rođenja je nalog otvoren;
- da li dete ima više naloga;
- da li aplikaciju koristi preko internet pregledača;
- da li može samostalno da instalira i briše aplikacije;
- da li se odjavljuje sa naloga koji roditelj kontroliše i prijavljuje na drugi;
- ko mu može slati poruke i dodavati ga u grupe.
Za dete od deset godina najbezbednija opcija nije TikTok nalog sa uključenim filterima, već da samostalan nalog uopšte nema.
Lažne godine poništavaju veliki deo zaštite
Slično važi i za druge platforme. Ako se dete prijavi kao punoletna osoba, dobija širi pristup sadržajima, dok roditelj može verovati da je zaštita uključena samo zato što zna šifru telefona.
Godina rođenja zato ne bi trebalo da bude formalnost. Nalog deteta treba otvoriti uz prisustvo roditelja i sa tačnim podacima.
Za decu mlađu od 13 godina YouTube omogućava nalog pod nadzorom roditelja. Roditelj može da izabere nivo dostupnog sadržaja, ograniči pojedine funkcije i blokira određene kanale. To je sigurnije od običnog YouTube naloga otvorenog pomoću lažne godine rođenja.
Ni nadzirani nalog ne garantuje da dete nikada neće videti nešto neprimereno. Filteri mogu pogrešiti, a sadržaj može stići preko drugara, poruke ili drugog uređaja. Ipak, oni značajno smanjuju nekontrolisan pristup.
Šta uključiti na Android telefonu
Na Android uređajima roditelji mogu koristiti Google Family Link. Preko roditeljskog telefona moguće je odobravati ili blokirati aplikacije, postaviti dnevno vreme korišćenja, zaključati uređaj i ograničiti sadržaj prema uzrastu.
Važno je uključiti nekoliko odvojenih ograničenja:
- Odobravanje instaliranja aplikacija – dete ne može samo da instalira TikTok, alternativni pregledač ili drugu aplikaciju.
- Ograničenje prema uzrastu u Google Play prodavnici – sprečava prikazivanje i instaliranje aplikacija iznad izabranog uzrasta.
- Dnevno vreme korišćenja – može se odrediti ukupno vreme ili posebno vreme za svaku aplikaciju.
- Nadzirani YouTube nalog – za mlađu decu umesto običnog naloga.
- SafeSearch i ograničenje internet pretrage – kao dodatna, ali ne i potpuna zaštita.
Roditelj treba da ima svoju šifru koju dete ne zna. U suprotnom, ograničenja postaju samo privremena prepreka.
Šta uključiti na iPhoneu
Na iPhoneu se zaštita podešava kroz opcije Family Sharing, Screen Time i Content & Privacy Restrictions.
Roditelj može sprečiti instaliranje i brisanje aplikacija, ograničiti sadržaj prema uzrastu, blokirati eksplicitni sadržaj i ograničiti pristup neprimerenim internet stranicama. Podešavanja treba zaštititi posebnom šifrom za Screen Time, različitom od šifre kojom dete otključava telefon.
Apple ima i opciju koja prepoznaje potencijalno osetljive fotografije u porukama i upozorava dete pre nego što ih pogleda ili pošalje. Kod dece mlađe od 13 godina roditeljskom šifrom može biti sprečeno otvaranje prepoznatog osetljivog sadržaja bez dozvole.
Za tinejdžere povezati roditeljski i dečji nalog
Za tinejdžere koji imaju najmanje 13 godina TikTok omogućava povezivanje naloga kroz opciju Family Pairing. Roditelj tada može da upravlja dnevnim vremenom korišćenja i ograničenim režimom, kao i pojedinim postavkama privatnosti i komunikacije.
Treba proveriti da li je nalog privatan, ko može da šalje poruke, komentariše, preuzima snimke ili predlaže nalog drugim korisnicima.
Ipak, samo uključivanje opcije „Restricted Mode“ nije dovoljno. TikTok navodi da se ograničeni režim uključuje posebno za svaki nalog, što je važno ako dete koristi više profila.
Roditeljska saglasnost ne čini svaki snimak primerenim
U javnosti se pojavilo i pitanje da li su roditelji maloletnih učesnika znali za snimanje i dali saglasnost.
Čak i kada roditelj dozvoli detetu da učestvuje u spotu ili da se njegov snimak objavi, to ne znači automatski da je sadržaj bezbedan, primeren uzrastu ili u najboljem interesu deteta.
Maloletnik ne može u potpunosti da proceni ko će snimak gledati, kako će biti isečen, gde će završiti i da li će ga neko kasnije koristiti za ismevanje, seksualizaciju ili uznemiravanje. Roditelj zato ne odlučuje samo o jednom snimanju, već potencijalno i o trajnom digitalnom tragu svog deteta.
Šta kada je dete sadržaj već videlo
Prva reakcija ne bi trebalo da bude oduzimanje telefona i pitanje: „Zašto si to gledao?“
Korisnije je pitati:
Gde si to čuo? Ko ti je pokazao? Da li ti je neko poslao snimak? Znaš li šta te reči znače? Kako si se osećao dok si to gledao?
Dete možda nije svesno seksualnog značenja, ali može veoma brzo zapamtiti refren, pokret ili izraz koji se ponavlja. Razgovor treba prilagoditi uzrastu, bez detaljnog prepričavanja sadržaja i bez stvaranja dodatne radoznalosti.
Sporni nalog ili snimak treba prijaviti platformi i blokirati. Ne treba ga slati drugim roditeljima „da vide o čemu se radi“, jer se tako samo povećava njegov domet.
Ako je neko detetu direktno slao seksualne poruke, tražio fotografije, pokušavao da dogovori susret, pretio ili ga ucenjivao, potrebno je sačuvati korisničko ime, poruke i fotografije ekrana, a slučaj prijaviti policiji ili Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu na broj 19833.
Nijedan filter ne može zameniti razgovor
Tehničke zabrane mogu smanjiti rizik, ali ne mogu kontrolisati telefone školskih drugova, zajedničke grupe, muziku puštenu na ulici ili snimak koji je neko već preuzeo i ponovo objavio.
Zato je važnije da dete zna da uvek može da dođe roditelju i kaže: „Ovo sam video i nije mi jasno“, nego da se plaši da će zbog toga ostati bez telefona.
Kada dete od deset godina iz naše sredine zna uvod pesme koja je tek izazvala reakciju javnosti i policije, jasno je da pitanje više nije da li će neprimeren sadržaj pokušati da dođe do dece.
Pitanje je da li smo na vreme podesili uređaje, otvorili naloge sa tačnim uzrastom i naučili decu šta da urade kada se takav sadržaj pojavi.
