Služba Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti dostavila je redakciji portala Webinfo odgovor na pitanja o nepostupanju Opštinske uprave opštine Novi Bečej po rešenjima ove institucije. U dopisu broj 073-06-1516/2026-03 od 30. aprila 2026. godine, koji je redakciji stigao danas, 7. maja, navodi se da su 23. aprila 2026. godine Sektoru za procesuiranje prekršaja prosleđene kopije spisa tri predmeta radi izdavanja prekršajnog naloga.
Šta je traženo, a šta je dobijeno
Redakcija portala Webinfo se 22. aprila 2026. godine obratila Povereniku sa pitanjem koje su mere preduzete prema Opštini Novi Bečej zbog nepostupanja po rešenjima od 30. marta 2026. godine, kao i koji su naredni koraci u postupku.
Podsećamo, Poverenik je krajem marta doneo četiri rešenja kojima je Opštinskoj upravi naloženo da bez odlaganja, a najkasnije u roku od osam dana od prijema rešenja, postupi po zahtevima redakcije za pristup informacijama od javnog značaja. Opština je do danas dostavila odgovor samo po jednom predmetu i to 9. aprila, dok po preostala tri, nikakav odgovor nije stigao.
Odgovor Poverenika: predmet prosleđen sektoru za prekršaje
U dopisu koji je potpisala v.d. pomoćnice generalnog sekretara Slavoljupka Pavlović, navodi se da su Sektoru za procesuiranje prekršaja prosleđene kopije spisa sva tri predmeta „radi izdavanja prekršajnog naloga u skladu sa odredbama člana 24. st. 10. i 47. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja".
Poverenik takođe obaveštava redakciju da može izjaviti novu žalbu zbog nepostupanja Opštinske uprave u roku navedenom u rešenjima od 30. marta 2026. godine, po zahtevima podnetim 18. i 21. novembra 2025. godine.
Šta to znači u praksi
Zakon razlikuje dva mehanizma koja se često mešaju u javnosti, a koja imaju potpuno različitu funkciju.
Prvi je postupak izdavanja prekršajnog naloga, koji je sada pokrenut. To je mehanizam za kažnjavanje odgovornog lica zato što nije postupilo po zakonu. Po članu 47. Zakona, novčana kazna za „ćutanje uprave" iznosi 30.000 dinara, a plaća je odgovorno lice lično – rukovodilac organa ili ovlašćeno lice za pristup informacijama, a ne sama opština. To znači da zakon predviđa odgovornost konkretnog službenog lica, a ne teret za budžet lokalne samouprave. Postupak vodi prekršajni sud na osnovu prekršajnog naloga koji izdaje Poverenik.
Ključno je razumeti šta ovaj mehanizam ne radi: on ne donosi tražene informacije. Reč je isključivo o sankciji za propust koji se već dogodio.
Drugi mehanizam je prinudno izvršenje rešenja, regulisano članom 28a Zakona. Po toj odredbi, Poverenik može rešenjem izreći novčanu kaznu u rasponu od 20.000 do 100.000 dinara, koja se može izricati više puta, sve dok organ vlasti ne postupi po rešenju. Naplaćuje je sud, a prihod ide u budžet Republike Srbije.
Ako Poverenik ni tom merom ne uspe da obezbedi izvršenje, po članu 28. stav 4. Zakona, Vlada Republike Srbije je dužna da mu pruži pomoć i obezbedi izvršenje neposrednom prinudom. U dopisu koji je redakcija primila 7. maja, Poverenik ne navodi da je pokrenut postupak prinudnog izvršenja po članu 28a, niti se pominje obraćanje Vladi.
Tri predmeta u proceduri za prekršajne naloge
Praktično, to znači da bi odgovornom licu mogli biti izdati prekršajni nalozi zbog svakog pojedinačnog predmeta u kojem nije postupljeno po zakonskom roku. Zakon za taj prekršaj predviđa novčanu kaznu od 30.000 dinara. Konačnu odluku donosi prekršajni sud.
Sa druge strane, redakcija ni nakon mesec dana od isteka roka određenog rešenjima Poverenika, nije dobila tražene informacije. To otvara mogućnost da redakcija podnese novu žalbu – sada zbog nepostupanja po samim rešenjima Poverenika – što je institucija u svom dopisu i sugerisala.
Sistem koji kažnjava prošlost, ali ne obezbeđuje sadašnjost
Razvoj događaja u ovom slučaju potvrđuje ono o čemu je u prethodnom tekstu objavljenom na portalu Webinfo govorio advokat i bivši poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, koji je tu funkciju obavljao od osnivanja institucije 2004. do 2018. godine.
Šabić je ukazao da odluke Poverenika jesu „konačne, obavezujuće i izvršne", ali da Vlada „već dve decenije i više uopšte ne obezbeđuje izvršenje odluka poverenika". Time se, kako je rekao, „šalje poruka da je postupanje po odlukama, iako su po zakonu obavezujuće, u krajnjoj liniji stvar dobre volje onih koji informacije duguju javnosti".
U konkretnom slučaju Opštine Novi Bečej, sistem se pokazuje upravo onako kako ga je opisao Šabić: kazneni mehanizam protiv odgovornog lica jeste aktiviran, ali mehanizam koji bi obezbedio da redakcija konačno dobije tražene informacije – ostaje neiskorišćen ili neefikasan.
Šta sledi
Naredna faza postupka zavisiće od više činilaca. Prekršajni sud će odlučivati o prekršajnim nalozima koji bi trebalo da budu izdati protiv odgovornog lica u Opštinskoj upravi. Redakcija je, kako joj je sam Poverenik sugerisao, u poziciji da podnese novu žalbu zbog nepostupanja po rešenjima od 30. marta, čime bi se otvorio prostor za primenu mere iz člana 28a – novčane kazne kao instrumenta prinude koja se može ponavljati.
U međuvremenu, od ukupno devet zahteva koje je redakcija portala Webinfo podnela Opštini Novi Bečej od novembra 2025. godine, i dalje ostaje pet predmeta po kojima rešenja Poverenika nisu doneta, iako su za četiri od njih već podnete žalbe zbog nepostupanja.
