Vest koja je prošle nedelje odjeknula celim Banatom, ali i Srbijom, o masovnom uginuću oko pedeset miliona pčela u Kikindi, ne prestaje da gubi na važnosti. Početne procene udruženja pčelara Kikinde kretale su se oko 120 hiljada evra štete, više od hiljadu košnica je stradalo, nekoliko stotina je ostalo potpuno bez pčela, a šteta po životnu sredinu i posledice koje će ovo proizvesti po poljoprivredu ostaju nesagledive. Pčele spadaju među najznačajnije oprašivače u prirodi, a prisustvo pčela u blizini poljoprivrednog zemljišta može povećati prinose na njemu i do 25%. Slična nedaća zadesila je kikindske pčelare 2015. godine kada je stradalo preko tri i po hiljade košnica, šteta je, kako se tada moglo pročitati, iznosila oko 700.000 evra, a uzrok joj je bio tretiranje semena suncokreta neadekvatnim preparatima.
Pomor pčela u Kikindi biće i centralna tema 8. juna na sastanku skupštine Asocijacije pčelara Banata koja je predviđena za 10 časova 
u prostorijama kikindskog udruženja, Generala Drapšina 48. Ovo nam je potvrdio Ivica Stojšin iz Društva pčelara Novi Bečej i ujedno predsednik Asocijacije pčelara Banata. Kako kaže, na skupštini će se razmatrati dalji pravci delovanja prema lokalnim samoupravama, pokrajinskoj administraciji, ali i drugima, a u svetlu novonastale situacije.
On je istakao i da će Novobečejci pomoći Kikinđane u ovoj izuzetno teškoj situaciji: “Pokrenuta je akcija da svi pčelari pomognu kikindskim pčelarima kojima su uništene pčele. Mi smo u našem udruženju, isto, pokrenuli akciju i u nedelju su bili ljudi iz Kikinde i preuzeli su nekoliko društava od jednog pčelara koji se javio da hoće da donira. Akcija traje do 15. juna ko hoće da donira i pomogne. Može se donirati i na račun kikindskog udruženja pčelara, a može i u pčelama”. Prema njegovim rečima, uzrok trovanja je, verovatno, tretiranje pšenice neadekvatnim preparatima, ali se čekaju zvanični rezultati laboratorijskih analiza. On je naglasio da će podrška države biti od presudnog značaja u saniranju posledica: “Država mora da stane iza nas jer pčelarstvo je grana poljoprivrede koja je jako bitna i ljudi to moraju da shvate da bi održali sve to. Svaka četvrta biljka koja postoji direktno je vezana za pčelarstvo, pčele i oprašivanje i ne bi je bilo da nema pčela. Svaki četvrti zalogaj koji jedemo je vezan za pčele”.
Stojšin je dodao i da su loše vremenske prilike ovog proleća uticale na to da su pčele malo radile, te da su najveći deo onoga što su unele u košnice i pojele usled hladnih dana, a da je slab prinos uljane repice koja je trebalo da bude prva ispaša pčela dodatno otežao situaciju i umanjio prinos meda, a da je situacija loša i u pogledu bagrema. Ipak, pčelari se nadaju livadskom medu: “Nadamo se, zbog ovih kiša, da će biti, barem, korova dovoljno i livade, pa će biti livadskog meda, a očekujemo i suncokret koji bi trebalo za nekih mesec dana da krene intenzivno ako ne bude ponovo tretiranja, prskanja, trovanja i, naravno, ako nema u velikoj meri posejanog GMO semena jer na njega pčele ne idu i njemu nije potreban oprašivač, ali je GMO seme jako loše po zemlju jer posle njega nijedna druga kultura ne može da se poseje sem GMO”. Osim svega ovoga, on je kao veliki problem istakao i to što poljoprivrednici ne dolaze na edukacije, a poseban problem je i to što osiguravajuće kuće neće da osiguravaju pčele od krađe i trovanja što je pčelarima i najčešći problem.
Značaj pčela je nesporan. Prema nekim podacima, od stotinu biljaka koje se koriste u ljudskoj ishrani, sedamdeset oprašuju, upravo, pčele. Upravo zato su vesti o masovnim pomorima pčela izuzetno važne iako, po pravilu, ne privlače pažnju javnosti u meri u kojoj bi trebalo. Svet bez pčela bio bi prilično jalovo mesto za život i opstanak čoveka kao vrste bi mogao biti doveden u pitanje.
