Dobrovoljni penzijski fondovi u Srbiji trenutno 78 odsto uplaćenih sredstava svojih članova drže u dinarima, a ostatak u evrima.
Svi koji štede za dodatnu penziju proteklih dana pitaju se da li ova investicija ima smisla pošto domaća valuta stalno gubi na vrednosti, a privatni doprinosi su isključivo dinarski.
U penzijskim fondovima, pak, ističu da ulaganje u ove fondove nije isto što i dinarska štednja. Jer, fondovi doprinose prikupljene u dinarima ne moraju da plasiraju samo u dinarske hartije od vrednosti.
Prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije, fondovi imaju 10,6 milijardi dinara u domaćoj valuti, dok je imovina vredna 2,96 milijardi dinara u evrima. I dalje su za ulaganje fondovima najprivlačniji zapisi Trezora, u kojima drže gotovo 5,5 milijardi dinara. Tu su i državne obveznice sa pet milijardi dinara.
"Penzijski fondovi drže deo imovine i u evrima, kako bi ostvarili što bolji prinos za ulagače. Ukoliko očekujemo da će dinar slabiti, veći deo novca držimo u evrima i obrnuto", objašnjava Milan Kovač, direktor Dunav društva za upravljanje.
Prošla godina, tokom koje je dinar ojačao, pokazala je, prema njegovim rečima, da je to bolji pristup od držanja sredstava samo u evrima.
"Uz to, na dinarske instrumente imamo prinos od preko 15 odsto godišnje. Dinar je oslabio od početka godine za 6,5 odsto, a prinos na instrumente u evrima je od pet do šest odsto. To je i dalje manje od 15 procenata koje ostvarujemo na ulaganja u dinarske instrumente", ističe Kovač.
Ipak, prema rečima Nataše Marjanović, direktora Delta Đenerali društva, fokus pri investiranju je na dugoročnim prognozama kretanja kursa, tako da dnevne oscilacije nisu od primarnog značaja.
"Jedan od dva penzijska fonda kojima upravljamo, Delta Đenerali indeks, ulaže isključivo u imovinu indeksiranu u evrima i namenjen je upravo članovima koji su prevashodno zabrinuti zbog oscilacija kursa evra i žele da sredstva koja su uplatili ne gube na vrednosti iskazanoj u evrima. Drugi fond ulaže i u dinarske hartije za koje se smatra da nose dobar prinos uz prihvatljiv rizik", ističe Marjanovićeva.
Sunčica Pribišević, portfolio menadžer Rajfajzen future, ističe da na domaćem tržištu kapitala postoji dovoljan broj instrumenata čija je vrednost izražena u evrima a u koje imovina dobrovoljih penzijskih fondova može bez ograničenja da se ulaže. To su, na primer, državne obveznice iskazane u evrima i zapisi Trezora.
"Takođe, do 35 odsto imovine fonda može da se uloži u depozite kod banaka, koji mogu da imaju valutnu klauzulu i do 10 odsto imovine fonda može biti uloženo u inostrane hartije od vrednosti. To znači da postoje mehanizmi zaštite vrednosti imovine od mogućeg slabljenja domaće valute", objašnjava ona.
izvor: b92
