U Srbiji je, od početka ekonomske krize do danas, otpušteno 257.922 radnika. Najveći broj radnih mesta ugašen je u Kragujevcu, Kraljevu, Kruševcu i Aleksincu.
U pojedinim sidikatima pak prognoziraju da će se na ovaj spisak dodati još 150.000 prezimena do kraja godine.
Od severne do južne tačke otkazi su se nemilice delili u gotovo svim granama, ali je najveći pad zaposlenih zabeležen u prerađivačkoj industriji (64.134), trgovini (14.763), građevinarstvu 14.243...
U Republičkom zavodu za statistiku potvrđuju da je i malo koji region zaobišla ova sudbina. Najveći broj radnih mesta ugašen je u Zlatiborskom okrugu, a iza njega su na crnoj listi odmah Jablanički, Pčinjski, Moravički i Mačvanski. U pojedinim krajevima, kriza je uzela strašan danak kao, na primer, u Svrljigu gde trenutno radi svega 56 odsto nekadašnjeg broja zaposlenih, a ništa bolje nije ni u Baču.
Najgore su prošli zaposleni u privatnom preduzetništu jer je sa 401.016 radnika, broj onih koji rade spao na samo 234.459.
U Republičkom zavodu za statistiku potvrđuju da je i malo koji region zaobišla ova sudbina. Najveći broj radnih mesta ugašen je u Zlatiborskom okrugu, a iza njega su na crnoj listi odmah Jablanički, Pčinjski, Moravički i Mačvanski.
U pojedinim krajevima, kriza je uzela strašan danak kao, na primer, u Svrljigu gde trenutno radi svega 56 odsto nekadašnjeg broja zaposlenih, a ništa bolje nije ni u Baču.
A u devet od 159 opština pad zaposlenosti je veći od 30 odsto.
Kosanović podseća da ni poslednji podaci iz ankete o radnoj snazi, objavljenoj u novembru 2011. godine nisu optimistični jer je, u odnosu na broj zaposlenih u aprilu 2008. godine, spisak kraći za 613.632 imena, odnosno za čak 21,62 odsto.
Osim radnika koji su posao izgubili otkazom, među njima su, doduše, i oni koji su u međuvremenu penzionisani, ili su preminuli, odselili se u drugu zemlju.
Da trendovi nisu ni najmanje ohrabrujući, potvrđuju i podaci Zavoda za statistiku po kojima je u 2001. godini Srbija imala 2.101.668 zaposlenih, pet godina kasnije spisak radnika je smanjen za 76.041, a 10 godina potom imamo 358.257 uposlenih manje nego početkom decenije.
U Savezu samostalnih sindikata Srbije kažu i da je stopa neformalne zaposlenosti u novembru 2011. godine manja za 2,1 procentni poen nego u aprilu iste godine, ali i za 1,8 procentnih poena u odnosu na oktobar 2010. godine.
“U sivoj ekonomiji je angažovano oko 700.000 ljudi i oni ostvaruju vrednost u visini od čak 30 odsto bruto društvenog proizvoda” , kaže Rajko Kosanović.
“Samo za poslednjih pet godina privatizacija je bez posla ostavila čak 375.000 radnika” , kaže i Zoran Ristić, iz UGS ”Nezavisnost” i stalni član Socio-ekonomskog saveta Srbije.
U tom je periodu 74 odsto zaposlenih iz društvenog sektora ostalo bez stalnih i redovnih primanja.
Prema njegovim rečima, radna mesta izgubilo je najviše onih koji su zarađivali u metalskom sektoru, prehrambenoj industriji i ugostiteljstvu.
Poslednji podaci Nacionalne službe za zapošljavanje pokazuju da se poslu na birou rada nada 735.053 građana, kao i da su liste nezaposlenih najduže u Čačku, Valjevu, Aranđelovcu...
Najveće učešće u nezaposlenosti ima region Šumadije i Zapadne Srbije (32,36 odsto), zatim Vojvodine (26,93 odsto), Južne i Istočne Srbije (26,64 odsto), Beogradski region (13,21 odsto) i region KiM (0,86 odsto).
izvor: b92
