Skupština Srbije je 2018. godine usvojila Zakon o presađivanju ljudskih organa, čime se svaka punoletna osoba definiše kao potencijalni donor. U celoj priči, ipak, porodica preminulog ima poslednju reč. Ovo je tema koju ljudi najčešće ne razumeju i tumače je na razne, uglavnom pogrešne načine, a najčešće smatraju da su novim Zakonom svi građani postali obavezni donori, što naravno nije tačno.

 

Dario Tenžera, diplomirani pravnik ističe da Zakon kaže da ta pretpostavljena saglasnost negde postoji.
- Preciznije, svako ko se za života nije izjasnio protiv doniranja sopstvenih organa u slučaju smrti, je potencijalni donor. Međutim, čak i u toj situaciji, u slučaju moždane smrti, u trenutku smrti, lekari su dužni da upoznaju porodicu umirućeg sa zakonskom regulativom i mogućnostima. Tek kada porodica da saglasnost, tek onda mogu da se uzimaju organi, u slučaju moždane smrti - zaključuje Tenžera.


Zoran Dragić, anesteziolog Kliničkog centra Vojvodine, transplant koordinator
naglašava da se ovim Zakonom sistemski rešava oblast doniranja organa, a ključna novina je jednostavniji postupak pristanka, jer se svaka punoletna osoba smatra potencijalnim donorom.
- Zakon onemogućava da neko postane donor ako se za života jasno izjasnio da neće biti donor. Ukoliko se neko za života izjasnio da želi da bude donor i onda poslednju reč ima njegova porodica.
Dragić dodaje i da svaki građanin, za života, može da se prijavi kod svog izabranog lekara da Neće da bude donor.
- Procedura je vrlo jednostavna u tom slučaju. Mi onda nemamo dilemu i znamo da taj pacijent, neće da bude donor organa. Za sve ostale, potencijalne donore, mi moramo da obavimo razgovor sa porodicom da bi čuli kakvog je stava o ovome bio preminuli, za vreme života. To nam predstavlja problem jer samo ćovek koji se striktno izjasnio da neće da bude donor - nije donor. Svi ostali su potencijalni donori - ističe Dragić.

Aleksandra Plećaš Đurić, anesteziolog Kliničkog centra Vojvodine, donor koordinatorka dodaje da bi bilo idelano znati volju samog preminulog pacijenta.
- Tek tada bi bili sigurni u njegove zaživotne želje. No to je tema o kojoj se sigurno ne razgovara svakodnevno za ručkom ili večerom.


Pravnik Tenžera otkriva da ovakav Zakon o doniranju organa, kakav mi danas imamo, postoji u još 11 zemalja Evrope.
- Te 2018. godine, kada je Zakon usvajan u Srbiji, usvojen je i u Argentini. Nismo mi ni pioniri, niti jedini, niti je ovo neka velika zavera. Srbija je na dnu svetske liste po broju doniranih organa. Mi imamo problem čak i sa dobrovoljnim davalaštvom krvi, a ne sa doniranjem organa.

 

 

Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije - Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 


 

NAJČITANIJE

Posao za diplomiranog pravnika. ...

Isključenja struje u utorak i sredu. ...

Stručnjaci preporučuju profesionalno čišćenje zuba ...

Srbija se, poput mnogih drugih zemalja, suočava sa prob...

U četvrtak i petak bez struje delovi Bečeja i Bačkog ...

Hormonski disbalans je stanje koje može značajno utica...

NAJNOVIJE

Hormonski disbalans je stanje koje može značajno utica...

U okviru sistematske akcije zaštite zdravlja građana o...

Brantner DOO Novi Bečej obaveštava građane o izmenjen...

Zbog remonta distributivnih trafo-stanica, izgradnje pri...

Posao za prodavca u Bečeju ...

Srbija se, poput mnogih drugih zemalja, suočava sa prob...

Save
Cookies user preferences
We use cookies to ensure you to get the best experience on our website. If you decline the use of cookies, this website may not function as expected.
Accept all
Decline all
Analytics
Tools used to analyze the data to measure the effectiveness of a website and to understand how it works.
Google Analytics
Prihvati
Otkaži
Shopify.com
Prihvati
Otkaži
Unknown
Unknown
Prihvati
Otkaži