Januarska prosečna neto plata u Srbiji od 36.639 dinara (oko 330 evra) ubedljivo je najniža, kako na Balkanu, tako i u odnosu na države nastale raspadom bivše Jugoslavije.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku ukazuju da je u istom mesecu prosečna plata u Albaniji bila 380 evra, Bugarskoj 390, a u Rumuniji 480 evra.
Istovremeno, zarade u Makedoniji bile su 380 evra, BiH 450, Crnoj Gori 530, Hrvatskoj 800 i Sloveniji 1.000 evra.
U pomenutom mesecu najviše prosečne zarade u Srbiji od 61.434 dinara (oko 557 evra) isplaćene su zaposlenim u beogradskoj opštini Stari grad, dok su najniže bile u Ljigu, gde je prosek zarada bio 14.806 dinara (oko 134 evra).
Prosečna zarada zaposlenih obračunata na nivou svih bivših jugoslovenskih republika bila je 550 evra, što znači da Srbija za tim prosekom zaostaje više od trećine.
Procene finasijskih eksperata ukazuju da bi plate zaposlenih u Srbiji trebalo da porastu za najmanje 50 odsto, da bi uopšte sustigle ukupni "komšijski" prosek zarada.
Niske plate u Srbiji u odnosu na region, eksperti objašnjavaju činjenicom velikog broja zaposlenih u javnom sektoru.
Značajan uticaj na niske plate, prema njihovom mišljenju, ima i veliki broj penzionera u Srbiji, visoka stopa korupcije, niska produktivnost, propale privatizacije, kao i krajnje loš rad visokih državnih službenika.
Zanimljivo je da je u SFRJ pre njenog raspada 1990. godine prosečna plata u Sloveniji bila 33 odsto viša od prosečne zarade na nivou tadašnje države, a u Hrvtaskoj za oko 12,5 odsto.
Prosečna zarada u Srbiji u to vreme zaostajala je za prosekom SFRJ za svega dva odsto, u BiH za 20,5 odsto Crnoj Gori 24,7, a u Makedoniji 25 odsto.
(Srna)
