Ilustracija: Webinfo / AI
Letnje nezgode najčešće se dese onda kada smo van kuće, uveče, danju, na kupanju, u dvorištu, na izletu ili baš nedeljom, kada apoteka nije odmah pri ruci. Opekotine od sunca, ubodi insekata, krpelji, trn u stopalu, žuljevi od sandala ili malaksalost od vrućine uglavnom ne moraju da znače paniku, ali traže smiren i pravilan prvi korak.
Prva pomoć nije zamena za lekara, ali može da spreči pogoršanje dok se ne dobije stručan savet. Najvažnije je znati šta se sme uraditi odmah, šta ne treba raditi „na silu“ i u kojim situacijama se ne čeka da tegoba sama prođe.
Kod opekotina od sunca prvi korak je sklanjanje sa sunca i hlađenje kože. Kožu treba hladiti mlakom ili hladnijom vodom, tušem, kupkom ili vlažnim peškirom, ali ne ledom direktno na kožu. Važno je piti vodu, izbegavati dalje izlaganje suncu i pokriti opečenu kožu dok se ne oporavi.
Ako je koža samo crvena, zategnuta i bolna, obično pomažu hlađenje, tečnost i lagana nega kože. Međutim, plikove ne treba bušiti, a na svežu opekotinu ne treba stavljati masne preparate, ulja, alkohol, paste i „kućne meleme“ koji mogu dodatno da iritiraju kožu. Lekarsku pomoć treba potražiti ako su opekotine velike, ako se jave plikovi na većoj površini, temperatura, drhtavica, vrtoglavica, mučnina, jaka glavobolja ili ako je reč o malom detetu.
Kod uboda insekta mesto uboda treba oprati sapunom i vodom i staviti hladan oblog 10 do 20 minuta. Ako je ubod na ruci ili nozi, taj deo tela može se podići kako bi se smanjio otok. Svrab, crvenilo i manji otok su česti i obično prolaze, ali je važno pratiti da li se tegobe šire.
Hitna pomoć potrebna je ako se posle uboda jave otežano disanje, oticanje usana, jezika, lica ili grla, gušenje, vrtoglavica, konfuzija, nagla slabost ili osip po celom telu. To mogu biti znaci ozbiljne alergijske reakcije i tada se ne čeka.
Ako pronađete krpelja, ne treba ga mazati uljem, alkoholom, kremom, benzinom ili drugim sredstvima, niti ga spaljivati. Krpelja treba ukloniti što pre, pažljivo, pincetom, hvatajući ga što bliže koži i izvlačeći ravnomerno, bez uvrtanja i gnječenja. Nakon uklanjanja mesto treba oprati i pratiti narednih dana i nedelja.
Lekaru se treba javiti ako niste sigurni da je krpelj uklonjen u celosti, ako se mesto uboda pogoršava, ako se pojavi crvenilo koje se širi, temperatura, bolovi u mišićima, glavobolja, malaksalost ili drugi neuobičajeni simptomi.
Ako stanete na trn, iver, oštar kamenčić ili komadić stakla, najvažnije je da se rana ne „čačka“ duboko. Ako je trn površan, jasno se vidi i može lako da se izvadi čistom pincetom, to se može uraditi posle pranja ruku i kože. Nakon toga mesto treba isprati vodom i prekriti čistom gazom ili flasterom.
Ako se predmet ne vidi, ako je duboko, ako je rana prljava, bolna, ako ne možete da izvadite strano telo ili ako je ubod nastao na rđav metal, ekser, prljav predmet ili kroz obuću, bolje je potražiti stručnu pomoć. Mala rupica na koži ne znači uvek malu povredu. Kod dubokih i prljavih ubodnih rana važno je i pitanje zaštite od tetanusa, naročito ako osoba nije sigurna kada je poslednji put vakcinisana.
Žuljevi od sandala, papuča i dugog hodanja takođe su česta letnja muka. Ako je žulj mali i nije pukao, najbolje ga je ne bušiti, već zaštititi flasterom ili gazom i smanjiti trenje. Ako je pukao, mesto treba oprati čistom vodom, ne čupati kožu koja ga pokriva i zaštititi čistim zavojem ili flasterom.
Lekarsku pomoć treba potražiti ako se oko žulja pojave jače crvenilo, toplota, otok, gnoj, jak bol ili temperatura, kao i ako osoba ima dijabetes, probleme sa cirkulacijom ili oslabljen imunitet.
Kod malaksalosti od vrućine osobu treba odmah skloniti u hlad ili rashlađenu prostoriju, raskomotiti je, rashlađivati vlažnim peškirima, prskanjem vodom ili tušem i davati joj da pije po malo vode ili drugog bezalkoholnog napitka bez kofeina. Važno je da osoba miruje i da se ne ostavlja sama ako deluje loše.
Znakovi za uzbunu su konfuzija, nesvestica, grčevi, vrlo visoka telesna temperatura, prestanak znojenja uz vruću kožu, povraćanje, pogoršanje stanja ili nemogućnost da osoba pije tečnost. Tada se sumnja na ozbiljno toplotno oboljenje i pomoć treba pozvati odmah.
Leti je korisno imati malu „prvu pomoć“ pri ruci: čistu gazu, flastere, fiziološki rastvor ili čistu vodu za ispiranje, pincetu, sredstvo za dezinfekciju, hladnu oblogu ili kesicu koja se može rashladiti, kremu za sunčanje, flašicu vode i osnovne lekove koje osoba inače koristi.
Najvažnije pravilo ipak ostaje jednostavno: ako se stanje pogoršava, ako se tegobe šire, ako dete, starija osoba ili hronični bolesnik deluju loše, ili ako postoji otežano disanje, nesvestica, jako krvarenje, velika opekotina, ozbiljna alergijska reakcija ili sumnja na toplotni udar — ne čeka se ponedeljak, već se odmah traži medicinska pomoć.
