Ljubitelji klikera znaju da se u šarenim staklenim kuglicama kriju dobra zabava, takmičarski duh i ljubav prema kolekcionarstvu. Ne uskraćujte klikeraški provod svojim klincima, već ih upoznajte sa čarima ove igre.
Klikeri su stari oko pet hiljada godina i tokom dugog životnog veka zabavljali su brojne generacije širom sveta.
Cilj igre je jednostavan - pogoditi svojim klikerom protivnički kliker. Naravno, uz određena pravila koja se menjaju u odnosu na dogovor igrača.
Poslednjih decenija, prilikom igre je važilo pravilo da se klikeri prvo ubace u rupu koja se u klikeraškom slengu naziva "rofa", a tek onda "napadaju" protivnički klikeri.
Ako ste ikada igrali klikere "u dulje", odnosno na otimanje klikera nakon pobede, verovatno se sećate da u ovoj igri nema varanja i nema povlačenja poteza. Pravilo predaje gubitničkog klikera, naučilo je mnoge da za igru nikako ne biraju omiljene klikere iz svoje kolekcije.
Iako su mnogi odrasli uz klikere, današnji klinci retko provode vreme zabavljajući se starim igrama, ali zahvaljujući grupi momaka iz Udruženja ljubitelja klikera "Troperac", klikeraške igre polako se vraćaju u parkove i školska dvorišta.
"Želimo da skinemo prašinu sa klikera kojima smo se igrali u detinjstvu i da ih vratimo u život. Predstavljamo prednosti ove igre današnjoj deci i tako im razvijamo ljubav prema klikerima, ali i sportski duh, što je veoma važno za njihovo odrastanje", kaže Stepa Savatić, predsednik Udruženja ljubitelja klikera "Troperac".
Vreme je za "menjažu"
"Dajem porculanca za dva troperca i jednog Jugoslovena", jedna je od uobičajenih rečenica prilikom "menjaže" klikera. Bez poznavanja vrsta klikera, nema dobre igre i uspešne razmene.
U vreme kada su klikeri bili veoma popularni, porcelanci su bili jedni od najbolje kotiranih "kamenčića".
Često su stizali iz inostranstva ili su kupovani na letovanjima kada su roditelji bili "lakši" za kupovinu. Porcelanci su se retko "ulagali" tokom igre i birali su ih samo vešti klikeraši.
Troperci su mogli da se nabave na svakom ćošku, svi su ih imali, ali bilo je važno koje boje su pera koja daju šaru klikeru. Bili su dostupni svima, pa je njihova vrednost bila nešto manja od vrednosti ostalih klikera.
"Opasne" džombe retko su "ulazile" u igru, jer nisu bile posebno zanimljive za takmičenje. Većina ih je skupljala zbog interesantnih šara i radi dopune kolekcije.
Čuveni "Jugosloven", kliker u bojama jugoslovenske zastave, bio je poseban deo kolekcija i nije se menjao za druge klikere, osim ako se ne napravi baaaš dobra računica.
Klikeri sa paukovom mrežom bili su veoma retki, vredeli su preko dvadeset staklenaca i nisu se ulagali prilikom igre.
Postoji još mnogo vrsta klikera, ali ovo su oni kojih se većina klikeraša može setiti i ako ih probudite u sred noći, gnjaveći o klikerima.
Nema tuša pre rofe
Prema rečima Stepe Savatića iz "Troperca", važno je vratiti klikere deci, ali i standardizovati pravila igre, da bi u budućnosti mogli i da se takmičimo u ovoj zabavnoj disciplini.
Želeći da "poguraju" klikeraška takmičenja, članovi ovog beogradskog udruženja rado promovišu pravila igre koja podrazumevaju da ne smete da "tuširate" kliker protivnika pre "rofe".
Objasnili smo vam šta je "rofa", ali ako vas buni kako se to "tušira" u klikerima i kako izgleda ova igra, bacite pogled na sledeća pravila.
Za ovu igru neophodna su minimum dva igrača. Ne postoji ograničenje maksimalnog broja igrača. Na početku igre, svaki igrač izvodi prvi udarac sa linije za započeti udarac.
Pravo na prvi udarac, nakon što su svi igrači izveli početno bacanje, ima onaj igrač čiji je kliker najbliže "rofi" ili onaj čiji je kliker nakon početnog bacanja ušao u "rofu".
Igrač bi trebalo da pogodi protivnički kliker svojim klikerom, ali samo nakon što ubaci svoj kliker u "rofu". Po ovom pravilu igra je i dobila ime.
Kao što smo pomenuli, nije dozvoljeno "tuširati", odnosno pogoditi, dodirnuti, skresnuti protivnički kliker ukoliko niste prethodno ubacili svoj kliker u "rofu".
Ukoliko se igra odvija po svim pravilima, pobednik je onaj igrač koji ubaci kliker u "rofu", a zatim "tušira" protivnika, odnosno pogodi svojim klikerom protivnički.
A ako vam neko kaže da ste otišli u "okiš", znajte da ste izašli van granica terena za igru. Kazna za izlazak u okiš je da ukoliko je igrač imao "rofu", gubi "rofu" i mora ispočetka da je gađa.
Osim navedenih pravila postoje i mnoga druga koja se u različitim krajevima razvijaju na osnovu ideja igrača.
Bez obzira na različitost utvrđenih pravila, najvažnija uloga klikeraških igara krije se u zabavi i druženju. Zato pravac na pronalaženje starih klikera ili u potragu za novim, a zatim u najbliži parkić na dugo i veselo igranje.
(MONDO)
