Skupština Srbije je 2018. godine usvojila Zakon o presađivanju ljudskih organa, čime se svaka punoletna osoba definiše kao potencijalni donor. U celoj priči, ipak, porodica preminulog ima poslednju reč. Ovo je tema koju ljudi najčešće ne razumeju i tumače je na razne, uglavnom pogrešne načine, a najčešće smatraju da su novim Zakonom svi građani postali obavezni donori, što naravno nije tačno.

 

Dario Tenžera, diplomirani pravnik ističe da Zakon kaže da ta pretpostavljena saglasnost negde postoji.
- Preciznije, svako ko se za života nije izjasnio protiv doniranja sopstvenih organa u slučaju smrti, je potencijalni donor. Međutim, čak i u toj situaciji, u slučaju moždane smrti, u trenutku smrti, lekari su dužni da upoznaju porodicu umirućeg sa zakonskom regulativom i mogućnostima. Tek kada porodica da saglasnost, tek onda mogu da se uzimaju organi, u slučaju moždane smrti - zaključuje Tenžera.


Zoran Dragić, anesteziolog Kliničkog centra Vojvodine, transplant koordinator naglašava da se ovim Zakonom sistemski rešava oblast doniranja organa, a ključna novina je jednostavniji postupak pristanka, jer se svaka punoletna osoba smatra potencijalnim donorom.
- Zakon onemogućava da neko postane donor ako se za života jasno izjasnio da neće biti donor. Ukoliko se neko za života izjasnio da želi da bude donor i onda poslednju reč ima njegova porodica.
Dragić dodaje i da svaki građanin, za života, može da se prijavi kod svog izabranog lekara da Neće da bude donor.
- Procedura je vrlo jednostavna u tom slučaju. Mi onda nemamo dilemu i znamo da taj pacijent, neće da bude donor organa. Za sve ostale, potencijalne donore, mi moramo da obavimo razgovor sa porodicom da bi čuli kakvog je stava o ovome bio preminuli, za vreme života. To nam predstavlja problem jer samo ćovek koji se striktno izjasnio da neće da bude donor - nije donor. Svi ostali su potencijalni donori - ističe Dragić.

Aleksandra Plećaš Đurić, anesteziolog Kliničkog centra Vojvodine, donor koordinatorka dodaje da bi bilo idelano znati volju samog preminulog pacijenta.
- Tek tada bi bili sigurni u njegove zaživotne želje. No to je tema o kojoj se sigurno ne razgovara svakodnevno za ručkom ili večerom.


Pravnik Tenžera otkriva da ovakav Zakon o doniranju organa, kakav mi danas imamo, postoji u još 11 zemalja Evrope.
- Te 2018. godine, kada je Zakon usvajan u Srbiji, usvojen je i u Argentini. Nismo mi ni pioniri, niti jedini, niti je ovo neka velika zavera. Srbija je na dnu svetske liste po broju doniranih organa. Mi imamo problem čak i sa dobrovoljnim davalaštvom krvi, a ne sa doniranjem organa.

 

 

Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije - Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.