Ilustracija: Webinfo/AI
U opštini Novi Bečej, u kojoj lokalnu svakodnevicu kontinuirano prate dva medija, ovogodišnji konkurs za javno informisanje ponovo je pokazao istu podelu: javni novac ide medijskom krugu koji godinama uživa institucionalnu podršku, dok Webinfo, nakon perioda kritičkog izveštavanja, pitanja, zahteva za informacije i praćenja protesta, ostaje bez sredstava.
Povezane vesti: Webinfo nije dobio ni dinar na konkursu u Bečeju: Evo šta to znači za naše čitaoce
Foto: Rešenje o raspodeli sredstava za javno informisanje / projekti koji su podržani
Opština Novi Bečej raspodelila je 6,7 miliona dinara na konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja u 2026. godini.
Najveći pojedinačni iznos, ujedno i maksimalan iznos po projektu, dobio je VTV doo Subotica. Za projekat „To je novobečejski“ ovoj firmi dodeljeno je 4.000.000 dinara.
Još 1.000.000 dinara dodeljeno je privrednom društvu Magazin Dani doo za projekat „Novobečejski tok“.
Dnevnik Vojvodina Press doo, preduzeće za izdavanje i štampanje novina iz Novog Sada, dobio je 1.000.000 dinara za projekat „Novi Bečej – život uz Tisu i tradiciju“.
Radioteleviziji Pančevo dodeljeno je 700.000 dinara za projekat „Hronika Novog Bečeja“.
Webinfo, za projekat „Novi Bečej kroz vekove: priče o nasleđu i identitetu“ nije dobio sredstva.
Na papiru, to je odluka komisije o projektima. U stvarnosti lokalne zajednice, ta odluka ne može se posmatrati izolovano od svega što joj je prethodilo: od praćenja protesta nakon tragedije u Novom Sadu, preko prekida institucionalne komunikacije, ćutanja organa na zahteve za informacije od javnog značaja, selektivnog odnosa prema medijima, javnog targetiranja i višegodišnjeg obrasca u kojem javni novac završava kod istog medijsko-poslovnog kruga.
Webinfo ne tvrdi da je konkurs sproveden nezakonito. Ne tvrdimo ni da je bilo ko prekršio propise. To mogu da utvrđuju samo nadležne institucije.
Ali tvrdimo nešto drugo: Iz ugla portala Webinfo, ovakav ishod, u ovakvom kontekstu, ima sve odlike ekonomskog kažnjavanja medija koji se usudio da ne bude „njihov“.
Dva medija, dve sudbine
U Novom Bečeju danas lokalno informisanje u kontinuitetu obavljaju samo dva medija: TV Novi Bečej, koja posluje u okviru firme VTV doo Subotica, i portal Webinfo, koji od 2011. godine prati događaje u opštinama Novi Bečej i Bečej.
Razlika između ta dva medija nije samo u formatu.
Jedan medij godinama ima stabilan pristup opštinskim događajima, institucionalnu vidljivost, kontinuitet budžetskog finansiranja i organizovan sistem rada.
Drugi medij, Webinfo, nakon kritičkog izveštavanja i praćenja tema koje nisu deo poželjne lokalne slike, suočava se sa izostankom poziva, ignorisanjem, ćutanjem organa na zahteve za informacije, javnim pritiscima i konkursnim nulama.
Ovaj tekst nije usmeren protiv radnika, snimatelja, novinara ili tehničkog osoblja bilo kog medija. Ljudi koji rade svoj posao nisu problem.
Problem je sistem u kojem jedan medijski krug godinama dobija javni novac, dok se drugi medij, zbog pitanja koja postavlja i tema koje prati, gura na ivicu opstanka.
Kada je počelo okretanje glave
Foto: Rešenje o raspodeli sredstava za javno informisanje / projekti koji nisu podržani
Promena odnosa prema Webinfo-u postala je vidljiva nakon što smo počeli da pratimo građanske proteste i okupljanja organizovana nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 2024. godine.
Do tada smo, uz sve razlike, povremene tenzije i već prepoznatljiv obrazac u kojem smo na konkursima dobijali najmanje iznose — ono što smo i sami godinama nazivali „mrvicama“ — ipak funkcionisali kao lokalni medij koji institucije ne mogu potpuno da ignorišu.
Te „mrvice“ nikada nisu bile dovoljne da obezbede stabilan rad redakcije, niti su nas svrstavale među medije koji uživaju ozbiljnu budžetsku podršku. Ali su makar formalno pokazivale da Webinfo postoji u lokalnom medijskom prostoru i da ga nije moguće potpuno izbrisati iz sistema javnog informisanja.
Webinfo, međutim, svih ovih godina nije živeo od tih sredstava. Opstajao je zahvaljujući volonterskom angažovanju, ličnom odricanju i brojnim drugim profesionalnim poslovima koje smo obavljali kako bismo održali portal. Postojimo formalno od 2011. godine i nismo nastali zbog budžetskih para, već zbog uverenja da građani imaju pravo na informacije i onda kada one nisu prijatne onima koji odlučuju o javnom novcu.
Od trenutka kada su protesti, podrška studentima, građansko nezadovoljstvo i pitanja odgovornosti postali deo našeg izveštavanja, odnos se promenio.
Pozivi su počeli da izostaju. Odgovori su se proređivali. Na javnim događajima postalo je primetno okretanje glave. Zahtevi za informacije od javnog značaja ostajali su bez odgovora u zakonskom roku. Umesto informacija, dobijali smo zid ćutanja.
A zatim je nestalo i ono malo konkursnog novca koji smo ranije dobijali. Dakle, nije reč o tome da Webinfo nikada nije bio među privilegovanim medijima — nije. Reč je o tome da je posle godina simbolične podrške usledila potpuna finansijska nula.
U maloj sredini, pritisak ne mora uvek da izgleda kao otvorena zabrana. Ponekad izgleda kao tišina. Kao izostanak mejla. Kao pogled u stranu. Kao poruka da više niste poželjni. Kao konkurs na kojem više nema ni mrvica za medij koji postavlja pitanja, dok drugi dobijaju milione.
„Vi niste naši“ kao lokalna politika
Webinfo je i ranije dobijao poruku da „nije njihov“. To nije fraza koju smo naknadno izmislili da bismo objasnili rezultate konkursa. To je realna poruka lokalnog političkog ambijenta: medij može da postoji, ali samo ako zna gde su „granice“.
Mi te granice nismo prihvatili.
Nismo ih prihvatili kada smo pratili proteste, podršku studentima i građansko nezadovoljstvo u Novom Bečeju, gde je Webinfo jedini lokalni medij koji o tim temama kontinuirano izveštava. Nismo ih prihvatili ni kada smo otvarali teme od javnog interesa — ekologiju, lokalne probleme, javne nabavke, trošenje budžetskog novca, ćutanje institucija na zahteve za informacije od javnog značaja i medijsko finansiranje. Nismo ih prihvatili kada su nas targetirali kao „urotnike“.
Nismo ih prihvatili ni kada je postalo jasno da će cena biti finansijska.
Zato ovogodišnja odluka za nas nije iznenađenje. Ona je samo novi dokument u starom dosijeu.
Ako se u lokalnom medijskom sistemu novac iz godine u godinu koncentriše kod medija koji imaju stabilan odnos sa lokalnim institucijama, dok kritički mediji ostaju na margini ili bez sredstava, onda je ovogodišnja nula i potvrda da Webinfo nije pristao da bude deo tog kruga.
To, naravno, nije romantična pozicija. Ta „čast“ ima cenu. Ona se plaća opstankom redakcije, iscrpljivanjem, nesigurnošću i svakodnevnim pitanjem koliko još može da se izdrži bez podrške koja se drugima podrazumeva.
Ali izostanak iz kruga medija koji redovno dobijaju najveći deo javnog novca nas ne ponižava. Ponižavajuće bi bilo da smo zbog novca prestali da pitamo, da smo prećutali ono što građani treba da znaju, ili da smo prihvatili da budemo nečiji medijski ukras.
Ova odluka nas finansijski pogađa. Profesionalno nas ne diskredituje.
Naprotiv.
Pet miliona za isti medijski krug
Prema rešenju o raspodeli sredstava, VTV doo Subotica dobio je 4.000.000 dinara za projekat „To je novobečejski“. Magazin Dani doo dobio je još 1.000.000 dinara za projekat „Novobečejski tok“.
Ukupno: 5.000.000 od 6.700.000 dinara. Gotovo tri četvrtine celog konkursa.
VTV doo Subotica je firma u okviru koje posluje TV Novi Bečej. Magazin Dani doo je izdavač lista „Novobečejski dani“. Prema javno dostupnim podacima i ranijim analizama, oba subjekta povezana su sa Vladanom Stefanovićem, vlasnikom i zastupnikom više medija u Vojvodini.
Na papiru, reč je o dva podnosioca projekta. U stvarnosti medijskog tržišta, reč je o istom poslovno-medijskom krugu.
Upravo zato pitanje nije samo kome je novac dodeljen, već da li se javnim novcem u Novom Bečeju finansira medijski pluralizam ili dominacija jednog kruga kroz više naziva, formata i kanala.
Obrazac koji traje godinama
Ovakva raspodela nije počela 2026. godine.
Analiza raspodele konkursnog novca za medije u Novom Bečeju od 2015. do 2025. godine pokazuje da su TV Novi Bečej i Magazin „Novobečejski dani“ zajedno dobili 30,7 miliona dinara. TV Novi Bečej je za deset godina dobio 22,9 miliona, a Magazin „Novobečejski dani“ 7,7 miliona dinara za sedam godina.
Webinfo je u istom periodu, za deset godina, dobio ukupno 4,7 miliona dinara.
Ako se tim iznosima doda ovogodišnja raspodela, VTV i Magazin Dani dolaze do 35,7 miliona dinara konkursnog novca u Novom Bečeju, dok Webinfo ostaje na ranijem iznosu.
To je razlika koja se ne može objasniti samo jednom komisijom, jednim projektom ili jednom godinom.
To je obrazac.
Od konkursa do ugovora, pa nazad na konkurs
Prethodne dve godine dodatno su važne za razumevanje ovogodišnje odluke.
Godine 2024. i 2025. konkursi za javno informisanje u Novom Bečeju bili su višestruko manji. Umesto višemilionskih iznosa, na konkursima se delilo po 600.000 dinara.
Godine 2024. VTV doo dobio je 350.000 dinara, a INFO-NB 250.000 dinara.
Godine 2025. VTV doo Subotica dobio je 400.000 dinara za projekat „Tu, oko nas“, dok je 200.000 dinara ostalo neraspoređeno. Webinfo tada nije dobio sredstva.
Ali smanjenje konkursnog novca nije značilo i smanjenje javnog novca za medijske usluge. Tokom 2024. godine, značajni iznosi išli su drugim kanalima, kroz ugovore i nabavke medijskih usluga.
Webinfo je ranije pisao o ugovoru Opštine Novi Bečej sa firmom Magazin Dani doo, vrednom 4.000.000 dinara bez PDV-a, za period od četiri meseca. Taj novac nije bio deo konkursa za javno informisanje, već je dodeljen kroz drugi model finansiranja medijskih usluga.
Zato ovogodišnji konkurs ne dolazi posle perioda medijske štednje. Dolazi posle perioda u kojem se novac za medije kretao različitim kanalima.
A kada se konkurs ponovo vratio na milionski nivo, najveći deo novca ponovo je otišao istom krugu.
Šta se uopšte finansira?
Konkursna dokumentacija opštine Novi Bečej predviđa da se novac dodeljuje za projekte proizvodnje medijskih sadržaja od javnog interesa.
To nije isto što i redovno izveštavanje. Nije isto što i dnevne vesti. Nije isto što i protokolarno praćenje rada lokalne samouprave. Nije isto što i promocija događaja, ustanova i funkcionera.
U dokumentaciji se navodi da projekat treba da bude zaokružena programska celina, vremenski i žanrovski određena, koja doprinosi ostvarivanju javnog interesa.
Upravo zato građani imaju pravo da znaju šta se tačno finansira sa 4.000.000 dinara za projekat „To je novobečejski“ i sa još 1.000.000 dinara za projekat „Novobečejski tok“.
Koliko sadržaja će biti proizvedeno? Kojih? Na kojim platformama? Za koje ciljne grupe? Kako će biti označeni? Kako će se razlikovati od redovnih vesti? Kako će se meriti da li su došli do građana? Ko će proveriti da li je ono što je obećano zaista i urađeno?
To nisu pitanja za Webinfo.
To su pitanja za svakog građanina koji puni budžet opštine Novi Bečej.
Građani plaćaju sliku o sebi
Javni novac za informisanje nije novac predsednika opštine. Nije novac komisije. Nije novac medija koji ga dobijaju.
To je novac građana.
Građani plaćaju da budu informisani o svojoj opštini, o odlukama vlasti, o trošenju budžeta, o problemima u selima, o radu javnih ustanova, o komunalnim pitanjima, o školama, zdravstvu, kulturi, sportu, ekologiji, bezbednosti, socijalnim problemima i svemu onome što čini svakodnevni život zajednice.
Građani ne plaćaju da bi neko imao lepšu sliku o sebi.
Ne plaćaju da bi se kritički glasovi iscrpljivali. Ne plaćaju da bi se javni prostor sužavao. Ne plaćaju da bi jedan medijski krug godinama dobijao najveći deo novca, dok se drugi medij kažnjava zato što postavlja pitanja.
A upravo to je pitanje koje ovogodišnja raspodela otvara: da li građani Novog Bečeja za svoj novac dobijaju informisanje ili kontrolisanu sliku lokalne stvarnosti?
Bodovi postoje, ali obrazloženja ostaju nejasna
Komisiju su činili Miodrag Miljković, Petar Kočić i Đorđe Kovačević. Rešenje o raspodeli sredstava potpisao je predsednik opštine Novi Bečej Saša Maksimović.
VTV je za projekat „To je novobečejski“ dobio 96,67 bodova i pun traženi iznos od četiri miliona dinara. Magazin Dani je za „Novobečejski tok“ dobio 92,33 boda i milion dinara.
Webinfo je dobio 58,33 boda i ostao bez sredstava.
Međutim, problem nije samo u broju bodova. Problem je i u tome što iz samog rešenja građani teško mogu da razumeju zašto je jedan projekat ocenjen gotovo maksimalno, a drugi ostao ispod crte.
U obrazloženjima se, kod više projekata koji nisu podržani, ponavlja gotovo ista formulacija: navodi se da su članovi komisije bodovali projekte prema kriterijumima kao što su relevantnost, izvodljivost, praćenje i realizacija projekta, kapaciteti predlagača, dostupnost sadržaja ciljnoj grupi, opravdanost troškova i poštovanje profesionalnih i etičkih standarda, a zatim se konstatuje broj bodova i zaključuje da projekat nije dostigao prag od 70 bodova.
Takvo obrazloženje možda formalno postoji, ali suštinski ne govori mnogo.
Ne vidi se šta je konkretno kod projekta Webinfo-a ocenjeno kao nedovoljno relevantno. Ne vidi se da li su problem bili ciljevi, tema, budžet, plan realizacije, kapaciteti, ciljna grupa ili nešto drugo. Ne vidi se ni zbog čega su projekti koji su dobili najviše novca ocenjeni toliko visoko.
Bodovanje je rezultat. Ali broj bodova nije objašnjenje.
Građani iz rešenja mogu da vide ko je dobio novac, koliko je dobio i ko je ostao ispod crte. Ono što ne mogu jasno da vide jeste zašto je javni interes prepoznat baš kod jednih projekata, a nije kod drugih.
Komisija formalno ocenjuje projekte, ne biografije medija, ne godine rada, ne broj terenskih izlazaka, ne broj poslatih zahteva za informacije, ne pritiske, ne targetiranja i ne institucionalnu izolaciju.
Ali javnost ima pravo da posmatra širu sliku.
A šira slika kaže sledeće: medij koji godinama prati sednice, proteste, javne rasprave, komunalne probleme, budžetske teme i pitanja odgovornosti ostaje bez sredstava; medijski krug koji godinama dobija najviše javnog novca ponovo dobija najveći deo konkursa.
To možda jeste rezultat bodovanja.
Ali bodovanje bez jasnog, individualnog obrazloženja ne zatvara pitanje javnog interesa.
Naprotiv, tek ga otvara.
Pritisak se u lokalnim sredinama retko piše na papiru
U lokalnim sredinama kazna se retko piše otvoreno.
Ona dolazi najpre kao selektivno pozivanje, pa kao formalno vraćanje na spisak tek kada postanete dovoljno uporni da vas više ne mogu potpuno ignorisati. Dolazi kao ćutanje na zahteve za informacije od javnog značaja, kao čekanje, žalbe i administrativno iscrpljivanje. Dolazi kao komunikacija koja postoji samo koliko mora, kao jedva izgovoreno „dobar dan“, kao pogled u stranu na javnom događaju u mestu u kojem se sve vidi. Dolazi kao targetiranje, kao „vi niste naši“, kao „urotnici“, kao pritisak koji se ne zaustavlja na redakciji, već se preliva i na porodicu. I na kraju, dolazi kao konkurs na kojem za medij koji postavlja pitanja više nema ni mrvica.
Zato je važno da se stvari nazovu pravim imenom. Za Webinfo, ovogodišnja nula na konkursu nije samo administrativni ishod. To je nastavak ekonomskog pritiska na medij koji je odbio da pristane na ulogu dekoracije u lokalnoj javnosti.
Kada javni novac pravi podobne i nepodobne medije
Sama činjenica da neki medij dobije novac iz budžeta nije sporna. Projektno sufinansiranje za to i postoji.
Nije sporno ni da lokalna televizija ima zaposlene, opremu, troškove i potrebu za finansiranjem. Naprotiv, lokalno novinarstvo svuda teško opstaje i ozbiljan medij ne može da živi od vazduha.
Ali problem nastaje kada javni novac ne služi pluralizmu, već pravi neravnopravnost.
Problem nastaje kada jedan medij ima institucionalnu prednost, stabilan tok javnog novca i redovan pristup informacijama, dok drugi mora da se bori za svaki dokument, svaki poziv, svaki odgovor i svaki dinar.
Problem nastaje kada građani formalno imaju više medija, a suštinski sve manje različitih glasova.
Problem nastaje kada se kritičko izveštavanje ne osporava argumentima, nego iscrpljivanjem.
Da li je neko pitao građane?
Na kraju, najvažnije pitanje nije šta o ovom konkursu misli Webinfo.
Najvažnije pitanje je: da li je neko pitao građane Novog Bečeja kakvo informisanje žele da plaćaju?
Da li žele medije koji će prenositi samo ono što vlast želi da se vidi?
Da li žele medije koji će pitati gde je novac, zašto dokumenti kasne, zašto se na zahteve ne odgovara, zašto su neki mediji pozvani a drugi nisu, zašto se milioni dodeljuju istom krugu?
Da li žele samo jednu sliku opštine — ili pravo da vide i ono što u tu sliku ne staje?
Jer javni interes ne postoji zato da bi mediji preživeli, niti zato da bi vlast dobila povoljan publicitet.
Javni interes postoji zbog građana.
A građani Novog Bečeja imaju pravo da znaju ne samo kome je novac dodeljen, već i da li se njihovim novcem finansira informisanje — ili tišina.
Autor: Tijana Janković
