Foto: Evropska komisija / EU AV Portal
Evropska komisija objavila je ovogodišnji izveštaj o napretku zemalja kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, u kome se navodi da je ocena za Srbiju najnepovoljnija od početka pristupnih pregovora. U dokumentu se ukazuje na nazadovanje u oblasti demokratije, osnovnih prava, nezavisnosti institucija i slobode medija, kao i na usporavanje reformi u ključnim poglavljima.
Ceo izveštaj možete pročitati na ovom linku.
Politička polarizacija i protesti
Komisija ocenjuje da je Srbija suočena sa dubokom političkom polarizacijom, koja je dodatno porasla nakon pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, u kome je stradalo 16 osoba. Masovni studentski i građanski protesti, koji se od tada održavaju širom Srbije, opisani su kao izraz nezadovoljstva zbog korupcije, nedostatka odgovornosti i izostanka institucionalnog nadzora.
U izveštaju se navodi da su protesti uglavnom protekli mirno, ali da su zabeleženi incidenti, fizički napadi i upotreba prekomerne sile prema demonstrantima. Ocenjuje se i da su pritisci na civilno društvo i aktiviste u porastu, kao i da predstavnici vlasti često pokušavaju da ospore legitimitet protesta.
Lokalni kontekst
Iako izveštaj ne navodi konkretne lokalne sredine, opisi širenja protesta van velikih gradova poklapaju se sa dešavanjima koja je naša redakcija pratila tokom protekle godine. Nakon okupljanja u Novom Sadu, protesti, blokade i komemorativne akcije organizovane su i u više vojvođanskih opština, među njima i na teritoriji opštine Bečej i opštine Novi Bečej, što je postalo vidljiv deo društvene klime koju izveštaj opisuje.
Sloboda medija
Stanje u medijima ocenjuje se kao pogoršano. Komisija navodi političke pritiske, napade na novinare, SLAPP tužbe i nedovoljnu nezavisnost regulatornih tela. Od Srbije se traži obezbeđivanje pluralizma, jačanje javnih servisa i transparentno sprovođenje medijskih zakona.
Vladavina prava i borba protiv korupcije
Srbija je otvorila 22 od 35 pregovaračkih poglavlja, a privremeno zatvorila dva. Međutim, napredak u oblastima koje se tiču pravosuđa, osnovnih prava i borbe protiv korupcije ocenjuje se kao nedovoljan ili stagnirajući. U delu izveštaja o borbi protiv korupcije posebno se navode nedostatak rezultata u procesuiranju slučajeva visoke korupcije i politički pritisci na rad institucija.
Komisija ukazuje i na istrage pokrenute povodom pada nadstrešnice u Novom Sadu, koje su izazvale široku javnu reakciju i talas protesta zbog sumnji u neodgovorno upravljanje infrastrukturnim projektima i nedostatak institucionalnog nadzora.
Spoljna politika i dijalog sa Kosovom
Srbija je zadržala nizak stepen usklađenosti sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, posebno u odnosu na sankcije Rusiji. Kada je reč o dijalogu sa Kosovom, Evropska komisija očekuje sprovođenje obaveza iz Sporazuma o putu ka normalizaciji i ranije potpisanih dogovora.
Ekonomija
U izveštaju se navodi da Srbija beleži umeren ekonomski rast, ali da je sprovođenje strukturalnih reformi sporo. EU ostaje glavni trgovinski partner Srbije.
Zaključak Komisije
Evropska komisija poručuje da su za napredak Srbije ka EU potrebni merljivi rezultati u oblastima vladavine prava, nezavisnosti institucija, slobode medija i usklađivanja sa spoljnom politikom Evropske unije. Bez toga, proces pristupanja ostaje usporen.
