Ilustracija: Webinfo / AI
Više od 152.000 članova ima pravo glasa na izborima za Skupštinu Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije zakazanim za 7. jun. To je za 45.131 birača više nego na izborima 2018. godine, odnosno približno 42 odsto više. Istovremeno, pojedini kandidati tvrde da nisu imali mogućnost da otklone nedostatke u kandidaturama, dok su neka mesta, uključujući Novi Bečej, ostala bez biračkih mesta. Odgovori Centralne izborne komisije koje je dobio Webinfo razjasnili su deo procedure, ali na neka od ključnih pitanja nisu dali precizne odgovore.
Kandidatura koja je otvorila širu priču
Kada je medicinska sestra Jasmina Jovanović iz Novog Bečeja 15. maja predala kandidaturu za delegata Skupštine KMSZTS, dobila je potvrdu da je dokumentacija primljena i potvrdu da je upisana u Imenik članova Komore radi kandidovanja.
Sedam dana kasnije, 22. maja, Centralna izborna komisija donela je rešenje kojim odbija njenu kandidaturu. Dan kasnije objavljena je konačna lista kandidata, na kojoj njenog imena nije bilo.
Prema rešenju CIK-a, od ukupno 59 potpisa podrške koje je dostavila, kao ispravnih je priznato 49, dok je za kandidaturu bilo potrebno najmanje 50 važećih potpisa. Kao razlozi za nepriznavanje pojedinih potpisa navedeni su korišćenje korektora, netačni ili nepotpuni identifikacioni podaci i druge formalne nepravilnosti.
„Da sam bila obaveštena o nepravilnostima, mogla sam da ih ispravim. Umesto toga, rešenje sam preuzela tek nakon što je konačna lista kandidata već bila objavljena", rekla je za Webinfo.
Šta propisuje Statut
Statut KMSZTS, u članu 99. stav 4, propisuje da je Centralna izborna komisija „dužna da u roku od 48 sati od prijema kandidatura donese odgovarajuću odluku ili zaključak". Pored toga, član 101. Statuta predviđa da, ukoliko kandidatura sadrži nedostatke, CIK zaključkom nalaže kandidatu da ih otkloni u roku od 48 časova.
U slučaju Jovanović, kandidatura je predata 15. maja, a rešenje o odbijanju doneto je 22. maja, sedam dana kasnije. U tom periodu kandidatkinji nije omogućeno da otkloni nedostatke navedene u rešenju, dok CIK u rešenju i odgovoru Webinfo-u navodi da zbog rokova za utvrđivanje konačne liste kandidata nije bilo moguće sprovesti proceduru predviđenu članom 101. Statuta.
Komisija je u odgovoru navela da se procedura iz člana 101. primenjuje u redovnim okolnostima, ali da je u konkretnom slučaju uzet u obzir krajnji rok za utvrđivanje konačne liste kandidata. Time se otvara pitanje na koji način su rokovi izborne procedure planirani tako da kandidatima ostavljaju prostor za korišćenje prava koje im Statut izričito predviđa.
Na pitanje da li je kandidatkinja u zakonskom roku obaveštena o nedostacima i koji je tačan datum slanja, odnosno dostavljanja rešenja, u odgovoru nije sadržan konkretan podatak.
Novi Bečej bez biračkog mesta
Pored kandidatura, pažnju dela članstva privukla je i odluka o biračkim mestima.
Na prethodnim izborima članovi Komore sa teritorije opštine Novi Bečej glasali su u Novom Bečeju. Na izborima 2026. godine glasaće u Zrenjaninu.
U odgovoru Webinfo-u Komisija navodi da se biračka mesta određuju u skladu sa Statutom i na predlog ogranaka, kao i da jedno biračko mesto može obuhvatati između 400 i 4.000 birača.
Sam Statut KMSZTS u članu 81. Novi Bečej navodi kao zasebno područno izborno mesto u Srednjobanatskom okrugu. U odgovoru Webinfo-u CIK takođe navodi područna izborna mesta iz Statuta, uključujući Novi Bečej, ali ne objašnjava zbog čega za izbore 2026. godine biračko mesto nije formirano i u Novom Bečeju.
Više od 45.000 novih birača
Jedno od ključnih pitanja odnosi se na broj birača.
Prema javno dostupnim podacima Komore, 2018. godine pravo glasa imalo je 107.042 birača.
Za izbore 2026. godine objavljen je broj od 152.173 birača.
To predstavlja povećanje od 45.131 birača, odnosno približno 42 odsto. Drugim rečima, biračko telo Komore povećano je za približno 42 odsto u odnosu na izbore održane 2018. godine.
Poređenje između 2018. i 2026. godine moglo bi biti preciznije ako bi bio dostupan i podatak za izbore 2022. godine. Međutim, javno dostupno rešenje Centralne izborne komisije o ukupnom broju birača za izbore 2022. godine nije pronađeno ni na aktuelnom ni na arhivskom sajtu Komore, iako Statut KMSZTS u članu 93. stav 3. izričito propisuje da Komisija „utvrđuje konačan broj birača i objavljuje ga na sajtu KMSZTS". U odgovoru dostavljenom Webinfo-u taj podatak nije razjašnjen.
Na pitanje kako je broj birača porastao za 45.131 člana u odnosu na izbore 2018. godine, Komisija je navela više mogućih objašnjenja, među kojima su promene u evidenciji članstva, uključivanje različitih kategorija članova u biračko telo i unapređenje registra. Međutim, nisu dostavljeni podaci o strukturi biračkog tela, odnosno o broju aktivnih članova, penzionera, dobrovoljnih članova i pripravnika, niti dokumentacija na osnovu koje bi bilo moguće proveriti koji su faktori i u kojoj meri uticali na povećanje broja birača.
Ilustracija: AI / Webinfo
Ko sve ima pravo glasa
Iz odgovora Komisije proizlazi da pravo glasa nemaju isključivo aktivno zaposleni zdravstveni radnici, već i druge kategorije članstva.
Pravo da biraju imaju i penzioneri, dobrovoljni članovi Komore i pripravnici članovi, dok prema Statutu te kategorije ne mogu biti birane u organe Komore.
Upravo proširenje biračkog tela na različite kategorije članstva Komisija je navela kao jedno od mogućih objašnjenja povećanja ukupnog broja birača. Međutim, nisu dostavljeni podaci o tome koliko od ukupno 152.173 birača čine aktivno zaposleni zdravstveni radnici, koliko penzioneri, a koliko dobrovoljni članovi i pripravnici.
Bez tih podataka nije moguće utvrditi kako izgleda struktura biračkog tela, niti proveriti u kojoj meri je uključivanje dodatnih kategorija članova uticalo na povećanje broja birača za 45.131 u odnosu na izbore 2018. godine.
Organizacija sa javnim ovlašćenjima
KMSZTS nije klasično profesionalno udruženje.
Komora vodi registre članova, izdaje licence za rad i učestvuje u sistemu stručnog usavršavanja medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara.
Članovi Komore plaćaju i članarinu koja, prema važećoj odluci, iznosi 0,6 odsto neto zarade.
Istovremeno, organi Komore odlučuju o pitanjima koja neposredno utiču na profesionalni status desetina hiljada zdravstvenih radnika, uključujući vođenje registara članova, licence za rad i funkcionisanje sistema stručnog usavršavanja.
Upravo zbog toga pitanja biračkog spiska, kandidatura, izbora i upravljanja Komorom prevazilaze okvire unutrašnje procedure i postaju pitanje od javnog interesa za zdravstvene radnike koji kroz članarinu finansiraju njen rad.
Pitanja koja ostaju otvorena
Odgovori Centralne izborne komisije razjasnili su deo izborne procedure, ali nisu dali precizan odgovor na više pitanja:
- kako se u praksi primenjuje pravo kandidata da otkloni nedostatke u dokumentaciji;
- zbog čega je Novi Bečej, koji je Statutom KMSZTS definisan kao zasebno područno izborno mesto, ostao bez biračkog mesta;
- koliko birača čine aktivno zaposleni zdravstveni radnici, a koliko druge kategorije članstva;
- kako se objašnjava povećanje biračkog tela za više od 45.000 birača u odnosu na izbore 2018. godine;
- zbog čega rešenje o ukupnom broju birača za izbore 2022. godine nije javno dostupno na sajtu Komore;
- koliko je ukupno kandidatura odbijeno, koliko vraćeno na dopunu, a koliko naknadno proglašeno u izbornom procesu za šesti saziv Skupštine KMSZTS.
Na poslednje pitanje Komisija nije dostavila podatak, navodeći da se „navedenim podatkom u ovom trenutku ne bavi“, te je redakciju uputila na stručnu službu Komore.
Izbori za šesti saziv Skupštine KMSZTS biće održani 7. juna.
Radi potpunog uvida javnosti, integralni odgovor Centralne izborne komisije KMSZTS, broj 11-419/2026 od 2. juna 2026. godine, objavljujemo u celosti u PDF prilogu uz ovaj tekst.
Autor: Tijana Janković
