Pomračenje Sunca 20.marta koje će blokirati oko 90 procenata sunčeve svetlosti i biti vidljivo širom Evrope biće najveći događaj ove vrste u poslednjih 16 godina
Mesec će 20. marta baciti senku na sunčevu svetlost koja dospeva do zemlje i u Srbiji će zakloniti oko 50 odsto sunčevog diska, piše ''Dejli mejl''. Puno pomračenje biće vidljivo na severu Skandinavije i Farskim ostrvima. Poslednje pomračenje koje je bio vidljiv ovako velikom broju stanovnika sveta dogodilo se 11. avgusta 1999.
Tada je mesečeva senka počela da prelazi preko sunčevog diska iznad Atlantskog okeana, a uskoro je pomračenje bilo vidljivo u Velikoj Britaniji, na severu Francuske, Belgiji, Luksemburgu, Nemačkoj, Austriji i balkanskim zemljama.
Bilo je to prvo potpuno pomračenje vidljivo u Evropi još od 22. jula 1990. U svetskom kontekstu, maksimalno trajanje totalnog pomračenja sledećeg meseca biće duže za dva minuta i 23 sekunde u odnosu na pomračenje iz 1999.
Novog potpunog pomračenja vidljivog u Evropi neće biti do 2026. Interesantno je da su astronomi za 20. mart, kada se inače obeležava prolećna ravnodnevica, najavili i takozvani “Supermesec”, odnosno trenutak kada je Zemljin satelit najbliži našoj planeti.
Ovo pomračenje sunca staviće sistem snabdevanja strujom u Evropi na probu kakva do sada nije viđena jer će na kratko vreme značajno smanjiti proizvodnju struje iz solarnih postrojenja, saopštila je Evropska mreža operatera za prenos struje ENTSOE.
"Pod vedrim jutarnjim nebom 20. marta 2015, kapacitet od nekih 35.000 megavata solarne energije, što je ekvivalent oko 80 konvencionalnih proizvodnih postrojenja srednje veličine, postepeno će nestati iz evropskog sistema za struju, pa će se postepeno ponovo vratiti", navodi se u saopštenju ENTSOE.
U centru pažnje su Nemačka i Italija koje imaju veliki broj proizvodnih pogona na solarnu energiju, navodi se u saopštenju.
Ovo nije prvo pomračenje sunca koje se vidi u Evropi, ali je od kada je prethodnog puta zabeležena ova pojava 1999. godine korišćenje struje iz fotonaponskih sistema osetno povećano, pa je sada uticaj ove prirodne pojave veći.
Prema podacima ENTSOE, 2002. godine solarna energija imala je udeo od 0,1 odsto u proizvodnji struje iz obnovljivih izvora energije, a danas 10,5 odsto, a u kontinentalnoj Evropi 3 odsto potreba za strujom zadovoljava se iz fotonaponskih sistema.
U skladu s proizvodnim kapacitetima, u ukupnom očekivanom gubitku u korišćenju kapaciteta najviše će učestvovati Nemačka sa 51 odsto, a zatim Italija sa 21 odsto.
(Novosti.rs/slobodnaevropa.org)
