U vreme rusko-turskog rata 1877.godine Bečej je imao oko 15 000 stanovnika. Srbi i Mađari činili su većinu stanovništva, dok su u manjini bili Jevreju, Nemci te manji broj Turaka i drugih naroda. Kneževina Srbija i srpski narod u Vojvodini bili su naklonjeni Rusiji u tom ratu.
Svi su sa velikim nestrpljenjem čekali vesti sa foranta. Turska vojska pod komandom Gazi Osman paše, je 19.jula 1877.godine nanela poraz ruskoj vojsci kod Plevna(Bugarska). Vest o uspehu Turaka stigla je i do Bečeja. Jedan manji broj bečejaca naklonjen Turskoj priredio je proslavu -igranku- sa ciljem prikupljanje novčanih sredstava za ranjene turske vojnike.
Igranku su organizovali „Čivuti i Madžari“ 11.(24) septembra 1877. godine. Proslava je bila organizovana u velikoj gostionici. Kafana je bila ukrašena tursko-jevrejskim obeležjima. Organizatori igranke su angažovali i cigansku bandu da im svira. Na proslavu su pozvani svi oni građani koji su naklonjeni Turskoj. Normalno Srbi nisu bili pozvani. Saznavši za ovu proslavu velik broj bečejaca je isakazao svoje negodovanje. Govorili su im da će izazvati veliko nezadovoljstvo kod Srba, ali oni nisu želeli da prihvate savete svojih sugrađana. Kafana je bila puna, a igralo se i pevalo sve do zore rane. Ujutro su pijani gosti sa turskom zastavom u rukama krenuli prema pivari. Cigani su ih pratili uz Turski marš.
Dok su se kretali pijani ulicama jedan Nemac im je doviknuo“ Nemojte izazivati Srbe, pazite se, veoma su ljuti, može biti svašta“. „Hrabriji“ učesnici proslave su mu doviknuli „Neka dođu“. Ipak, Srbi nisu prihvatili poziv pijanih slavljenika.
Krećući se ulicom svratili su u kuću jednog od organizatora igranke. Tursku zastavu su ostavili ispred kuće. Dok su oni pevali i pili , jedan bečejski zanatalija je išao prema centru. Uvidevši tursku zastavo upitao se:“ Odkuda ona ovde?“. Vrlo brzo je dobio odgovor. Pogledao je kroz otvoren prozor kuće i video je gomilu pijanaca kako slave turusku pobedu. Jednim trzajem ruke pocepao je zastavu. Iz gomile pijanaca na ulicu su istrčali „hrabriji“ uzeli koplje na kojem je bila zastava i hitro ga uneli u dvorište kuće. Prisebniji su pomislili da je Srbin otišao da dovede svoje prijatelje spremne za osvetu. Mnogi su se uplašili i počeli su da beži svojim kućama a drugi su započeli tuču sa ciganskom bandom koja je tražila honorar za svoj rad.
Delovi turske zastave su se brzo našli na pijaci, bilo ih je na sve strane. Šegrti su trčali i vikali“ Gle, gle turske zastave“ Dok su Srbi ćutali i sa podsmehom posmatrali kako se šegrti zabavljaju.
{fshare}
autor: Dragiša Slavić
