Foto: CMPF / European University Institute, Monitoring Media Pluralism 2026
Srbija je među zemljama sa najslabijim rezultatima u oblasti zaštite novinara, pokazao je izveštaj Monitoring medijskog pluralizma 2026 (Media Pluralism Monitor 2026 - MPM2026), koji je 29. juna objavio Centar za medijski pluralizam i medijske slobode (CMPF). Prema izveštaju, uslovi rada novinara, uključujući plate i sistem socijalnog osiguranja, pogoršavaju se na nivou cele Evropske unije i zemalja kandidatkinja. Od 31 analizirane zemlje, pristojan nivo zaštite novinara ima samo šest: Luksemburg, Danska, Estonija, Švedska, Finska i Irska, dok je Srbija u ukupnoj oceni medijskog pluralizma svrstana u zonu visokog rizika, sa ocenom od 74 odsto.
Srbija je u izveštaju MPM 2026 ocenjena kao zemlja sa visokim rizikom po medijski pluralizam i medijske slobode, sa ukupnom ocenom od 74 odsto rizika. Izveštaj ukazuje na oštro pogoršanje medijskog okruženja tokom 2025. godine, uz rast fizičkih napada na novinare, pojačanu institucionalnu represiju i nezakonit digitalni nadzor. Kao posebno važni problemi izdvojeni su izmene medijskih zakona bez javne rasprave, izostanak funkcionalnog REM-a i sve jači politički pritisci na medije.
Društvene mreže su tokom političke krize 2025. imale važnu ulogu kao prostor za širenje necenzurisanih informacija, dok su tradicionalni mediji bili izloženi pojačanoj političkoj kontroli. Izveštaj navodi i da su pokušaji vlasti da oslabi ili eliminiše preostale kritičke medije u okviru United Media grupe postali vidljivi nakon objavljivanja procurelog snimka telefonskog razgovora, zbog čega su međunarodni posmatrači upozorili da takva eskalacija dovodi u pitanje obaveze Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
Prema pregledu rezultata, najlošije je ocenjena oblast političke nezavisnosti, sa 81 odsto rizika, dok su tržišni pluralizam i društvena inkluzivnost ocenjeni sa po 74 odsto rizika, a fundamentalna zaštita sa 69 odsto rizika. To znači da su sve četiri ključne oblasti obuhvaćene monitorom u zoni visokog rizika, pri čemu je politički uticaj na medije procenjen kao najveća pretnja.
Fundamentalna zaštita prvi put u zoni visokog rizika
U delu koji se odnosi na fundamentalnu zaštitu, izveštaj navodi da je ta oblast po prvi put od kada se MPM primenjuje u Srbiji ušla u kategoriju visokog rizika, sa ukupnom ocenom od 69 odsto. Unutar te oblasti, zaštita slobode izražavanja ocenjena je sa 51 odsto, zaštita integriteta informacija sa 77 odsto, zaštita prava na informisanje sa 56 odsto, novinarska profesija, standardi i zaštita sa 77 odsto, a nezavisnost i delotvornost nacionalnih regulatornih tela sa čak 82 odsto rizika.
Izveštaj posebno ističe da je 2025. bila godina nasilja nad novinarima. Pozivajući se na Reportere bez granica, navodi se da su od početka protesta zabeležena najmanje 98 fizička napada na novinare, dok je Mapping Media Freedom tokom godine registrovao gotovo 200 incidenata usmerenih protiv novinara. Ukupno je, prema izveštaju, 340 novinara i medija bilo pogođeno različitim oblicima pritisaka, uključujući fizičke napade, napade na imovinu i verbalne pretnje.
Kada je reč o pravnom pritisku, navodi se da su SLAPP tužbe sve ozbiljnija prepreka istraživačkom novinarstvu. Prema podacima Nacionalne radne grupe za borbu protiv SLAPP-a, od 2020. godine pokrenuto je 48 zloupotrebljavajućih tužbi protiv novinara i medijskih aktera, a samo KRIK vodi 14 takvih postupaka. Izveštaj upozorava da Srbija i dalje nema posebne anti-SLAPP mehanizme usklađene sa međunarodnim standardima slobode izražavanja.
Dokument beleži i ozbiljne probleme u oblasti digitalnih prava i nadzora, uključujući pritiske na novinare da otkriju izvore, oduzimanje uređaja i korišćenje alata za nadzor. U izveštaju se navodi da je Amnesty International potvrdio upotrebu špijunskih alata Pegasus, Predator i NoviSpy, kao i forenzičkih alata poput Cellebrite-a, uz ocenu da je pravni okvir nedovoljno precizan i da ostavlja širok prostor za političku zloupotrebu.
U poglavlju o pravu na pristup informacijama, navodi se da se praksa dodatno pogoršala i da je „administrativno ćutanje“ postalo široko rasprostranjeno. Organi vlasti su, kako se navodi, često ignorisali zahteve za pristup informacijama, odugovlačili postupke ili tvrdili da ne poseduju tražena dokumenta. Sporni nacrt izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koji je naišao na kritike civilnog društva, povučen je iz skupštinske procedure u martu 2025. godine.
Posebno oštro kritikovan je i položaj REM-a, odnosno regulatora za elektronske medije. Izveštaj navodi da su procedure izbora članova Saveta REM-a tokom 2024. i 2025. bile obeležene ozbiljnim nepravilnostima, političkim uticajem i kršenjem zakona, zbog čega je elektronski medijski sektor ostao bez funkcionalnog regulatora duže od godinu dana. U decembru 2025. četiri nezavisna člana Saveta podnela su ostavke, pa je REM ostao bez kvoruma i nesposoban da obavlja svoje dužnosti.
Tržišni pluralizam pod pritiskom koncentracije vlasništva i državnog uticaja
U oblasti tržišnog pluralizma, Srbija je ocenjena sa 74 odsto rizika, dok je pluralizam u digitalnim tržištima procenjen sa čak 97 odsto, što je najteža ocena u toj oblasti. Transparentnost medijskog vlasništva ocenjena je sa 60 odsto, pluralitet medijskih pružalaca sa 64 odsto, medijska održivost sa 67 odsto, a urednička nezavisnost od komercijalnog i vlasničkog uticaja sa 82 odsto rizika.
Izveštaj upozorava da u Srbiji i dalje ne postoji potpuna transparentnost vlasništva nad medijima. Iako postoje registri, oni ne obezbeđuju pouzdane podatke o stvarnim vlasnicima, a mnogi onlajn mediji posluju i van formalnog sistema. Navodi se i da je ukrštena koncentracija vlasništva veoma visoka, te da četiri najveća medijska vlasnika kontrolišu gotovo 80 odsto ukupnog medijskog tržišta.
Posebno je istaknuta uloga Telekoma Srbija, čiji je uticaj dodatno rastao. Izveštaj navodi da je Telekom prethodnih godina kupovao manje kablovske i internet operatere, kao i televizijske kanale, a da je 31. decembra 2025. postao većinski vlasnik Mondo INC-a, čime je preuzeo kontrolu i nad Kurir-om, njegovim portalom i televizijom. Autori upozoravaju da takva koncentracija, uz netransparentne finansijske tokove, dodatno jača politički uticaj nad medijskim tržištem.
Kada je reč o finansijskoj održivosti medija, u izveštaju se navodi da je ukupno neto oglašivačko tržište u 2024. procenjeno na 274 miliona evra, od čega je 135 miliona otišlo televiziji, 75 miliona digitalnim medijima, a 35 miliona spoljnjem oglašavanju, dok je ostatak podeljen između radija i štampe. Digitalno oglašavanje poraslo je za 24 odsto u odnosu na 2023, ali se konstatuje da najveći deo tog prihoda odlazi globalnim platformama, a ne domaćim digitalnim medijima.
Izveštaj takođe navodi da su državna pomoć i projektno sufinansiranje medija ostali izrazito pristrasni. Kao glavni korisnici javnih sredstava navedeni su provladini i tabloidni mediji, dok su mediji koji su izveštavali o studentskim protestima ostajali bez podrške. Uz to, lokalne samouprave su često zaobilazile zakonski predviđen sistem projektnog sufinansiranja i vraćale se javnim nabavkama i direktnom ugovaranju, što je dodatno ugrozilo lokalne medije.
Politički pritisci urušavaju nezavisnost medija i javnih servisa
U delu o političkoj nezavisnosti, koji je najlošije ocenjen, navodi se da ova oblast beleži 81 odsto rizika, dok su pojedini indikatori ušli u kategoriju veoma visokog rizika. Politička nezavisnost medija procenjena je sa 97 odsto, urednička autonomija sa 90 odsto, integritet političkih informacija tokom izbora sa 65 odsto, državna regulacija resursa i podrške medijskom sektoru sa 66 odsto, a nezavisnost javnih servisa sa 85 odsto rizika.
Izveštaj ocenjuje da je ključni problem u duboko ukorenjenim klijentelističkim vezama između medijskih vlasnika i političke vlasti, koje deluju na lokalnom, nacionalnom, pa i međunarodnom nivou. Kao primer jačanja političkog pritiska na kritičke medije navodi se da su televizije N1 i Nova S u aprilu 2025. uklonjene sa satelitskih servisa, a da su se kasnije pojavile i informacije o pokušajima vlasti da utiče na upravljanje United Media grupom.
Kao ilustracija urušavanja uredničke autonomije, detaljno se opisuje slučaj Euronews Srbija, gde je promena rukovodstva dovela do približavanja provladinoj uređivačkoj liniji, pojačane kontrole gostiju i otpuštanja zaposlenih tokom 2025. godine. U drugom delu izveštaja navodi se i da novinari u Srbiji praktično nemaju efikasne mehanizme zaštite od pritisaka vlasnika i menadžmenta, a da se uređivačke odluke često prilagođavaju poslovnim i političkim interesima vlasnika.
Posebno je zabrinjavajuća ocena rada javnih servisa RTS i RTV. Izveštaj navodi da su, uprkos zakonskim obavezama, oba javna servisa nastavila da favorizuju predstavnike vlasti, dok su glasovi opozicije i učesnika protesta bili nedovoljno zastupljeni. Kao ilustracija se navodi da je 28. decembra 2025. RTS posvetio 23,5 minuta predsedniku Srbije, dok je studentska inicijativa dobila samo jedan minut, bez direktnih izjava. Navodi se i da opozicione stranke na RTS-u dobijaju svega 1 do 2 odsto političkog prostora.
Izveštaj podseća da su RTS i RTV tokom 2025. bili i meta blokada studenata, koji su javne servise optuživali za pristrasno izveštavanje i neispunjavanje javnog interesa. Istovremeno, i finansiranje javnih servisa ocenjuje se kao problematično: iako su zakonske izmene precizirale model pretplate, ocenjuje se da one nisu donele suštinske promene, dok je RTV ostao zavisan od budžetske podrške, pa mu je za 2026. dodeljeno još 900 miliona dinara iz budžeta.
Inkluzivnost u medijima: ograničen pristup, medijske pustinje i rodni disbalans
U oblasti društvene inkluzivnosti, Srbija je takođe ocenjena sa 74 odsto rizika. Pojedinačni indikatori pokazuju da je univerzalni i inkluzivni pristup medijima ocenjen sa 74 odsto, kulturna i jezička raznolikost u medijima sa 80 odsto, lokalni/regionalni i mediji zajednice sa 67 odsto, rodna ravnopravnost u medijima sa 76 odsto, a medijska pismenost sa 72 odsto rizika.
Izveštaj navodi da je pristup medijskim sadržajima za osobe sa invaliditetom i dalje ograničen, da komercijalni mediji gotovo i ne nude prilagođene sadržaje, dok REM ne sprovodi dosledan nadzor u toj oblasti. Takođe se ocenjuje da Srbija ima formalno razvijen okvir za zabranu govora mržnje, ali da je njegova primena slaba, naročito na internetu i društvenim mrežama, gde su pretnje, uvrede i govor mržnje široko rasprostranjeni.
Kada je reč o lokalnim medijima, u sažetku izveštaja navodi se da se problem „news deserts“, odnosno medijskih pustinja, u Srbiji pogoršava, da je kvalitet i raznovrsnost lokalnog informisanja u opadanju i da su mnogi lokalni mediji pod direktnom ili indirektnom kontrolom lokalnih vlasti. Dodaje se i da su, uoči lokalnih izbora 2026, pristalice i članovi SNS-a kupovali finansijski oslabljene lokalne medije, nakon čega je njihova uređivačka politika usklađivana sa političkim interesima.
U delu o rodnoj ravnopravnosti, izveštaj donosi i niz konkretnih podataka. Na upravljačkim telima RTS-a i RTV-a, od ukupno 18 članova, samo su 3 žene, iako žene čine 52,7 odsto zaposlenih u javnim servisima. U najvećim privatnim televizijskim kompanijama žene drže samo 16,7 odsto najviših rukovodećih pozicija, dok je u osam medija sa najvećim udelom publike u Srbiji samo 20 odsto glavnih uredničkih mesta u rukama žena.
Izveštaj pokazuje i da su žene i dalje ozbiljno potcenjene kao subjekti i izvori u vestima. Iako čine 70 odsto reportera u tradicionalnim medijima, pojavljuju se kao subjekti u samo 24 odsto priča, a kao ekspertkinje ili komentatorke u svega 12 odsto slučajeva. U digitalnim medijima žene čine 76 odsto reportera, ali su subjekti u samo 36 odsto priča. Najmanje su zastupljene u temama politike (17 odsto) i ekonomije (21 odsto), dok su vidljivije u nauci i zdravlju (67 odsto) i zabavi i kulturi (79 odsto).
Na kraju, u delu o medijskoj pismenosti, izveštaj ocenjuje da ona u Srbiji ostaje nedovoljno razvijena i da se uglavnom tretira kao opciona, a ne obavezna komponenta obrazovanja. Iako 78,84 odsto stanovništva ima natprosečne osnovne informacione i podatkovne veštine, u 2025. godini nisu identifikovane sistemske aktivnosti medijske pismenosti usmerene ka ranjivim grupama, a ni audiovizuelni mediji i video-platforme nisu pokazali ozbiljniji angažman u toj oblasti.
Izvor: NUNS
