U četvrtak, 24. januara održana je završna prezentacija projekta "Radno angažovanje Roma kao lica teže zaposlive kategorije na teritoriji opštine Bečej", koji je sproveden u okviru projekta "Inicijativa za inkluziju" u saradnji sa SKGO-om i GIZ-om koji je za ovu svrhu izdvojio 200 hiljada evra.
U okviru prezentacije, tim saradnika je prezentovao projekat, ciljeve i uspehe, zatim studiju proisteklu iz projekta koja će služiti kao osnov za izradu LAP-a za Rome/Romkinje, prikazan je i kratki film, a na samom kraju uručene su i zahvalnice svim radnicima, terencima, mentorima, ustanovama i organizacijama koje su posredno ili neposredno učestvovale na realizaciji projekta.
Projektom je bilo angažovano petnaestoro osoba romske nacionalnosti iz opštine Bečej i to na poslovima primarne i sekundarne selekcije otpada na gradskoj deponiji Botra, a petoro je bilo angažovano na poslovima terenskih radnika. Po okonanju projekta, učesnicima je istekao ugovoru o delu, na osnovu kojeg su bili angažovani, ali i pored toga, njih četvoro se zaposlilo za stalno u „Potisju“, dok ostali i dalje rade na deponiji i zarađuje na osnovu sakupljene količine sekundarnih sirovina.
Dragan Kovačev, član veća član Opštinskog veća zadužen za privredu i razvoj i inicijator samog projekta sa zahvalio svima na podršci i učešću na projektu koji se realizovao tokom 2018. godine.
- Vodeći nosilac projekta bila je lokalna samouprava, a partneri na su bili komunalno preduzeće “Potisje-Bečej”, Centar za socijalni rad i nevladina organizacija za romska pitanja “Đina”. Projekat je realizovan u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština (SKGO) i Nemačkom organizacijom za tehničku saradnju (GIZ) – podsetio je sve prisutne Kovačev.
Poseban značaj projekta ogleda se i u obrazovanju putem projekta “Druga šansa” kojim će 35 Roma i Romkinja steći osnovno i funkcionalno znanje, ali i u studiji koja je proistekla iz projekta i koja će u februaru biti dostupna na zvaničnom sajtu opštine Bečej, a koja će ujedno poslužiti kao osnov za izradu LAP-a za Rome/Romkinje.
U studiji se nalaze brojne ankete, a kako je rekla Ivona Božović, direktorka Centra za socijalni rad, anketari su obišli sve ulice u Bečeju i naseljenim mestima gde su bile mapirane Romske porodice.
-Zatekli smo mali broj registrovanih Roma, većina ih je "nevidljiva" za sistem. Uspeli smo da anketiramo ukupno 369 lica, od toga 164 Roma i 205 Romkinja što je posebno značajno jer moramo uzeti u obzir da su naročito žene tamo tretirane kao vlasništvo muževa, bez prava da pričaju – istakla je Božović i dodala da je evidentno da pripadnici romske populacije i dalje trpe diskriminaciju, da misle da će biti izgirani i da neće biti prihvaćeni.
-Velika većina uopšte ne zna svoja prava, niti za dostpunost usluga u lokalnoj zajednici. Nemaju svest ni interes o obrazovanju i razvoju i vrlo često ne žele ni da se deklarišu kao Romi jer ih je sramota.
Daniela Doroslovački, menadžerka projekta je naglasila da se projekat prvenstveno oslanja na Strategiju održivog 
razvoja opštine Bečej, sa posebnim akcentom na inkluziju Roma u sistem zapošljavanja, obrazovanja i njihovo uključivanje u društvene sfere, kao odabranu grupu teže zaposlivih lica na teritoriji opštne Bečej.
-Projektom se, pored otvaranja radnih mesta za 20 lica romske nacionalnosti podsticala i njihova inkluzija u društvene sfere i obrazovni sistem, a njihovim angažovanjem na poslovima primarne i sekundarne separacije omogućilo se i dostizanje nacionalnih ciljeva u oblasti upravljanja otpadom. Jedan od ciljeva projekta bio je i znatno smanjenje diskriminacije Roma prilikom zapošljavanja.
Feješ: Na deponiji je život
Zoltan Feješ, direktor “Potisja-Bečej” je podsetio da je ovo preduzeće, kao partner na projektu, u prethodnom periodu pokrenulo inicijativu vezanu za zaštitu životne sredine radi dostizanja nacionalnih ciljeva, uvođenjem primarne i sekundarne separacije otpada na teritoriji opštine Bečej.
-Umesto u turistički obilazak, ja ljude, kada dođu u Bečej, vodim na deponiju, jer tamo je život. Tamo se radi i gradi i sve više ulaže. Osvrtom na činjenicu da se selekcijom otpada uglavnom bave lica romske nacionalnosti, razmotrena je kao najbolja opcija dostizanja ciljeva dalja saradnja sa njima na poslovima primarne i sekundarne separacije, njihovim stalnim angažovanjem na projektu – zaključio je Feješ i istakao će se petogodišnji plan zahvaljujući ovom projektu, realizovati brže, odnosno u trogodišnjem periodu.
Prilično emotivne su bile Dobrila Đin iz humanitarnog udruženja “Đina”, kao i Slobodanka Rajkov – korisnica i terenska radnica, koje su istakle da je bilo prelepih, ali i teških trenutaka na terenu.
-Bile smo i opkoljene i grđene. Ponekad je baš bilo neprijatno, ali smo istrajali – rekla je Dobrila Đin, na šta se nadovezala i Slobodanka Rajkov, istakavši da je glavni problem na terenu bio nedostatak poverenja romskih porodica prema anketarima.
-Mislili su da ćemo ih prevariti. Ništa nam nisu verovali u početku. A, strašno je kada vidite kako žene nemaju nikakva prava. Tek kada se malo osame, počinju da nam se otvaraju.
U okviru završne prezentacije projekta, prisutnima su se obratili i predstavnici GIZ-a i SKGO-a, Vesna Vidojević, odnosno Aleksandar Popović koji su istali da je projektom "Inicijativa za inkluziju" unapređen pristup tržištu onim kategorijama stanovništva u Srbiji koje se teže zapošljavaju, te da se u gradovima i opštinama u Srbiji, a kroz ovaj projekat zaposlilo 236 osoba iz osetljivih društvenih grupa.
Na kraju prezentacije projekta, podeljene su i zahvalnice svim radnicima, terencima, mentorima, ustanovama i organizacijama koje su posredno ili neposredno učestvovale na realizaciji projekta.
„Inicijativa za inkluziju“ je projekat nemačko-srpske razvojne saradnje koji realizuje GIZ u saradnji sa SKGO i sprovodi se u sedam opština: Požarevac, Arilje, Sokobanja, Kučevo, Novi Pazar, Bečej i Mladenovac. Kao partneri na projektima učesvuju i opštine Knjaževac, Bajina Bašta, Lučani, Nova Varoš, Požega, Čajetina i Golubac.
