Gotovo dve trećine građana Srbije informiše se preko društvenih mreža, dok informativne portale posećuje 57 odsto ispitanika, pokazuje Digital News Report 2026 Rojtersovog instituta za studije novinarstva. Televizija je i dalje važan izvor informisanja, ali je koristi 51 odsto ispitanika, dok su radio sa 19 odsto i štampa sa 16 odsto znatno iza digitalnih kanala.
Ovi podaci ukazuju na duboku promenu u načinu na koji publika dolazi do vesti, ali i na paradoks savremenog informisanja: građani se sve više okreću društvenim mrežama, iako su istovremeno zabrinuti zbog dezinformacija i ne veruju uvek sadržaju koji tamo pronalaze.
Za lokalne medije to je posebno važno, jer publika sve ređe dolazi do vesti samo preko naslovnih strana portala ili tradicionalnih kanala. Lokalna informacija danas do građana najčešće stiže preko Fejsbuka, Instagrama, Jutjuba, Vajber grupa i drugih digitalnih prostora u kojima se vesti mešaju sa komentarima, ličnim objavama, političkim porukama i neproverenim tvrdnjama.
Autorka poglavlja o Srbiji, profesorka Snježana Milivojević, ukazuje da se publika u zemljama u kojima postoji nizak nivo poverenja u tradicionalne medije sve više okreće internetu i društvenim mrežama. Međutim, to ne znači da mrežama više veruje, već da ih vidi kao prostor u kojem je moguće pronaći informacije koje ne dobija kroz dominantne medijske kanale.
Prema podacima iz izveštaja, među medijima u Srbiji najveće poverenje ima N1, kojem veruje 52 odsto ispitanika, zatim Nova S sa 47 odsto i nedeljnik Vreme sa 43 odsto. Ovi rezultati pokazuju da poverenje publike nije nužno povezano samo sa dosegom ili gledanošću, već i sa percepcijom profesionalnosti, nezavisnosti i pouzdanosti.
Za lokalne redakcije, naročito u manjim sredinama, ovakav trend otvara i problem i šansu. Problem je u tome što lokalni mediji moraju da se takmiče za pažnju publike u prostoru u kojem algoritmi često favorizuju emociju, konflikt i brzinu, a ne proverenu informaciju. Šansa je u tome što lokalni mediji i dalje imaju ono što velike platforme nemaju: blizinu događaja, poznavanje zajednice i mogućnost da provere ono što se neposredno tiče građana.
U praksi to znači da lokalna vest više ne može da bude samo objavljena na portalu i ostavljena da je publika sama pronađe. Ona mora biti prilagođena različitim kanalima: jasno napisana za portal, kratko predstavljena za društvene mreže, vizuelno pripremljena za mobilni telefon i dovoljno proverena da izdrži pritisak komentara, deljenja i brzih reakcija.
Važan deo izveštaja odnosi se i na metodologiju. Istraživanje je za Rojtersov institut sproveo YouGov putem onlajn upitnika od sredine januara do kraja februara 2026. godine. Uzorci su formirani po kvotama za starost, pol, region i obrazovanje, a podaci su ponderisani prema relevantnim demografskim pokazateljima.
Autori, međutim, upozoravaju da se rezultati pre svega odnose na onlajn populaciju. Onlajn istraživanja slabije obuhvataju starije i manje imućne građane, zbog čega mogu preceniti upotrebu interneta, a potceniti značaj tradicionalnih izvora informisanja. Takođe, razlike od dva procentna poena ili manje ne treba tumačiti kao statistički značajne.
Upravo zbog toga podatke ne treba čitati kao jednostavnu poruku da su „društvene mreže pobedile“, već kao znak da se informisanje promenilo. Publika je istovremeno mobilnija, zahtevnija, nestrpljivija i nepoverljivija. Ona traži brzinu, ali i proveru; želi direktan pristup događajima, ali ne želi da bude obmanuta.
Za lokalne medije to znači da poverenje postaje najvažniji resurs. U sredinama u kojima se ljudi međusobno poznaju, greške se brže pamte, ali se i doslednost lakše prepoznaje. Zato će lokalni mediji, ako žele da ostanu relevantni, morati da rade upravo ono što algoritmi ne rade: da proveravaju, objašnjavaju, daju kontekst i jasno razdvajaju informaciju od komentara.
